КАКВА ЈЕ СУДБИНА КОСОВА: Палмер и Лајчак доносе уцене, доставиће нам НАЈГОРИ ДОКУМЕНТ у историји Србије
Извештај Европског парламента указује да ће доћи до снажнијег политичког притиска
Шта се конкретно очекује од Београда у процесу решавања косметског питања, Брисел и Вашингтон у координацији већ припремају у писаној форми и те захтеве ће, највероватније, у виду нон-пејпера доставити нашем државном врху.
УДАР НА СРБИЈУ НА ПЕТ ФРОНТОВА: Европска унија и САД крећу у акцију против наше земље
ШТА ЋЕМО СА КОСМЕТОМ И СРПСКОМ: Вучић ће све јасно рећи Лајчаку у лице
ВУЧИЋ ГРМЕО НА "НОВАЈЛИЈЕ": Познато шта се дешавало иза затворених врата на седници Председништва СНС-а
У том неформалном документу, како се помиње у дипломатским круговима, Србији ће се ставити до знања да мора да се обавеже да призна Космет, што ће бити својеврстан други део "честитке" коју је за Дан државности нашој земљи упутио председник САД Џозеф Бајден, незванично сазнају "Новости".
Наговештај ове здружене акције биће посете Србији у веома кратком периоду - посредника у дијалогу са Приштином Мирослава Лајчака, следеће недеље, и Метјуа Палмера, заменика помоћника државног секретара САД за Европу и Евроазију.
Да нашој земљи у наредном периоду по питању КиМ и Републике Српске следи концентрисан притисак ЕУ и САД, указао је председник Александар Вучић, који је у среду изјавио и да "све што нам предстоји није једноставно, нити нешто чему можемо да се радујемо":
- Да разумемо у каквој смо позицији, само треба прочитати писмо председника Бајдена упућено и нама и Приштини. Највеће европске силе у потпуности деле ставове нове америчке администрације и разуме се да ћемо бити под притиском. Остаје нам да водимо дијалог под покровитељством Лајчака, а ако они мисле да ћемо се ми лако одрећи онога што ми мислимо да је наше, а они не мисле да је наше, мој одговор је: преварили сте се.
Нови шеф Беле куће, Џозеф Бајден, подсетимо, још док није био инаугурисан, поручио је да је "јасно да није завршен посао на успостављању правде, помирења и функционалне мултиетничке БиХ", а када је званично преузео дужност, Београду је без дипломатског устезања указао да трајни споразум са Косметом треба да буде "фокусиран на међусобно признавање".
Нова рампа за лажну државу
Србија је успела да спречи улазак тзв. Косова у Конференцију уставних судова Европе. Од 38 присутних земаља скоро 50 одсто уставних судова, подржало је Србију, док је приштинским властима било потребно да добију две трећине гласова. Подсећамо, лажној држави су према Вашингтонском споразуму забрањени покушаји учлањења у међународне организације, на период од годину дана. На покушаје приштинских власти да изиграју те одредбе потписаног документа већ је упозорио председник Вучић пре десет дана.
У наредном периоду поруке ове природе постаће свакодневна пракса дипломата и представника што бриселске, тако и америчке администрације. То ће бити "први ниво" притисака на Србију, док, иако су теоретски могуће, економске "пацке" још нису на видику.
Предраг Рајић, из Центра за друштвену стабилност, каже да с обзиром на то да је ЕУ наш највећи трговински партнер и да су државе ЕУ највећи инвеститори у Србији, да постоји широка палета потенцијалних притисака које Брисел може да примени по било ком политичком питању, а нарочито када је реч о КиМ:
- Извештај Европског парламента указује да ће доћи до снажнијег политичког притиска. Имаћемо више "Тањи Фајон", односно оштре иступе европских званичника средњег и нижег ранга, као и појачано деловање структура у нашој држави које су независне од наше државе, али зависе од одређених центара моћи изван земље.
Столица у УН - у ћорсокаку
- Питање признавања Космета је у ћорсокаку и расправа о њему тренутно никоме неће донети корист. Тренутно само половина чланица УН признаје ту територију као независну земљу, а у последњих пет година је више земаља повукло признање - оценила је посланица у немачком Бундестагу Жаклин Настић.
Када је реч о ангажману Бајденове администрације на Балкану, Настићева је у разговору за Танјуг подсетила да је Бајден током деведесетих био агитатор у корист војне интервенције САД у региону, а да од новог шефа америчке дипломатије Ентонија Блинкена још није било конкретних изјашњавања о Србији и Косову.
Бивши амбасадор у Бечу и Берлину Милован Божиновић такође сматра да ће се притисци огледати у подсећању Београда на листу захтева који су већ добро познати и да се неће излазити изван конвенционалне политике. Што се тиче Космета, како каже, то ће бити да се регулишу односи са Приштином обавезујућим споразумом и на основама као да смо равноправни партнери, док код Републике Српске он указује на додатни, "отежавајући" елемент - Русију.
- Република Српске води политику која се на Западу доживљава као отворена подршка Русији, а онда је то, по традицији, прст у око више него неке друге теме. Без обзира на то што у БиХ треба да дође нови високи представник, та функција постоји више као једна претња: "има ко да вас научи реду", уколико би дошло до конкретно конфликтне ситуације, него што ће се користити за потезе на терену.