Умро ПОНОСНИ СРБИН деда Милош (92): Албанци су му палили кућу четири пута, али га нису отерали из Призрена! (ФОТО)

а / Извор: Фото:ФацебоокПринтсцреен

Преминуо је Призренац Милош Некић (92), који је опстајао у Призрену током свих немира и напада на њега и његов дом и никада није хтео да напусти свој дом.

- Преминуо је Призренац Милош Некић (92), који је опстајао у Призрену током свих немира и напада на њега и његов дом и никада није хтео да напусти свој дом. Ову информацију је поделио на Фејсбуку свештеник Јован Радић који је описао испраћај храброг деке Милоша.

Централноафричка Република дала ОБЈАШЊЕЊЕ зашто је повукла ПРИЗНАЊЕ КОСОВА: Свет поштује Србију!

СРБИЈА НИЈЕ КРИВА! Притискају нас због ЈЕДНОГ СЛУЧАЈА, а код Марића је разбијен ВЕЛИКИ МИТ!

СРБИМА ПРОДУЖЕН ПРИТВОР И АЛБАНСКОМ КАЗАМАТУ: Још два месеца, иако нису оптужени!

- Данас сам одслужио своје прво опело, био сам свештеник, гробар и сведок једног тужног догађаја на којем смо испратили на вечни починак деку Милоша (92 године). Живео је тихо, ретко да је ко и чуо за њега и знао да уопште живи овде у Призрену. Али оно што сам данас сазнао од малобројних људи који су присуствовали погребу је то да није желео да напусти свој град и кад су га прогањали и кућу му спалили и када га је ћерка молила да се склони на сигурно у централну Србију - пише у објави.

- Храбри дека Милош којег нисам упознао за живота, поред своје куће живео је као бескућник у бази КФОР-а, јер му је кућа спаљена, али је све то издржао и услишена му је жеља да преда своју душу Богу и остави своје кости управо овде на овој Светој Косовскометохијској земљи као и његови преци. Након сахране пришла ми је једна побожна бака да ми покаже место где је сахрањена њена мајка и оставила ми аманет да и њу ту сахранимо. Имао сам потребу да ово запишем и поделим са вама да би остало сведочанство о изумирању једног народа у царском граду. Али опет након Великог Петка долази и Васкрсење тако да смо деку Милоша испратили на онај вечни пут у нади да ће бити примљен у наручје праоца Аврама уз Васкршњи тропар и у нади на Васкрсење! - написао је Радић.

- Моја фамилија једна је од најстаријих и најпознатијих у Призрену - поносно је истицао у интервјуима.

- До доласка Кфора овај град је носио пет ознака по мојим блискима. Пред поштом је био споменик посвећен мојој стрини Косани Некић на месту где су је обесили. Обесили су и њену 20-годишњу ћерку Драгицу у Ђаковици. И по Станислави Некић се звала улица и најбоље обданиште. Она је имала 19 година када је погинула у Другом светском рату. Сви су животе дали као антифишасти. На мојој кући је била спомен-плоча.

Причао је и да је са комшијама често био на ратној нози.

- Стално ме чачкају да продам кућу - одмахује Милош.

Живео сам забарикадиран четири године. Једна жена ми је доносила храну, а представници Кфора су два-три пута дневно долазили да виде да ли сам жив. Од 1999. до 2004. готово сваке вечери су почињали напади на моја врата. Ставио сам бетонске блокове, а када су они почели да падају од удараца, стављао сам и греде. На прозоре сам ставио и бодљикаву жицу. Четири пута су ми палили кућу - причао је он.

ШЕФ УНМИК-а открио како су АЛБАНЦИ УБИЈАЛИ СРПСКЕ НОВИНАРЕ на Косову! Бернар Кушнер знао све!