ЛАЈЧАК ТРАЖИ ОД СРБИЈЕ ПРИЗНАЊЕ КОСОВА: Открио рок за постизање коначног решења уз помоћ две западне силе

Специјални изасланик Европске уније за дијалог Косова и Србије Мирослав Лајчак рекао је за РТВ21 да би рано пролеће 2023. године могло да буде рок за постизање споразума између Косова и Србије, напомињући да је предлог коначног решења европски предлог уз споразума између Косова и Србије.

Премијер Курти је окривио вас и Бореља да сте пристрасни. Јесте ли изгубили своју непристрасност свих ових дана?

- Нисам приметио да сам окривљен. Видео сам да је Курти дао неке коментаре о високом представнику. Ми представљамо ЕУ и да смо пристрасни не бисмо могли да радимо свој посао. Наш рад је под свакодневном анализом земаља чланица. Наравно, потребна нам је пуна подршка земаља чланица, коју не бисмо имали да земље чланице сумњају у нашу непристрасност.

Да ли вам је речено да је било озбиљних безбедносних претњи на северу пре него што је постигнут договор о регистарским таблицама?

Интензиван, знате да смо присутни тамо. Имамо дипломатско присуство мисије Еулекс, ту је и Кфор који веома блиско сарађује, тако да верујем да добро разумемо ситуацију тамо. И да, како смо се приближавали неким од ових рокова протеклих месеци, видели смо знаке припреме за озбиљне сукобе. Јасно смо ставили до знања да је то неприхватљиво. период разговора са Приштином и Београдом последњих недеља.

Суочени сте са странама које су тврдоглаво реаговале у својим ставовима по одређеним питањима. Који ниво спремности су показали за дијалог?

Обе стране понављају да разумеју колико је дијалог важан за њих и да желе напредак у нормализацији односа. Обе стране признају да тренутна ситуација одузима много времена и енергије. Али наравно, да бисте могли да се фокусирате на нормализацију односа, не можете да се суочавате са кризом на терену. Нажалост, питање регистарских таблица и докумената одузело нам је много времена и енергије последњих месеци. Наиме, од јуна ове године стално смо радили са роковима који су нам били потребни да олакшамо ситуацију, јер сваки од ових рокова које смо имали од 1. августа, 1. септембра, 1. новембра па 21. и 23. новембра, сваки од тих рокова да није био продужен претио је озбиљним последицама на терену, као што је насиље. Због тога сам задовољан што сада нема рока и што можемо да се фокусирамо на ширу слику нормализације односа. Договор који смо постигли прошле среде за мене је потврда да су стране схватиле озбиљност ситуације.

Да ли је исправно рећи да је америчка посвећеност била кључна за постизање договора о регистарским таблицама?

Ово није фер рећи пред Европском унијом. Поносан сам на одличну сарадњу коју имамо са САД. Искрено, не може бити боље. И кажем да сваки пут имамо изузетно добру сарадњу. Радимо раме уз раме, веома блиско на дневној бази, обавештавајући једни друге о свему разменом информација и јасан је договор да ЕУ предводи овај процес, а да Сједињене Америчке Државе користе своју моћ и ауторитет да подрже наше вођство. Овако то функционише и тако треба да функционише. Никада не бих покушавао да глумим да је то само Европска унија која занемарује улогу САД, али тврдити супротно не би било идеално.

Био је велики притисак на Приштину. Да ли је било потребно извршити овај притисак на њих?

Имамо рат у Украјини и очекујемо да наши партнери на Балкану покажу да су на нашој страни и да су део решења, а не проблема. Нико у Европи и демократској заједници неће разумети насиље због издавања регистарских таблица. Тако да смо морали напорно да радимо и драго ми је да смо то спречили.

Да ли је питање регистарских таблица затворено или се о њима још преговара?

За сада је питање регистарских таблица затворено. То је договорено, ми смо се позабавили тим питањем и решили га у оквиру разговора о нормализацији односа. То значи да се оно што је планирано протеклих месеци сада неће наставити. Али наравно, ово питање ће бити обрађено заједно са многим другим питањима која ће бити обрађена у оквиру преговора о нормализацији.

