ЗАПАД ОТВОРИО ОЧИ ЗА ЉУДСКА ПРАВА СРБА?! Пријем Косова у Савет Европе све НЕИЗВЕСНИЈИ - Куртијев план пропао
Нема норми међународног права које би лажној држави Косово омогућиле улазак у било коју наднационалну институцију, па ни у СЕ, оцењује Огњен Карановић
Политика лидера Самоопредељења и премијера привремених приштинских институција Албина Куртија, утемељена на сили према етничким заједницама и вештачком дизању тензија, може да прерасте у своју супротност, окрене се против својих твораца и нанесе штету управо албанским сепаратистима. Све су мање шансе и још увек нема индиција да ће Косово ући у толико жељену процедуру за пријем у Савет Европе – организацијом која се управо бави заштитом људских права и мањинских заједница. Ако се тако деси, на евентуалну нову шансу мораће да чека још неколико месеци. Уз то, на климавим ногама је и перспектива да покрајина добије визну либерализацију па ће и убудуће косовски Албанци, уколико желе да без препрека путују у ЕУ, морати да се позивају на српско држављанство.
ПРОПАО КУРТИЈЕВ ПЛАН: Захтев Приштине и даље у фиоци - није ни на дневном реду
НЕКАДАШЊИ ТРАМПОВ САВЕТНИК ОПОМЕНУО БЕОГРАД И ПРИШТИНУ! "Русија и Украјина су упозорење за Косово"
КУРТИ НЕ МОЖЕ ПРОТИВ НАРОДА! Срби на Јарињу одлучни: Никада нећемо променити КМ таблице
Шумови на линији Вашингтона, Берлина и Лондона с Приштином трају од фебруара прошле године када је Самоопредељење победило на ванредним парламентарним изборима. Одбијајући да прихвати вакцине које је грађанима Космета дао Београд и касније опструирајући да овај регион под јурисдикцијом УН постане члан „Отвореног Балкана”, Курти је на себе скренуо негативну пажњу и када је упркос апелима амбасадора држава Квинте онемогућио да се на КиМ организује референдум о промени Устава и неколико месеци касније, председнички и парламентарни српски избори, а и ових дана је одбијао све препоруке и савете западних престоница да спусти лопту и смири тензије када је реч о присилној замени регистарских таблица на возилима Срба, тј. да одложи тај корак за наредних 10 месеци.
Лажна држава Косово је 12. маја аплицирала за чланство у СЕ и такозвана министарка спољних послова Доника Гервала је у видео-поруци, након подношења захтева за чланство у СЕ, рекла да се тиме „отвара ново поглавље”.
- Од данас почињу процедуре за разматрање захтева од стране СЕ - рекла је Гервала, која тад није крила оптимизам у вези са чланством у овој организацији за људска права. Од тада је њихов захтев био стављен по страни јер је захтев Косова највише изненадио Берлин и Лондон, који су очекивали да ће Приштина захтев поднети тек после неколико разговора с представницима Београда у Бриселу. Уместо тога, Куртијева влада је на своју руку то урадила не консултујући западне савезнике.
Сада је ситуација била слична. Запад је више пута упозорио Приштину да одложи примену уредбе о регистарским таблицама, али Курти тера по своме. Па када већ жели да води самосталну политику, онда му је из више западних центара моћи сугерисано да управо Косово својом „дипломатијом” избори за кандидатски статус. Апликацију Косова за чланство у СЕ, да би била прихваћена, прво разматра Комитет министара, а после процене ситуације на КиМ коначну реч даје Парламентарна скупштина, коју чине национални представници држава чланица. За пријем неке земље у СЕ потребна је двотрећинска већина гласова.
