Знак нормалног односа према СПЦ: Ђурић затражио приступ српским светињама
Директор Канцеларије за Косово и Метохију коментарисао "победу за правду"
Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић рекао је данас да је добро што је Српска православна црква добила макар папир који потврђује да јој припада земљиште око храма Христа Спаса у Приштини, али је истакао да би СПЦ требало омогућити приступ њеним светињама на КиМ.
СРПСКО ОСТАЈЕ СРПСКО: Земљиште око Храма Христа Спаса у Приштини припада СПЦ
"Он је човек опасних намера": Вулин открио до чега може довести последњи Изетбеговићев потез
Ђурић је то рекао гостујући на телевизији Пинк, у коментару на одлуку косовског Апелационог суда да земљиште око незавршеног храма Христа Спаса у Приштини припада СПЦ, што је оценио као "победу за правду".
- Добро је да Српска православна црква добије макар папир, пошто већ више од једне деценије нема приступа, а прави успех и прави знак нормалног односа према СПЦ био би да јој се омогући да има приступ (светињама) - истакао је директор Канцеларије за Косово и Метохију.
Ђурић је подсетио да је црква у Приштини била предмет скрнављења и напада, те да још представницима СПЦ није омогућено ни да је обилазе, а камоли да наставе радове.
Он је указао да је Влада Србије у претходне три године обновила 36 храмова - цркава и манастира - на КиМ, од којих прошле године 11, наводећи да се тренутно ради рестаурација фресака у манастиру Грачаница, да су у манастиру Бањска конак, као и у Драганцу, потпуно обновљен...
- Трудимо се да наше верске објекте, светиње старе вековима, сачувамо и заштитимо и тиме покажемо да као чланица Унеска бринемо и водимо рачуна о нашој баштини - за разлику од оних који се труде на сваки начин нашим људима буде што теже - и да имамо добар приступ нашим светињама - истакао је Ђурић.
Мало су се заиграли: Дачић реаговао на покушај прекрајања балканских граница
Он се осврнуо и на други Округли сто који је данас одржан у Палати Србија у оквиру унутрашњег дијалога о КиМ, оценивши да је тај скуп донео нови квалитет у дискусију о Косову.
- Преко 50 научних радова - доктора наука, професора, научних саветника - и 22 акредитована научна института одазвали су се позиву председника Александра Вучића, представили су своје радове и ставове - рекао је Ђурић.
Како је констатовао, на Округлом столу могли су се чути многи различити, па и опречни ставови, али је нагласио да све то ојачава наш капацитет да разговарамо о Косову и Метохији, а такође је указао да су се на скупу чуле и неке нове идеје.
- Као и након претходног Округлог стола, и од председника Вучића сам чуо да је и он чуо неке чак нове идеје по питању КиМ од учесника Округлог стола, професора правног факултета - рекао је Ђурић.
Према његовим речима, добро је да је дошло до мобилизације српске академске, научне и интелектуалне јавности за бављење питањем КиМ јер је, каже, јако важно да све наше умне ресурсе искористимо.
- Ми ћемо се као радна група трудити да све то што добијемо од наших најумнијих глава саберемо, систематизујемо, аналитички пирпремимо и учинимо расположивим целокупном државном руководству и јавности Србије - рекао је Ђурић.
Он је напоменуо да је већ покренут сајт www.unutrasnjidijalog.gov.rs на коме се најављују и представљају резултати рада радних група.