КОЛИКО новца је потребно за оснивање странке, а КОЛИКО кошта сам излазак на изборе? У игри су ОГРОМНЕ цифре
Да би партија била уписана у регистар потребно је, између осталог, прикупити 10.000 потписа грађана, док је за оснивање странке националне мањине прописано 1.000 обавезних потписа.
Само за регистрацију политичке странке у Србији потребно је око 50.000 евра, док одржавање једног градског одбора годишње кошта и до 30.000 евра. А то је тек мањи део новца који је потребан, јер ако оснивање станке подразумева излазак на изборе, онда трошкови минимално износе још 50.000 евра.
ДЕМОКРАТИЈА НА УДАРУ: Бојкотом неће успети да делегитимишу априлске изборе - Вучић о удару лидера опозиције
Принципи му били важни све док фотеља није почела да се дрма: Зеленовић озваничио почетак распада Ђиласовог савеза
Весић: Вучић најбрже може да створи Србију из које наша деца неће одлазити!
Да би партија била уписана у регистар потребно је, између осталог, прикупити 10.000 потписа грађана, док је за оснивање странке националне мањине прописано 1.000 обавезних потписа. Овера једног потписа код нотара просечно дође 360 динара, што значи да оснивање странке минимално кошта 3,6 милиона динара.
Уз оверене парафе мора да се издвоји 320 динара за пријаву и 16.100 динара за решење о упису политичке странке у регистар. Већ на почетку рачунања јасно је да би смањење или укидање дела трошкова значило нешто и за политички плурализам у Србији.
Из Двери су раније саопштили да су на оверу потписа дали чак 50.000 евра. С друге стране партија Здрава Србија је потписе прикупљала чак годину дана, али је зато уштедела на овери, за коју је дала само 850.000 динара. Разлог је што су потписе прикупљали у малим општинама где нема нотара, па су они оверавани у суду или општинској управи, што је просечно коштало око 70 динара по потпису.
- Најјефтинија кампања за прошле градске изборе у Новом Саду, што проверено знам јер сам у њој учествовао, коштала нас је око 50.000 евра, скоро један стан. Радили смо само плакате, без билборда. Рекламирали смо се на локалним сајтовима и веома мало пред саме изборе у локалним новинама. Остало смо трошили на акције и сусрете са грађанима. Дакле, нисмо били ни близу ТВ станицама са националном фреквенцијом, популарним националним новинама и билбордима уз које би кампања отишла у небеса - рекао је локални новосадски политичар који је желео да остане анониман.
У регистру политичких странака Србије уписане су 123 партије, од тога је 115 странака активно, док је око 68 мањинских партија. Но у пракси више од половине уписаних партија су неактивне. С друге стране, многе мањинске странке су то само фиктивно, прави разлог њиховог постојања је злоупотреба закона и олакшано оснивање странке и проходност ка скупштини.
Због скупог оснивања, данас се странке радије купују, закон то дозвољава, а регистар партија служи као нека врста купујем-продајем огласника. Од 2009. године чак 26 странака променило је назив.
- Један градски одбор у већим градовима у Србији кошта око 3.000 евра месечно. Већина новца одлази на рачуне, простор и плату секретарице. Ту нису урачунате акције које спроводите - рекао је један одборник из Новог Сада.
Тако годишње само један градски одбор кошта у просеку око 30.000 евра, без акција и ако нема више од једног запосленог.
Најскупља је ипак политичка промоција. За покривање трошкова изборне кампање држава издваја износ од 0,07 одсто пореских прихода буџета. На парламентарним изборима 20 одсто новца намењеног покривању трошкова кампање распоређује се у једнаким износима свим учесницима на изборима који су дали изјаву да ће користити средства из јавних извора.
Преосталих 80 одсто средстава из буџета се доделјује учесницима на изборима који су освојили посланичке мандате, сразмерно броју освојених мандата. Ако партија на изборима не освоји најмање 1 одсто, мора да врати новац у буџет. На последњим парламентарним изборима 2016. из државног буџета одвојено је 580 милиона за изборну кампању.
- За озбиљну кампању, која укључује рад на терену, јавне догађаје и оглашавање, износ који морате да потрошите ближи се милиону евра. Ако желите да имате врло скромну кампању, као што је има већина партија сем тренутно СНС и СПС, можете да је завршите и са пар стотина хиљада евра, али ту ће да вам недостаје медијско оглашавање, које је најскупље - каже Бојан Клачар, извршни директор Цесида.
На оглашавање оде 60 одсто новца
Странка мора да да јемсто да би користила јавна средства у кампањи и, како додаје Клачар, вечина странака финансирање своје изборне трке базира управо на том новцу јер мало је донација, прилога правних лица и прихода од чланарина. Само од 2012. године више од 60 одсто новца странкама је у изборним данима отишло на политичко оглашавање.
Тренутно најскупљу кампању има СНС, некада их је имао ДС, а знали су да их у своје време имају и Г17 и ЛДП. Вук Јеремић на минулим председничким изборима такође је имао скупу кампању. У председничкој кампањи 2012. за ТВ рекламе, према процени "Транспарентности Србија", потрошено је укупно 650 милиона динара.
Највише је потрошио тада актуелни председник Борис Тадић - око 320 милиона, а затим Томислав Николић и Ивица Дачић, по нешто више од 70 милиона динара.
РАДОСЛАВ МИЛОЈИЧИЋ КЕНА: Где је нестало 300.000 евра из ДС које је Ђилас наводно вратио
Јешић одбрусио Лутовцу: "Није ти крива власт, него она твоја будала, која лаже као пас!"
"Још нисам донео одлуку" Пауновић и даље вага да ли да откаже послушност и изађе на изборе у Параћину
ПУТЕВИ СУ ОНО ШТО СПАЈА СРБИЈУ! Вучић спотом на Инстаграму пренео важну поруку!
ЗЕЛЕНОВИЋ ИПАК ИЗЛАЗИ НА ИЗБОРЕ! Из Градског одбора СНС поручују: Без срама и образа - само да се дође на власт!