Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ХИЉАДЕ ПРОТЕРАНИХ СРБА, ПОПАЉЕНЕ КУЋЕ УНИШТЕНА БУДУЋНОСТ! Погром био дуго и детаљно планиран, све са циљем ОСТВАРЕЊА монструозног циља уништења једног народа

17.03.2024. 08:02
Пише:
Србија Данас
sd
сд / Извор: Фото: Youtube Printscreen/RTS/B92/Telegraf

Још се чека казна за ово монструозно дело

Данас се навршава 20 година од почетка тродневног насиља албанских екстремиста над Србима на Косову током којег је убијено осам Срба, повређено најмање 170 и протерано њих више од 4.000. Порушено је око 900 српских кућа и запаљено 35 верских објеката, укључујући 18 споменика културе. Заувек су уништене бројне иконе и непокретна културна добра. Етнички је очишћено више места.

ОПЕТ ПОЗИВАЈУ НА ЛИНЧ СРБА! Београд оштро осудио ПОДМУКЛИ ПАМФЛЕТ Куртијевог "Самоопредељења"!Kosovo i Metohija, martovski pogrom

ОПЕТ ПОЗИВАЈУ НА ЛИНЧ СРБА! Београд оштро осудио ПОДМУКЛИ ПАМФЛЕТ Куртијевог "Самоопредељења"!

КУРТИ СВОЈИМ ЛАЖИМА О МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ СРБИМА СИПА СО НА РАНУ! Српска листа реаговала на гнусне натписе Куртијевог "Самоопредељења": "Злочинце изједначили са жртвама"Kurtu

КУРТИ СВОЈИМ ЛАЖИМА О МАРТОВСКОМ ПОГРОМУ СРБИМА СИПА СО НА РАНУ! Српска листа реаговала на гнусне натписе Куртијевог "Самоопредељења": "Злочинце изједначили са жртвама"

ТЕМА БРОЈ ЈЕДАН - СРАМОТНА ОДЛУКА О УКИДАЊУ ДИНАРА! Састанак главних преговарача Београда и Приштине у уторак у БриселуFoto: SrbijaDanas, Shutterstock, Youtube Printscreen/Remarker Media

ТЕМА БРОЈ ЈЕДАН - СРАМОТНА ОДЛУКА О УКИДАЊУ ДИНАРА! Састанак главних преговарача Београда и Приштине у уторак у Бриселу

За ове злочине нико од организатора и подстрекача није приведен правди, а протераним Србима није омогућен повратак, нити накнада за уништену имовину.

У обрачуну са припадницима међународних снага безбедности страдало је и 11 Албанаца. Повређено је и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с локалним Албанцима.

Почетку погрома претходили су извештаји косовских медија 16. марта 2004. да су тројица дечака албанске националности, старости 8, 11 и 12 година, смртно страдали утопивши се у Ибру, у селу Чабра, недалеко од Зубиног Потока, бежећи, наводно, пред српским нападачима. Портпарол Унмика Дерек Чапел демантовао је, међутим, да су дечаци страдали бежећи од Срба и оценио да је насиље било планирано.

- Настојања албанских екстремиста да Мартовски погром Срба 2004. године представе као спонтану реакцију Албанаца на несрећни случај дављења албанских дечака из села Чабра у реци Ибар, за шта су злонамерно окривљени Срби, представља само параван претходно добро планиране и припремане акције етничког чишћења Срба са Косова и Метохије и уништавања њиховог националног и културног идентитета, односно брисања трагова њиховог вековног постојања на том простору - наводи се у публикацији Безбедносно информативне агенције Србије припремљене поводом 20 година од погрома српског народа на Косову.

Оперативни план деловања, према овим подацима, припремао се унапред и доносио на тајним састанцима које су организовале различите албанске структуре.

- Посебно ангажовање на припремама побуне и етничког чишћења Срба испољили су припадници албанске службе ШИК који су на терену били задужени да групишу своје чланове по општинама и припремају екстремисте за рушилачки поход на Србе и њихову имовину - показују подаци БИА.    

