Председник Вучић подржао модел будућег очувања непроцењивог наслеђа манастира Хиландар
До краја 19. и почетком 20. века Србија је водила борбу да поврати Хиландар из туђих руку
Председник Србије Александар Вучић подржао је модел будућег очувања непроценљивог наслеђа манастира Хиландар.
Поводом очувања манастира манастира Хиландар огласио се игуман Методије чије речи преносимо у целости:
Идеја о трајном и системском уређењу бриге за очување Хиландара дошла је као неминовна последица након суочавања са великим пожаром од кога је пострадао манастир Хиландар 2004. године.
ПОРОДИЦА ШАУЛИЋ УЗ ВУЧИЋА: У најтежим тренуцима имали смо подршку, не само као ПРЕДСЕДНИКА, већ као пријатеља
Аца Лукас јавно подржао кандидатуру Александра Вучића на предстојећим председничким изборима (ФОТО)
ЕКСКЛУЗИВНО! КАКВА ЧАСТ: Легендарна Радмила Живковић подржала Вучића на предстојећим изборима
Сви светогорски манастири, осим Велике павре, током своје историје горели су и по неколико пута, али по сведочењу наше грчке браће хиландарски пожар представља највећу катастрофу на Светој Гори. Пролазећи кроз агонију уништења половине манастира од ватрене стихије и напора да повратимо његову пређашњу лепоту, удостојени смо спознаје да ће Свети манастир Хиландар сијати као најлепши драгуљ у круни српског народа и Свете Горе само онда када српска држава активно брине о његовом одржању.
Уз изразе најтоплије благодарности свима који су помогли, нарочито Грчкој која је увек имала разумевање за значај који Хиландар има за наш српски народ, морамо констатовати да Обнова Хиландара не би могла да се спроведе без кључне, константне и одговорне подршке Републике Србије.
У оно време посета премијера Србије, господина Коштунице, згаришту манастира Хиландара у мају 2004. године обезбедила је да подухват Обнова Хиландара добије значај националног пројекта и да се одвија на начин који тај подухват неће препустити импровизацији, нарочито не пред очима света. Сви смо разумели да Обнова Хиландара има и шири међународни значај, чак и већи од питања српско–грчких односа, као и да за Србију она представља питање самопоштовања, али и угледа пред православним народима, па и пред целим светом.
Због тога је манастир Хиландар професионално организовао своју установу у отаџбини, Задужбину Светог манастира Хиландара, са задатком да служи Обнови Хиландара, очувању његовог наслеђа и да буде свеза између Хиландара и Србије. Успостављена је институционална и веома плодоносна сарадња кроз комисију за Хиландар Владе Републике Србије, где се наши напори обједињују са Министарством културе и установама заштите културног наслеђа Србије, као и са другим државним органима.
У раду комисије учествују и представници САНУ и СПЦ захваљујући свему томе данас се налазимо на прагу завршетка обнове изгорелог дела манастира.
Посета председника Републике Србије, господина Александра Вучића манастиру Хиландару, о Божићу 2011. године, резултирала је издвајањем додатних средстава у циљу успешног завршетка циклуса обнове након пожара и подстакла сасвим нов, проактиван, приступ планирању даље бриге о Хиландару. Председник, а потом и Влада и Народна скупштина су подржали да модел будућег очувања непроцењивог наслеђа Хиландара, као и остваривања легитимних интереса Србије да у томе има незамењиву улогу, буде уређен кроз посебан закон.
Брига о очувању и одржању Хиландара сада је законом нормирана и уређена онако како је примерено историјском искуству и традицији, значају Хиландара за српски народ и државу, као и на начин који уважава особености његовог положаја и не вређа суверенитет пријатељске Републике Грчке.
Закон о очувању културног и историјског наслеђа Светог манастира Хиландара био је одавно неопходан и његово доношење представља заокруживање односа између матице и њене јединствене, можемо рећи, националне, задужбине на Светој Гори – духовном центру свих православних народа. Сваком разумном човеку савршено је јасно да један народ и држава не могу своје вредности и светиње, у рангу онога што Свети манастир Хиландар представља за Србе и Србију, препустити околностима, чак ни онда када је сам њихов значај наизтлед довољан да их сачува од занемаривања.
Отуда ни овај закон није једини норматив ове врсте Република Француска, земља чија правна традиција представља оличење државног секуларизма, нашла је недавно за сходно да питање обнове Нотр Дама уреди посебним законом, и Румунија је донела закон који уређује њену подршку очувању, па и монашком животу, румунског скита Светот јована Претече на Светој Гори Румуни су добро разумели лекције историје. Вековима су њихове кнежевине помагале Свету Гору, па и Хиландар, али и поред свих настојања и несумњивог доприноса, тек од 19. века имају сопствену, али не самосталну, духовну установу у Богородичином врту.
Кнежевина Србија, тада још увек била зависна од Отоманског царства, упутила је сликара Димитрија Аврамовића да у Хиландару и на Светој Гори попише и сними стање српског наслеђа, Аврамовићево посланство одиграло се 1847, пре равно 175 година, и представља први службени догађај којим је Кнежевина Србија, у полету обнове самосталности и државности, званично исказала своју бригу, али и своја права, за очување Хиландара и древног српског удела у наслеђу Свете Горе Атонске.
До краја 19. и почетком 20. века Србија је водила борбу да поврати Хиландар из туђих руку. Коначно је интервенција краља Александра Обреновића око откупа дугова решила и питање туђинске управе. Овај државни правац прекинули су Белики рат и утопијска држава Југославија, у којој Хиландар није био неважан, али за коју ништа што представља српске дуковне и културне врхунце није могло да добије свој реалан значај. Због тога је Закон о очувању културног и историјског наслеђа Светог манастира Хиландара природан наставак и израз континуитета у односима суверене српске државе и Свете царске српске лавре Хиландара на Светој Гори Атонској.