Иако се чланом 4. Статута СЕ усвојеном у мају 1949. године нигде експлицитно не наводи да кандидат мора најпре обезбедити чланство у УН, тај се принцип, макар и прећутно, доследно примењивао уз свега два изузетка. Западна Немачка и Швајцарска су ти изузеци. Из дипломатских кругова у Приштини наводе да би евентуални улазак „Косова” у СЕ могао да уследи за око две године, али да и то није сигурно, јер искуство из прошлости је показало да земље које нису признале Косово не гледају баш благонаклоно на напредак Косова или на пријаве у међународне организације.
Наводи се да има држава које су признале независност, али које попут Пољске не гласају за улазак Косова у међународне организације. Каже да „Косово” има политичку мотивацију да се чланством у међународној организацији покуша да консолидује државност и статус, као што је политичка мотивација Србије да се управо то одбије.
Директор Центра за друштвену стабилност Огњен Карановић каже да нема тих норми међународног права које би тој лажној држави омогућиле улазак у било коју наднационалну институцију, самим тим ни у СЕ, која је једна од најугледнијих институција на Старом континенту. Каже да је од 24. фебруара у међународним односима све допуштено и да дословно влада огољена снага великих сила, а не норме међународног права.
- Привремене приштинске институције имају снажну подршку код већег дела утицајних држава у Европи и њима је веома важно да оснаже аргументе за такозвану независност КиМ, пре свега због ситуације у Украјини. Они желе да покажу да Косово није никакав преседан и да самом чињеницом да је рецимо приступио СЕ доказује да је јужна српска покрајина издвојен случај, који је у складу с међународним јавним правом. То је искривљено посматрање на међународно право - каже Карановић.
Каже да КиМ не може одмах да постане члан СЕ јер претходно мора да испуни неколико врло захтевних процедуралних корака, за шта не постоји апсолутна подршка међу чланицама СЕ.
Саговорник додаје да су из Приштине најавили да ће аплицирати и за чланство у ЕУ. Наводи да би после рата на истоку Европе улазак једне регије у СЕ био додатни поремећај срушеног међународног поретка и то је разлог зашто ће се то пролонгирати у наредних неколико месеци.
- Упркос свему томе постоји опасност да КиМ једног дана заиста и постане члан СЕ. Зато морамо да будемо опрезни и да константно лобирамо да до тога не дође - каже Карановић.
Владислав Јовановић: Нема места и за нас и за Приштину
Бивши министар иностраних послова СР Југославије Владислав Јовановић каже да га не изненађује захтев Косова јер је то афирмација такозване државности, јер се у СЕ налазе државе. Каже да не може један ентитет који није члан УН, као рецимо Република Српска, да буде члан СЕ.
- Они покушавају да на мала врата једном врстом ’кинеске игре сенки’ представе нешто што није држава да јесте и први корак је на тлу Европе, а касније би се то као пример могло превести на неке друге организације. За њих је велики проблем што Србија као матична држава има тапију на КиМ и да без пристанка Београда ниједан отцепљени део не може да буде прихваћен у међународним организацијама. Наш отпор томе треба да буде категоричан и да ми, ако треба, напустимо СЕ као демонстрацију издаје базичних принципа да се тамо могу примити само европске државе - каже Владислав Јовановић.
Овај захтев Приштине Јовановић тумачи и као бочни притисак на Србију да мало олабави у заштити територијално интегритета и да, како кажу, гледају интересе мало прагматично, приближи Западу, мењајући своју стратегију. Каже да разуме наше негодовање које је логично, али да би требало да буде дограђено и практичним потезима, да ми запретимо да нема места за нас и за „Косово”.
Заштита мањинских заједница
Савет Европе је међународна организација за људска права, демократију и владавину права са седиштем у Стразбуру, у Француској, коју чине државе. Основана је 1949. године. Савет Европе штити слободу говора и медија, као и равноправан положај мањинских заједница у државама чланицама те организације.
Такође, СЕ води кампању око заштите деце, противи се говору мржње. Државама чланицама помаже у борби против корупције и тероризма, као и у спровођењу реформи из области правосуђа. Уколико би Косово постало члан, онда би истим путем могли да крену и у Републици Српској.