Немиле сцене 17. марта почеле су у подне када је више хиљада косовских Албанаца прешло мост на Ибру и напало Србе у Северној Митровици. Користили су аутоматско и снајперско наоружање и бацали Молотовљеве коктеле на возила Унмика. Напади на Србе крећу и у Чаглавици и околним српским селима, Приштини, Подујеву, Вучитрну, Истоку, Ђаковици, Липљану, Урошевцу, Витини, Сувој Реци, Обилићу, Призрену, Гњилану, Косовској Каменици, Пећи... Све се догађало наочиглед присуства више хиљада припадника међународних мировних снага Кфора и Унмика.

У Обилићу је нападнута и запаљена школа у тренутку када је око тридесетак ђака имало часове. Паљење светиња и масовно разрање настављено је и током 18. марта. Слика ломљења крста на Цркви светог Илије у Подујеву постала је један од симбола српског страдања.

Мартовске догађаје на Косову осудили су Савет безбедности УН и ЕУ. Током посете Обилићу 23. марта тадашњи шеф Унмика Хари Холкери изјавио је да су албански екстремисти „имали готов план“ за насиље, док је командант снага Натоа у јужној Европи, адмирал Грегори Џонсон насиље на Косову описао као јасно "организовано".

- Ова врста активности, која у суштини представља етничко чишћење, не може да се настави - рекао је Џонсон новинарима у Приштини.

После погрома над Србима, ухапшено је 270 Албанаца, 143 особе су осуђене, већина на новчане казне, а 67 њих осуђено је на затвор, али не и главни актери.

Убијени Срби

У општини Косовска Митровица убијени су Боривоје Спасојевић (1941) и Јана Тучев (1968), у Липљану Ненад Весић (1951), отац и син, Добривоје (1955) и Борко (1984) Столић убијени су у Драјковцу, општина Штрпце, у Гњилану је убијен Бобан Перић (1952), професор физичког васпитања у селу Кусце, у општини Косово Поље убијен је Златибор Трајковић (1942) из Косова Поља, а у општини Призрен, у призренској Богословији Драган Недељковић (1943).

Уништене и оштећене цркве и манастири

У Призрену су настрадале Богородица Љевишка (14. век), Црква светог Спаса (14. век), Саборни храм светог великомученика Георгија (1856), Црква светог Николе Тутуцева (14. век), Црква светог Георгија Руновића (16. век), Црква свете Недеље (14. век), Црква светог Пантелејмона (14. век), Црква светог Козме и Дамјана (14. век), Црква свете Недеље у Зивињану, Манастир Свети Архангели (14. век), као и зграда Богословије Свети Кирило и Методије и Епископски двор. У Ораховцу је уништена Црква свете Недеље (Киријаке, 1852), Брњача. У Ђаковици су настрадали Храм Успења Пресвете Богородице (16. век) са парохијским домом, Катедрална црква Свете Тројице (разорени су звоници који су преживели минирање 1999. године) и Црква светог кнеза Лазара у месту Пискоте. У Србици је запаљен Манастир Девич (15. век). У Пећи су уништене митрополија са парохијским домом Цркве светог Претече и Крститеља Јована, Црква Ваведења Пресвете Богородице у Белом Пољу (поново запаљена) и Црква светог Јована Претече и Крститеља у Пећкој бањи. У Урошевцу је настрадала Црква светог цара Уроша, у Косовској Каменици црква у Доњој Слапашници, као и црква у Талиновцима, у Штимљу Црква светог архангела Михаила. У Приштини је запаљена Црква светог Николе (19. век), у Косову Пољу је запаљена Црква светог Николе и у оближњем Бресју Црква свете Катарине. У Вучитрну је уништена Црква светог Илије. У Обилићу је настрадала нова црква. У Косовској Митровици је уништена Црква светог Саве, а у Подујеву црква из 1930. године.

sd
сд / Извор: Фото: Youtube Printscreen/Euronews

Како се мартовски погром над Србима никада не би заборавио, у Грачаници се одржава централна церемонија обележавања погрома, под називом "Погром - Награђени злочин".

