ДИЈАЛОГ ЗАПАО У ЋОРСОКАК, МОЋ ЕУ БЛЕДИ: Звезда Брисела се угасила, а Вашингтону дозлогрдило - два су разлога за то!
Разговори Београда и Приштине се номинално воде под покровитељством Европске уније
Специјални изасланици САД и ЕУ Метју Палмер и Мирослав Лајчак данас завршавају посету Београду и Приштини, у коју су заједно кренули како би дијалог Београда и Приштине истерали из ћорсокака. Уз све јавне поруке које су послате, о неопходности компромиса и примене Бриселског споразума, једна, закулисна, "боде очи": Америка се активније вратила у дијалог, а ЕУ има споредну улогу. За коју неће добити Оскара.
СРБИЈА ЈЕ ЗАПАДУ ОПЕТ КРИВАЦ? Амерички политички аналитичар нас напада због лажне државе - "Ви сте ПРОБЛЕМ!"
МЕДИЦИНСКА СЕСТРА НА КОСОВУ НАЂЕНА МРТВА! Млада здравствена радница остала без живота на радном месту
ВЕТЕРАН ОВК ПУШТЕН ИЗ ЗАТВОРА: Фаик Фазљиу претио полицајцу у Призрену
Разговори Београда и Приштине се номинално воде под покровитељством Европске уније, али је моћ и утицај Брисела почео да бледи још од времена када је дијалог преузела Федерика Могерини. Њена претходница, баронеса Кетрин Ештон направила је историјски помак и 2013. приволела представнике Београда и Приштине да седну за исти сто и ставе параф на Бриселски споразум.
Мастило са тог договора давно се осушило, али од тада озбиљнијих договора није било, а ЕУ је напредовала брзином пужа и очигледно је да је Сједињеним Државама одавно дозлогрдило. Истина је да је звезда Брисела згасла јер ЕУ више ни нема чиме да приволи стране на договор. Два су разлога за то.
Прво, ЕУ ни сама није једногласана по питању Косова, јер пет њених чланица не признаје независност јужне српске покрајине. Отуд све што неки од званичника ЕУ може да уради је да слегне раменима када га неко упита: ако Грчка и Шпанија нису признале Косово, с којом логиком ЕУ уопште може да притиска Србију да учини исто?
Други разлог, још важнији, крије се у чињеници да је перспектива проширења ЕУ на Западни Балкан светлосним годинама далеко, све и да земље кандидати колико сутра спроведу неопходне реформе и испуне постављене услове. Неке чланице, попут Француске, Немачке и Холандије, већ дуже време то јасно стављају до знања и нерадо помињу проширење граница Уније, што делује обесхрабрујуће на регион, али и на дијалог.
О томе је говорио и Метју Палмер, специјални изасланик Стејт департмента, када је истицао да је пут Србије ка ЕУ блиско повезан са успехом дијалогом у Бриселу. На констатацију "Блица" да европска перспектива из поменутих разлога скоро да не постоји и зашто се очекује да Србија пристане да да нешто за ништа, Палмер је, између осталог, рекао:
- Свакако је тачно да ЕУ треба да Западном Балкану учини јасним да је пут отворен, уколико ураде тежак посао и споведу неопходне реформе.
И тако пролазе дани: док Сједињене Државе имају штапова колико треба, а и шаргарепе у виду стотина милиона долара обећане помоћи, бар за приштинску страну, Европска унија нема ни штапа, ни шаргарепе по питању дијалога. И зато је Вашингтон толико енергично ступио на сцену.
Још за време мандата Доналда Трампа, Америка је уз помоћ "булдожера", како су га медији звали Ричарда Гренела, "киднаповала" дијалог и за кратко време у Трамповом стилу, самостално и далеко од очију ЕУ, издејствовала какав-такав споразум о железничком саобраћају који је потписан у Берлину, а онда и довео представнике Београда и Приштине у Белу кућу. Ту су и потписали Вашингтонски споразум.
Можда се Бриселу чинило да ће се доласком Џоа Бајдена нешто променити, али им је он последњих месеци потезима властите администрације јасно ставио до знања да наставља офанзиву која је започета у Трампово време. Можда је та офанзива лепше упакована и можда се ЕУ бар номинално признаје као равноправан партнер, али јасно је ко у свему води главну реч.
То се прво очитало у геостратешкој политици. Као што није био случај са Трамповом владом, ни Бајденова администрација није аминовала трговински споразум ЕК и Кине, а прошлог месеца сукобио се са европским лидерима и по питању минималног глобалног пореза за међународне компаније. Такође, Америка је, за разлику од Европе, подржала захтев да се привремено укине право на интелектуалну својину над вакцинама против корона вируса.
Бајден је оживео још једну "трамповску" тему - порекло пандемије, односно могућност да је корона вирус, намерно или случајно, процурео из лабораторије у Вухануа.
Трамповим стопама, активнијом улогом, наставио је и нови председник Америке када је у питању и стратегија око дијалога. Раме уз раме са Мирославом Лајчаком у Приштину и Београд дошао је и Палмер. Додуше, уместо булдожера, на сцену се вратио "капетан Америка" (Палмер носи манжетне које су заправо лого чувеног Марвеловог јунака Капетана Америке, бела звезда у црвеном кругу), али је јасно да ни са једним, ни са другим, САД не намерава да препусти контролу. Већ само да држи ногу на гасу.
Истина, Палмер понавља да САД "нису страна у преговорима", већ само да актер и партнер у процесу и да блиско сарађују са ЕУ по овом питању. Ипак, дела говоре више од речи.
На то указује и Димитрије Милић, програмски директор невладине организације "Нови трећи пут", који каже да ће САД имати активнију улогу, али да за разлику од Трампа, Бајден неће сметати дијалогу, већ га помагати.
- Америка се враћа као фактор који би требало да убрза дијалог, који ће водити ЕУ, за разлику од времена Трампа, када су Вашингтон и Брисел имали различите верзије решења питања. Узрок је победа Бајдена и његова жеља да поправи односе са европским савезницима, те им за разлику од Трампа неће сметати, већ ће им помагати - оцењује Милић.
Сличног става је и Сузана Грубјешић из Центра за спољну полиику.
- САД су увек биле присутне у дијалогу Београда и Приштине, а сада наступају у већој координацији са ЕУ. Нема више поделе посла као за време Трампове администрације, када су се САД бавиле економским, а ЕУ политичким аспектом нормализације односа. Помиње се и могућност да и САД именују специјалног изасланика за дијалог, а као кандидати фигурирају Метју Палмер и Моли Монтгомери. Ниједан споразум у региону није постигнут без активне улоге САД, од Ердутског, Дејтонског, Кумановског, Охридског, до Преспанског - напомиње Грубјешић.
Грубјешић додаје и да би било корисно и да се поштују одредбе Вашингтонског споразума.
- Пре свега одреднице о економској нормализацији односа Београда и Приштине, јер покривају важне теме попут енергетике и могу да олакшају пут ка постизању политичког споразума - закључује Грубјешић.
Дијалог Београда и Пирштине запао је у ћорсокак након што је косовска страна одбила да на дневни ред стави формирање Заједнице српских општина која је договорена Бриселским споразумом. Последњи састанак на највишем нивоу одржан је почетком септембра прошле године, а наредни је отказан због, како је званично објашњено, корона вируса.
Следећи сусрет требало би да буде одржан, како је најавио председник Александар Вучић, средином јуна.