БЕДНИ ПОКУШАЈИ ТАЧИЈА ДА ИЗБЕГНЕ ОПТУЖБЕ: Злочинци ОВК кукају али судија нема милости
Наши правници објашњавају за шта су заправо оптужени припадници ОВК
Припадници тзв ОВК извршили су бројне акте насиља, малтретирања, отмица, притварања и убистава над стотинама цивилима које су сматрали противницима, широм Косова и на северу Албаније од марта 1998. до спетембра 1999. године.
ТЕРОРИСТУ ТАЧИЈА ОБЛИВА ХЛАДАН ЗНОЈ: Змију у Хагу брани пет адвоката, бивши председник лажне државе уплашен
НОВЕ ПРОВОКАЦИЈЕ ПРЕДСТАВНИКА ЛАЖНЕ ДРЖАВЕ: Злочине којима су командовали припадници ОВК назвао "чистим ратом"
"ЛОМИЛИ ИМ КОСТИ, ЗУБЕ, ЉУДИ ЗАПОМАГАЛИ ОД БОЛОВА" Оптужница против ЗЛОЧИНАЦА ОВК открила језиву истину!
Ово су кључни наводи из потврђене оптужнице против чланова Главног штаба ОВК Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Јакупа Краснићија и Реџепа Сељимија, јер указују на злочине над цивилима, насупрот њиховим тврдњама које су, негирајући злочине изнели пред судијом за претходни поступак почетком новембра - да се ОВК борила за самосталност Косова од Србије и њихово право на самоопредељење.
Међутим, у међународном праву нису спорни побуна или право на самоопредељење, већ појединачни акти злочина.
У ранијој изјави поводом одбране Тачија и осталих, београдски адвокат Тома Фила је указао да право на побуну није спорно с аспекта међународног права, али да јесте одмазда према цивилима.
- Они се позивају на неспорно право, а то је да су могли да се побуне. Они за то нису ни оптужени, али јесу због убијања и притварања цивилног становништва. То су ратни злочини и чак ни САД не могу да кажу да су они оправдани - прецизирао је Фила.
Професор међународног права Правног факултета у Београду Бојан Милисављевић указао је да сама побуна или грађански рат нису злочини, већ да су то појединачни акти предвиђени одредбама међународног хуманитарног и међународног кривичног права.
- Уколико таквих аката има, може доћи до одговорности појединаца за ратне злочине - прецизирао је Милисављевић у ранијој изјави.
Судија за претходни поступак је у одлуци о потврђивању оптужнице закључио да су оптужбе против Тачија и осталих основане, те да доказни материјл који је поднело тужилаштво указује да су припадници ОВК вршили хапшења, притварања, злостављања, мучења и убиства цивила.
Констатује да су цивили лишавани слободе на контролним пунктовима, на путевима, у кућама или радним местима, од којих су многи били малтретирани у тренутку хапшења. Већина њих је, како се додаје, пребачена у један или више притвора где су застрашивани, малтретирани, испитивани, мучени и / или убијани.
- Овакав начин понашања сугерише кампању насиља и малтретирања која представља "напад"' усмерен на цивиле који су сматрани противницима ОВК - наводи се поред осталог у одлуци судије.
Доказни материјал, како се додаје, показује да су се насиља и малтретирања догодила на више од 30 локација, од којих су нека обухватала неколико притвора, у најмање 16 косовских општина и у два града на северу Албаније.
У оптужници су детаљно описани догађаји који су пратили притварања у 15 логора ОВК на КИМ и два на северу Албаније, у Кукешу и Хасу. На КИМ су поменути логори у Ђаковици, Гњилану, Качанику, Липљану, Малишеву, Новом Брду, Подујеву, Приштини, Призрену, Ораховцу, Србици, Сувој Реци и Витини.
Према наводима судије, доказни материјал тужилаштва указује и на велики број отмица, притвора, убистава и нестанака између од почетка 1998. до лета 1999. године, које су припадници ОВК починили против стотина Срба, Рома и Албанаца који су сматрани противницима ОВК.
- Штавише, у периоду 1998-1999, на Косову је било добро познато да су противници малтретирани и / или убијани - наводи се у одлуци судије, који закључује да велики број жртава и географске локација притвора на којима су се догодила дела насиља, малтретирања и убиства показују да је био "раширен" напад на цивилно становништво.
Ови акти nasillja и малтретирања вршени су организовано по утврђеном образцу, док су челници ОВК и оптужени лично, изјавама и публикацијама стално позивали на насиље против противника, што, како се наводи у одлуци, указује на "оркестрирање насиља са врха".
Према наводима судије, ово је поткрепљено доказним материјалом који показује да су старији припадници ОВК, укљуцујући оптужене и остале чланове Генералштаба и команданте, учествовали у делима насиља и малтретирања.
Полицијске и обавештајне структуре, које је поставило руководство ОВК имале су задатак да идентификују и истраже противнике, који су именовани су у изјавама чланова Главног штаба ОВК, док су многи други уврштени на спискове наводних сарадника, што према ставу судије, указује на "организовано и не-случајно таргетирање противника".
Поред тога, како додаје, лидери ОВК су одлучивали ко заслужује казнене мере, укључујући убиства.
Многи "противници" су били притворени у седишта ОВК, базе или касарне широм Косова и северне Албаније, а такође су премештани и држани на више питворских локација, што рпема ставу судије показује да су акти насиља и малтретирања вршени са високим степеном координације, средстава и објеката.
Мере које су предузете према "противницима" рапортиране су Главном штабу ОВК, наводи се у одлуци и додаје да су неке од ових мера биле јавно објављене као у позорење другим противницима, али да су многи акти насиља и малтретирања остали тајни, јер су чланови ОВК констатно порицали сазнања о томе где се жртве налазе.
- Извештавање, јавно признање и порицање припадника ОВК показатељи су организованог контекста аката насиља - оценио је судија.
Као противници ОВК над којима је вршено насиље и злочини означени су Срби, ромска и ашкалијска популација, католици, цивили који су наводно сарађивали да спрским власима, Албанци који се нису придружили или не подржавају ОВК и појединци са тренутним или бившим запослењем који се сматрају анти-ОВК.
Јавне изјаве челника ОВК, још од 1994. године, позивале су на насиље против противника, које су често карактерисали као издајнике, сараднике или пацифисте.
Изјаве су се, како се наводи у одлуци, интензивирале након почетка оружаног сукоба у марту 1998. године, наводи тужилаштво и набраја горе поменуте мете ОВК, окарактерисане све заједно као "противници".
Изјаве Главног штаба ОВК и оптужених лично, јасно указују да су дела насиља и малтретирања била упозорења свим осталим противницима, чиме су такође утицали и вршили притиска и на породице и заједнице "противника".
Штавише, припадници ОВК су више пута одбили да дају тачне информације о задржавању и боравишту противника, што је надаље утицало на њихове породице и заједнице.
- Велики број и разнолике категорије људи показују да је напад био усмерен на значајан сегмент цивилног становништва Косова - закључио је судија у одлуци која је објављена са редигованим деловима и има 236 страна.