Праунука чувеног Гарибалдија: Отворено о Србима, масонима, њеном прадеди и још много чему!

Ђузепе Гарибалди, револуционар и вођа покрета за уједињење Италије био је био велики пријатељ Срба. Познате су његове изјаве у којима велича српски народ и славу српских војника и владара.

- Жилавост је одлика правог војника. Погледајте Само Србе - говорио је Гарибалди. Његове идеје о слободи, правди и миру су присутне и данас.

Ако их некада заборавимо, сећање на њега је ту да нас подсети. Тај задатак је на себе преузела и његова праунука Анита Гарибалди Жалет, која је недавно посетила Београд.

Она подсећа на једну од најславнијих и најтрагичних прича из историје српско-италијанских односа - на седморицу гарибалдинаца, младих војника који су изгинули борећи се на страни Србије.

- Гарибалдијев син Риђоти желео је да направи лигу, односно групу људи, која ће ићи да се бори на српкој страни против Аустријанаца у Првом светском рату. Све то је организовао, али није било добровољаца. Међутим, седморица војника су већ кренули када је Риђоти рекао: 'Не идемо. Отказано је све јер нас нема довољно.'

Али они су ипак стигла до Србије. Петорица су погинули и од Србије су одликовани златним орденима. Постоји споменик посвећен њима на италијанском војничком гробљу, који није њихов гроб, али је подигнут у њихову част", прича Анита Гарибалди Жалет.

Сећање на Гарибалдија је у Италији на сваком кораку. И у Београду постоји улица која носи његово име, а у центру града на тргу Николе Пашића је плакета посвећена италијанским војницима из батаљона Гарибалди и Матеоти из Другог светског рата. Због заслуга, италијански револуционар је био почасни члан Друштва Српске словесности, претече Српске краљевске академије (данас САНУ).

- Већина градова у Европи и у свету има Гарибалдијеву улицу, поготово што у целом свету има Италијана, италијинска имиграција је огромна и они су пренели Гарибалдијевом име и славу на читав свет - каже Анита Гарибалди Жалет.

Својим војничким искуством гарибалдинци - италијански добровољци у Србији, помагали су борбу српског народа за национално ослобођење. То је време Херцеговачког устанка и Српско-турског рата. Гарибалди је имао јаке везе са тадашњим истакнутим Србима.

- Био је повезан са свим представницима револуционарних и устаничких покрета на целом Балкану, посебно са Мићом Љубибратићем, херцеговачким војводом. Зато се Удружење на чијем сам челу, управо бави Гарибалдијевим везама са Балканом, бившом Југославијом и његовим Добровољачким покретом - каже Гарибалди Желет која је иначе председница Националног удружења ветерана и бораца гарибалдинаца у Италији. Она каже да њихово удружење одржава сећање на великог Гарибалдија, на његове добровољце и да данас промовише мир, толеранцију и сарадњу међу народима.

Она подсећа да је и у Гарибалдијевој војсци у Италији било српских војника.

- Није их било много, али је њихов допринос значајан. А знам да је Гарибалди био изузетно поносан и срећан што има српске војнике у редовима своје војске", каже Гарибалди Жалет која била у посети Београду поводом прославе 140 година од оснивања прве српске масонске Ложе "Светлост Балкана" 1876, коју је подржавао и помагао сам Гарибалди, иначе масон од најраније младости, а у то време Велики Мајстор Великог Оријенат Италије.

Чланови прве српске масонске ложе били су ондашња српска елита, угледни професори Велике школе, политичари, индустријалци, високи државни чиновници, лекари, композитори, трговци, сликари (Михајло Валтровић, Светомир Николајевић, Емилијан Јосимовић, Јован Ђаја, Давичо Хаим, Мићо Љубибратић, Марко Полак, Јован Зега, Драшкоци Корнел, Петар Убавкић, Ђорђе Миловановић...), који су настојали да уведу Србију у модерне токове долазећег 20. века. Као сећање на Гарибалдија и његове добровољце, који су помогли оснивање прве ложе, у Београду је 1991. године основана Ложа "Светлост Балкана-Гарибалди", која данас ради под заститом Регуларне Велике Ложе Србије (РВЛС).

Хроничари су описали Гарибалдија као човека који је био неук али изоштреног ума и безграничне храбрости. Био је симбол народних маса и младих генерација, неуморан у организовању добровољаца, занесењак за нове идеје и љубав према свим људима света. Многи су говорили за Гарибалдија да су га у животу и у борби увек водиле две велике страсти: љубав према својој земљи и слободи и брига за све људе човечанства.