ПРОШЛО ЈЕ ГОДИНУ ДАНА ОД ПОТПИСИВАЊА ВАШИНГТОНСКОГ СПОРАЗУМА: Приштинске власти од самог старта минирају и не поштују договорено
Испунили само једну ставку.
Документ о економској нормализацији, који се у јавности најчешће помиње као "Вашингтонски споразум" између Београда и Приштине, постигнут уз посредство Сједињених Држава, потписан је пре тачно годину дана, у Белој кући.
Потписе на документ ставили су председник Србије Александар Вучић, тадашњи премијер привремених приштинских институција Авдулах Хоти, у присуству тадашњег председника САД, Доналда Трампа.
ШАМАРИ ЗА КУРТИЈА ИЗ СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТА И ТИРАНЕ! Погибељна политика премијера ЛАЖНЕ ДРЖАВЕ, Приштинска власт остаје БЕЗ ПОДРШКЕ
БЕДНА ОПРАВДАЊА ЛАЖНЕ ДРЖАВЕ: Огласила се Приштина са разлозима зашто су Петковићу забранили улазак на Космет
"ВИШЕ ОД ПРОВОКАЦИЈЕ, ПРИШТИНА ГАЗИ БРИСЕЛСКИ ДОГОВОР": Петковић разоткрио шта стоји иза кукавичког потеза лажне државе
Иако је замишљен као споразум који ће допринети јачању сарадње на економском пољу, што би побољшало односе и приближило договору Београд и Приштину, то се није десило.
Према споразуму, Израел и тзв. Косово требало је да успоставе дипломатске односе и то је једина тачка коју је Приштина пожурила да испуни. Израел је признао тзв. Косово, а Приштина отворила амбасаду у Јерусалиму.
До премештања амбасаде Србије из Тел Авива у Јерусалим до 1. јула 2021. године, како је предвиђао споразум, није дошло, јер је претходно Израел признао Косово, а како је објаснио председник Вучић, "Србија поступа у складу са својим интересима, који су промењени након што је Израел признао Косово".
Што се тиче онога на шта су се обавезале САД, отворена је канцеларија Међународне развојне финансијске корпорације (ДФЦ) у Београду, а амерички Секретаријат за енергетику и Пацифичка северозападна национална лабораторија доставили су у јуну владама Београда и Приштине извештај о управљању Газиводама који сугерише да се размотри аранжман у складу са америчко-канадским уговором о реци Колумбија.
Иако споразум предвиђа да обе стране приступе "мини-Шенген зони", коју су Србија, Албанија и Северна Македонија прогласиле у октобру 2019. године, премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти уместо тога промовише своју иницијативу: да се ЦЕФТА (Централноевропски трговински споразум) преобрази у СЕФТУ (Споразум о слободној трговини југоисточне Европе).
Документ из Беле куће обавезује обе стране да примене споразум о ауто-путу Београд-Приштина, и према најавама званичника Србије, крајем септембра би требало да почне градња аутопута од Ниша, преко Приштине, до Тиране и Драча. Упркос томе што се од Куртија чуо став да су "људи уморни од великих аутопутева, који уништавају косовска села и претварају Косово у транзитну земљу", пре два дана је из његове владе најављено да ће на пролеће почети изградња Ауто-пута мира.
Посланик у Скупштини Србије и оснивач Конгреса српско-америчког пријатељства, Владимир Маринковић споразум сматра највећом дипломатском победом Србије у последње три деценије, а највећи бенефит види у унапређењу билатералних односа са САД, које су наставиле са подржавају нашу земљи на свим пољима.
- Србија се показала као поуздан партнер. У Васингтону су прихватили чињеницу да са Србијом не може да се ради путем ултиматума и да Србија има легитимне интересе на Косову и Метохији које спремна аргументовано да брани - изјавио је он.
Како каже, одлучујући фактор за нови приступ Вашингтона је што је Србија показала велику и конкретну посвећеност регионалној стабилности, дефинишући економске односе и сарадњу у региону као кључне за превазилажење политичких проблема и питања и залажући се за успостављање слободног протока роба, људи и капитала.
Професор Слободан Зечевић са Института за Европске студије у Београду, каже да су Албанци готово у потпуности минирали Вашингтонски споразум.
- Спровели су део који се односи на амбасаду косовских Албанаца у Јерусалиму, а све друге суштинске елементе који се односе на нормализацију економских односа Србије и Косова, Аљбин Курти је практично минирао. И у овом случају они се понашају исто као и код Бриселског споразума, односно - како дође нова власт у Приштини она каже да оно што је потписала претходна није добро, да ће то поништити Уставни суд и да они то неће да спроведу. Потпуно игноришу правило да када нека претходна власт нешто потпише, да то обавезује и ону следећу - наводи Зечевић.
Он указује да су Американци "покушавали да их истерају на чистац", и то чак Бајденова администрација, путем резолуције о спровођењу Вашингтонског споразума која се прошлог месеца нашла у косовском парламенту, али пошто се Куртијева странка уздржала при гласању, тиме је спровођење одбијено и - де фацто.
- Курти се противи ауто-путу од Ниша ка Косову и даје неке немуште изјаве како сматра да то уништава косовска села.., противи се споразуму око Газивода и не признаје студију изводљивости у којој су Американци изашли са прелиминарним решењем око заједничког управљања реком Ибар и језером, јер он сматра да је језеро у потпуној надлежности Владе Косова. Део споразума је био и "мини Шенген", и то неће да прихвати, а проблемтичан је и део око цркве јер се повређују заштитне зоне око манастира. Дакле, минирали су готово 90 одсто споразума - наводи Зечевић.
Вашингтонским споразумом од 4. септембра 2020. године о нормализацији економских односа, Приштина се сложила са једногодишњим мораторијумом на тражење чланства у међународним организацијама, док је Београд пристао да на годину дана одустане од кампање за повлачење признања независности или тражења од других држава да не признају тзв. Косово.
Председник Србије изјавио је пре два дана да је Београд добио сазнања од обавештајних извора да Приштина од 4. септембра креће у дипломатску офанзиву и лобирање за независност тзв. Косова.
- Брине ме чињеница, добили смо информације из наших обавештајних извора да Приштина од 4. септембра у потпуности зауставља даљу имплементацију Вашингтонског споразума - рекао је председник Србије и додао да је на Србији да се припреми за такав развој догађаја.
У Министарству спољних послова и дијаспоре тзв. Косова потврдили су раније за РСЕ да се врше припреме за аплицирање у неколико међународних организација, али без више детаља.
- Припреме у том правцу врше одговорне екипе а како би апликације биле спремне када се буду отворили рокови за аплицирање - речено је за РСЕ у кацеларији за информисање тог министарства.
Да привремене приштинске институције нису умеле или хтеле да искористе прилику и покажу политичку вољу и зрелост како би се наставио дијалог у доброј вери и путем економске сарадње дошло до потенцијалног компромиса и дугорочногрешења за јужну српску покрајину, сматра и посланик Владимир Маринковић.
С друге стране, каже да је захваљујући дипломатској офанзиви Србије, све мање људи у САД које бланко подржавају Приштину већ увиђају да је изгубила додир са реалношћу и да представља извор нестабилности.
- Искрено се надам да ће нови тим и Стејт департменту да искористи свој утицај и максимално подржи иницијативе као сто је "Отворени Балкан" и који ће наставити са прагматичним приступомресавању проблема који подразумева резулате а не политику ауто-пилота коју је Америка према Србији спроводила деценијама и то без икаквог успеха - поучио је Маринковић.