ПЕТ МЕСЕЦИ НИЈЕ ВИДЕЛА СИНОВЕ! Како једина српска повратница проводи дане на Косову: Седим у четири зида, нигде не смем
Нећу отићи из Ђаковице јер је ово мој стан и ја сам на своме, рекла је Гашићева.
Једина српска повратница у Ђаковици, Драгица Гашић, није имала проблема током нити после инцидената који су се у среду дешавали у Косовској Митровици и Звечану, али додаје да је посетио полицајац.
Крушевац од MOZZARTA добио терен у част ЛЕГЕНДАРНОГ БОБАНА ПЕТРОВИЋА!
ПОД КОЈИМ УСЛОВИМА СРПСКА ВОЈСКА МОЖЕ УЋИ НА СЕВЕР КОСОВА? Има их чак четири, 1.000 војника спремно за акцију
"СРЕТНЕ ТИ РАНЕ ЈУНАЧЕ" У Северној Митровици освануо прелеп графит посвећен рањеном Срећку Софронијевићу
Каже да је упозната са немилим догађајима на северу Космета.
- Инциденте у Косовској Митровици и Звечану сам гледала на телевизији. Морам да кажем да ме је после тога посетио полицајац и питао ме да ли је мене неко узнемиравао - испричала је она.
Испричала је да се у среду рано ујутру десио мањи инцидент испред њене зграде, али да не може да тврди да то има везе с њом.
- Око 4.45 часова ујутру испред моје зграде више пута је прошао црни аутомобил са гласном музиком. Кружили су около пар минута. Међутим, убрзо је дошла полиција, зауставила их и нешто су са њима причали. После се нису враћали - испричала је она.
Затворена у четири зида
Српска повратница каже да у последњем периоду није имала већих проблема са Албанцима.
- Комшије ме нису дирале. Прођу поред мене, не разговарају са мном и не поздрављају, али ме и не дирају. Ја из стана не излазим и не разговарам ни са ким. Затворена сам у четири зида. Једино некада изађем на терасу и морам да признам да ми комшије и пролазници нису ништа добацивали. Како је у граду, не знам, јер тамо не могу да идем - казала је она.
Подсетимо, Драгица Гашић се почетком јуна ове године вратила у свој стан, који јој је доделила Скупштина општине Ђаковица 1997. године. Њен долазак је изазвао бурне реакције локалног албанског становништва, па су организовани и протести на којима је захтевано да се Гашићева истера из стана. Драгици су на врата лепљене слике убијених жена, а општина Ђаковица је против ње чак поднела и тужбу у којој је захтевала да јој се "откаже уговор о закупу стана са привременом мерому". Ипак, Основни суд у Ђаковици је ту тужбу одбацио као неосновану.
Додаје да није решила све проблеме.
- Нажалост, стан ми прокишњава, а струју у једној соби немам. Председник општине ми и даље не дозвољава да ставим блиндирана врата иако сви остали у згради имају иста. Проблем је и што сам, када сам дошла овде, понела само летњу гардеробу, а немам начина да сада одем по зимске ствари. Аутомобил немам, тако да немам начин да донесем одећу из Смедеревске Паланке, где сам раније живела.
Храну јој доноси пријатељ
Драгица додаје да јој и даље помаже пријатељ из Клине.
- Мој пријатељ, Вуксан Гојковић ми доноси храну. То није много, али је довољно. Нажалост, он је незапослен и родитељи су му болесни па је и њему велики проблем да ме често посећује. Веома ми је жао што нема посао јер је тај момак много учинио за мене и гледам га као сина. Он је јако вредан и кад год некоме треба, он му поправља електричне уређаје. Срба је у његовој околини мало, а Албанци неће да га зову, тако да нема прилике да заради нешто новца - каже Драгица и додаје:
- Мој цео живот је био тежак и научила сам да се сналазим, тако да ћу увек имати шта да поједем и попијем, а то је најважније.
Децу није видела пет месеци
Тешко јој пада, признаје, што је у Ђаковици сама и одвојена од породице.
- Најтеже ми је што дуго нисам видела децу. Пет месеци нисам видела синове. Чујемо се телефоном и видео позивом, али није то као када се видите с неким уживо. Надам се да ћу ускоро имати прилике да видим синове - казала је она.
Драгица је додала да ће да настави борбу јер не узима ништа туђе, него само брани своје.
- Надам се да ће да буде боље, јер да се не надам отишла бих у централну Србију. Али нећу отићи јер је ово мој стан и ја сам своја на своме. Суд је и пресудио да нико не може да ме истера, што значи да и они знају да сам у праву - рекла је ова храбра жена.