У манастиру Грачаница сужиће се парастос, после којег је планирано откривање споменика убијенима у погрому, а затим свечана академија.

У Београду председник Србије Александар Вучић угостиће ученике основних школа са Косова.

БИА раскринкала албанску злочиначку акцију

Двадесета годишњица Погрома на Косову и Метохији обележава се у светлу важне публикације о овом злочину коју је објавила српска Безбедносно-информативна агенција. 

Њоме је први пут детаљно описана комплетна реконструкција свега што се дешавало тог 17, 18. и 19. марта 2004. године, али што је још важније описане су припремне радње које показују да је акцију дуго смишљана и да не може бити речи о спонтаности етничког чишћења Срба. 

У овој вредној збирци факата, коришћени су подаци прикупљени оперативним радом Агенције, обавештења прикупљана од сведока ових догађаја која су сабирана у дужем временском периоду, судска документација и други релевантни извори о правој природи овог планског и систематског напада на Србе изведеног 17. марта 2004. године. 

- Настојања албанских екстремиста да Мартовски погром Срба 2004. године представе као спонтану реакцију Албанаца на несрећни случај дављења албанских дечака из села Чабра у реци Ибар, за шта су злонамерно окривљени Срби, представља само параван претходно добро планиране и припремане акције етничког чишћења Срба са Косова и Метохије и уништавања њиховог националног и културног идентитета, односно брисања трагова њиховог вековног постојања на том простору - наводи се у публикацији БИА.

Екстремисти који су предводили етничко чишћење Срба потекли су из ОВК и организација које су из ње проистекле: Удружења ветерана рата ОВК и Удружења инвалида рата ОВК, Демократске партије Косова (ДПК), илегалне албанске тајне службе ШИК, неких радикално-исламских организација Албанаца и најекстремнијих чланова Народног покрета Косова и Народног покрета за ослобођење Косова, којима је тероризам био искључиви метод борбе против Срба и Србије.

По документима БИА у позадини погрома буктио је сукоб између две албанске струје на Косову и Метохији ДСК и ДПК, где је Демократска партија Косова лидера Хашима Тачија наумила да преузме све полуге моћи у покрајини. 

Тајни састанци терориста

Оперативни план деловања припремао се унапред и доносио на тајним састанцима које су организовале различите албанске структуре.

Како се наводи у публикацији, по том питању одржано је више тајних састанака на различитим локацијама.

- Најзначајнији су они који су организовани у стану Азема Суље у Приштини у насељу Пејтон где су доношене одлуке о организовању побуне и Мартовског погрома Срба. Са истим циљем су одржана још два значајна састанка у селу Смира, општина Витина у кући Ејупа Аметија, 29. октобра и 15. новембра 2003. године - показују подаци БИА. 

Посебно ангажовање на припремама побуне и етничког чишћења Срба испољили су припадници албанске илегалне службе ШИК који су на терену били задужени да групишу своје чланове по општинама и припремају екстремисте за рушилачки поход на Србе и њихову имовину.    

Да оштрица ШИК-а према Србији није отупила покуазују и најновији примери покушаја шпијунаже у нашој земљи које је БИА на време открила и санкционисала.

На концу, треба рећи да ова публикација представља важан документ из ког комплетна домаћа, али и међународна јавност може да схвати да 17. март није била никаква случајност и производ спонтане реакције албанског народа, на тобожњи злочин и смрт дечака, него пажљиво припремана акција месецима уназад, а за коју се чекао „погодан“ повод за наставак обрачуна са српским народом и наставак агресије 1999. године и која је требало да буде завршена тог крвавог марта 2004. године.

Извор: Србија Данас