Питање регистарских таблица довело је до оставки косовских Срба из косовских институција. Приштина каже да је то сада правно питање. Али Србија каже да неће бити повратка у косовским институцијама пре него што се примени Заједница општина са српском већином. Сада, да ли ћете поново извршити притисак на Приштину по овом питању?

Ово питање је веома високо на нашем дневном реду. Наравно. Јер сада је реалност да имамо јаз. Имамо јаз када је у питању безбедност на северу, имамо скоро 600 полицајаца који су поднели оставке и остало је још 50. Јасно је да не могу да замене ових 600. Тако је и у правосуђу. Људи имају своје потребе, желе да решавају проблеме у судовима, а особља нема. Зато сматрам да је у интересу Косова и Србије да се вратимо на ситуацију када смо косовске Србе имали као део косовских институција, како у полицији тако и у правосуђу. Јаз не би требало да траје дуго и морамо да решимо проблем пре него што буде прекасно. Планирам да наредних дана дођем у регион, у Приштину и Београд и ово питање ће бити на мом дневном реду и желим да чујем од премијера Куртија и председника Вучића шта је план и који су следећи кораци. И како ми као ЕУ можемо помоћи. Јер ово није нормална ситуација.

Да ли је Курти био веома тврдоглав и препрека договору до 23. новембра?

Имали смо осам сати преговора. Ми смо као фасилитатори представили два предлога и верујем да су веома избалансирани. Први је био свеобухватнији, а други се фокусирао на дестабилизацију ситуације. Завршили смо без договора. Борељ је дао своју оцену ових осам сати на својој конференцији за штампу. То је све што могу да кажем. Срећан сам што сам два дана касније позвао главне преговараче Бисљимија и Петковића и провели смо још осам сати и срећан сам што смо овог пута постигли договор и ублажили кризу.

Шта је следеће? Заједница (српских општина) или коначни споразум, или то двоје заједно?

Следе, наравно, разговори за нормализацију односа Косова и Србије. Желимо овај процес и договорили смо се да ће се ти разговори заснивати на документу који сам 9. септембра, уз подршку Немачке и Француске, представио премијеру Куртију и председнику Вучићу. Овај документ се бави низом питања. Наравно, замолили смо обе стране да дају своје коментаре, што су и учинили. На основу тога желимо да идемо напред. Истовремено, веома је важно истаћи оно што су обе стране потврдиле током састанка прошле среде и што је у договору, да стране признају да се сви досадашњи споразуми из дијалога морају да се примене. Ово се односи на обе стране као и на све претходне споразуме.

Да ли ће ЗСО бити део коначног споразума или ће се посебно третирати?

То је рана обавеза Косова, договорена је још 2013. То се мора решити у складу са овом обавезом. Став Србије за сада је да то треба да буде предуслов за наставак процеса. Наш став, став ЕУ, је да то треба да буде део пакета и да би било добро да се то што пре реши и у сваком случају не може бити условљено ничим другим јер је то већ постојеће опредељење.

Поменули сте да Приштина инсистира на ЗСО без извршних овлашћења, али Београд жели нешто што неки сматрају неком врстом аутономије за Србе на Косову. Можете ли помирити нешто што је непомирљиво?

Да, наравно, јер оно што смо до сада радили била је хипотетичка дискусија, академска дебата. Оно што желим је права дебата. Хајде да почнемо да расправљамо шта јесте, а шта није. Поруке да нам се ово не свиђа или да се не слажемо са тим нису од помоћи. Предлажемо да започнемо дискусију да се дефинише шта је то Заједница, која су њена овлашћења. Очигледно, наш рад је да будућа Заједница буде заснована на постојећим европским моделима и стандардима, јер је један од циљева дијалога приближавање Косова Европској унији. Дакле, не подржавамо ниједан предлог који нема везе са Европском унијом. Има их много, постоји најмање 10 европских модела који функционишу и задовољавају потребе људи без икаквог негативног утицаја на функционалност земаља које их представљају. Тако да имамо све ове моделе спремне, недостаје нам спремност страна да почну дискусију.

Када позовете Куртија и Вучића у Бриселу, хоће ли разговарати о питању коначног споразума?

