СРБИ БЕСНИ ЗБОГ ОДЛУКЕ ЕУ О ВИЗАМА: Житељи КиМ са српским пасошем најдискриминисанија група у Европи
После одлуке ЕУ да за Косово укине визе остаје нејасно да ли ће пасоши које за грађане са пребивалиштем на Косову издаје Координациона управа ући у процес визне либерализације који је одобрила ЕУ
После одлуке Европског парламента да се грађанима Косова одобри безвизни режим, становници Косова са пасошем Србије остају без могућности да слободно путују и на тај начин могли би да постану грађани другог реда и јединствен случај дискриминације у Европи. На то упозоравају саговорници Косово онлајна и указују да ово питање треба хитно да се реши.
Од 2009. године, када је Србији одобрен безвизни режим са ЕУ, издавање пасоша Србима и Албанцима са пребивалиштем на Косову, преузела је Координациона управа МУП у Београду. Косово те пасоше сматра неважећим, остале земље их признају, али је за путовање са њима у ЕУ потребна виза.
ВУЧИЋ И КУРТИ ПОНОВО ОЧИ У ОЧИ: Потврђено из Брисела - ево када се наставља дијалог Београда и Приштине
"НЕЋЕМО ОДУСТАТИ ДОК СЕ НЕ ФОРМИРА ЗСО" Хил се пита зашто ни после 10 година није испуњена кључна тачка Бриселског споразума
ЛАЖНА ДРЖАВА ДОБИЛА НЕОЧЕКИВАНИ ШАМАР: Ништа од чланства тзв. Косова у Савету Европе
То је био резултат договора између Србије и ЕУ, како би се, након што је донета одлука да се укину визе за грађане Србије, пасоши за оне са пребивалиштем на Косову изузели из безвизног режима, због страха од илегалних миграција.
После одлуке ЕУ да за Косово укине визе остаје нејасно да ли ће пасоши које за грађане са пребивалиштем на Косову издаје Координациона управа ући у процес визне либерализације који је одобрила ЕУ.
Уколико се то не деси, носиоци тих пасоша, а то нису само Срби, већ и припадници других етничких мањина на Косову, као и поједини Албанци, могли би да остану најдискриминисанија подгрупа на територији Европе.
Душан Радаковић, директор НВО Центар за заступање демократске културе - АЦДЦ, каже за Косово онлајн да је ситуација још од 2009. године врло компликована, када је реч о пасошима које издаје Координациона управа.
- Овом одлуком се дискриминише један народ само зато што живи на једном делу територије државе. 'Де факто' и 'де јуре' то су грађани другог реда. Одлуком Европског парламента да се ратификује визна либерализација за косовске пасоше и грађане Косова надам се да ће по аутоматизму сви грађани који имају пасоше Координационе управе бити укључени у визну либерализацију, јер је цео процес и цео проблем у "чипу" на документима који издаје Координациона управа. Нема никакве друге разлике са пасошима Србије. У супротном, ако се настави са истом проблематиком, грађани, а највише српска заједница на Косову, биће једини народ у Европи који неће моћи да путује у земље Европске уније без виза. Наставиће се дискриминација и енклавизација Срба - упозорава Радаковић.
Он је мишљења да треба дати визну либерализацију грађанима са косовским пасошима, како "овај део Европе не би остао 'црна рупа' и затвор за целу ЕУ".
Радаковић каже да је тренутно мали проценат Срба који имају пасоше Косова, али очекује да се то промени, уколико се не реши проблем са документима које издаје Координациона управа.
- Ако људи не буду могли да путују са пасошима Координационе управе сигурно ће доћи до масовнијег узимања косовских пасоша, за које неће бити потребна виза - каже саговорник.
Милица Ракић Андрић испред НВО "Нова друштвена иницијатива", иначе ауторка истраживања "Зона посебних пасоша", каже да ово питање "највише зависи од Србије и у којој мери ће Србија инсистирати на ревизији ЕУ директиве којом су пасоши које издаје Координациона управа искључени из безвизног режима њеним формирањем августа 2009. године".
- Један од разлога за формирање Координационе управе тада је био страх ЕУ од 'илегалне миграције', што је сада очигледно превазиђено. Ово је и добра прилика за комплетно укидање тог одељења Координационе управе при МУП-у и поновно отварање истурених одељења у Рашки, Куршумлији и другим местима, како би грађанима услуга издавања пасоша била што ближа и доступнија. У зависности од тога где су рођени, грађани Србије са пребивалиштем на Косову морају да путује понекада и у три различита града да би добили изводе, личну карту и пасош што је непотребна компликација већ довољно компликованих живота - објашњава саговорница.
Ракић Андрић указује и да ће, уколико до тога не дође, они грађани који немају косовска документа и не могу да изваде косовски пасош остати изоловани као и до сада.
- Биће то јако мала група људи од неколико хиљада и имаће врло мало могућности да икога натерају да размишља о њима - каже Ракић Андрић.
Она очекује да уколико се ово питање не реши, Срби с Косова почну масовно да узимају косовске пасоше.
- Према последњим подацима које сам видела у Бисљимијевом извештају, од децембра 2017. до маја 2021. у десет српских општина је било издато нешто више од 21.000 пасоша. Из извештаја, додуше, није јасно да ли се ради о толико особа или толико путних исправа, где се једној особи обнављала путна исправа. Број издатих личних карата у истом овом периоду био је 127.000. Дакле, пасоша је било шест пута мање и очекујем да се та разлика бар преполови - наводи Ракић Андрић.
На сајту Министарства унутрашњих послова Србије наводи се да је "15. августа 2009. године Влада донела Уредбу о поступку утврђивања испуњености прописаних услова за издавање пасоша за лица са подручја АП Косово и Метохија, која је објавлјена у 'Službenom гласнику' и ступила на снагу два дана касније, 17. августа 2009. године".
Ова Уредба односи се на држављане Србије који имају пријавлјено пребивалиште на подручју Косова и у њој се наводи да ће они "захтев за издавање пасоша подносити исклјучиво у Београду, у Министарству унутрашњих послова - у Координационој управи".