Да, следећи састанак ће бити ускоро, разговарамо о датуму, а на дневном реду ће бити коначни договор. Али пре тога морам да посетим Приштину и Београд и да разговарам о процесу и најновијим документима са премијером Куртијем и председником Вучићем, а планирам да то урадим што пре, следеће недеље.

Да ли је то ваш или француско-немачки споразум?

То је заједнички производ, то је европски предлог, уз ангажовање и снажну подршку Немачке и Француске. Ми смо тим, радимо заједно, нема сукоба међу нама. Можда има различитих имена на папиру, али тим ради у јединству, а моја посета Приштини и Београду 9. септембра у пратњи господина Јенса Плетнера и господина Емануела Бона била је најбољи доказ овог јединства.

Борељ је рекао да је добио коментаре обе стране на предлог, да ли су се обе стране сагласиле око овог предлога и у чему су се сагласиле?

Да, тражили смо од обе стране коментаре и обе стране су их дале. То значи да постоји основа за наставак процеса. Наравно, не могу да износим детаље предлога, нити могу да износим детаље коментара, али могу само да кажем да су коментари били озбиљни и показали да су стране разумеле значај ових предлога.

Косово жели да зна да ли ће у том предлогу бити гарантовано место у УН, да ли ће Косово бити признато од пет земаља ЕУ које га нису признале. Можемо ли добити детаље о томе?

Не можемо да делимо детаље у овом тренутку јер би то био најкраћи начин да уништимо документ или цео процес. Овако не функционишу међународни преговори. Трудимо се да будемо веома транспарентни када је у питању сам процес, али да у исто време очувамо поверљивост разговора. Могу само да вам кажем да је све то што је објављено у медијима лаж, ту није било праве информације или документа. Ово је важно и још једна важна ствар је да обе стране разумеју важност одржавања поверљивости процеса у овој фази. Али можете бити сигурни да ћете добити детаље од својих вођа када дође право време, и неће дуго трајати. Дакле, откривање детаља пре састанка лидера не би било баш прикладно.

Да ли би ово био други споразум после оног из 2013. о нормализацији односа између Косова и Србије, а не нешто као коначни споразум?

Ово је нешто у шта не бих улазио, први споразум се зове први споразум, не знам зашто, ово је веома важан споразум или веома важан предлог, али да оставимо име историји.

Да ли постоји рок за постизање споразума између страна?

Рокови или ултиматуми никада не делују или раде против вас, али постоји нешто попут меког рока, као што смо најавили у документу усвојеном прошле среде, да је наш циљ да обавестимо државе чланице о резултатима радне групе за нормализацију са Косовом и о најновијим информацијама за поглавље 35 са Србијом, а оба ова састанка одржаће се у рано пролеће следеће године, тако да ово можете узети као временски оквир.

Шта ако се стране не сагласе, како ћете их убедити?

Ми смо ту да помогнемо, да посредујемо, ми, говорим у име Европске уније, али верујем и у име САД, не можемо да желимо нормализацију више од Косова и Србије, па ако се стране не договоре онда неће бити нормализације, а самим тим ни напретка на европском путу, и наставићете да се бавите питањима као што су регистарске таблице, или другим, уместо да идете ка европским интеграцијама, а мислим да то није била баш охрабрујућа перспектива. Зато верујем да нормализација може да сачека, али не видим разлога за чекање, зато дајмо све од себе да искористимо преостало време, искористимо овај јединствен и веома повољан тренутак, сви елементи су доступни, имамо пуну подршку и ЕУ и САД, ова ситуација би требало да се заврши пре 2024, јер тада ЕУ има европске изборе, као и САД, тако да неће имати времена и могућности да се фокусирају на дијалог Косова и Србије. Шта ће бити после избора, поготово америчких, тешко је предвидети, па кажем да оно што се не уради до почетка 2024. године можда уопште неће бити урађено. Зато искористимо ову прилику и сву подршку међународне заједнице и постигнемо колико можемо за потпуну нормализацију односа.

Потребна вам је пуна подршка САД у овом процесу?

И имамо је, веома смо срећни што имамо пуну подршку и разумевање САД у овом процесу.