ЧЕТИРИ ВЕЛИКА МИТА О РУСКОЈ ВОЈСЦИ ПАЛА У ВОДУ: Украјински аналитичари се грдно варају, ОВО је права истина (ВИДЕО)
Погледајте шта све руска војска данас заиста може да уради
Време је да се разобличе застарели стереотипи о руској војсци: Како могућност ескалације руског рата у Украјини постаје све већа и већа, познати стратег и историчар се огласио на друштвеним мрежама и тврди да би се московске снаге могле лако одбити малим ударима и герилским ратовањем.
Држава напунила новчанике грађана: Пензионерима више од 50.000 динара и ТУ НИЈЕ КРАЈ!
СВЕТСКИ ШАМПИОН ИДЕ У РАТ ПРОТИВ РУСИЈЕ! Владимир Кличко: "Пријавио сам се за састав војске"
ЕЛИТНА 82. ПАДОБРАНСКА ДИВИЗИЈА СТИЖЕ У ПОЉСКУ: Пентагон саопштио детаље распореда америчке војске у Европи
- Мој позив да украјинска национална милиција брзо обучених добровољаца нападне руске колоне (фински модел) погрешно је представљена као позив на бескрајни герилски рат… Након губитка неколико војника, Руси ће се повући (као у Чеченији). Губитак 10.000 пре доручка никада није наштетио каријери руског генерала, али без нових војника, и Русија је није тако храбра. Нема толеранције на жртве.
Позивање на Чеченију и Финску је необично јер оба сукоба са Русијом сугеришу одређене оперативне и тактичке поуке, ниједан се није завршио победнички за противнике Русије.
Да, 1996. чеченски сепаратисти су успели да приморају руске трупе да се повуку у Првом чеченском рату — али су потом брутално сломљене четири године касније. И иако су Финци извели мајсторску мобилну одбрану од већих совјетских снага 1939-1940. и 1944. године, Хелсинки је на крају ипак био приморан да тражи мир и оба пута уступи Карелску превлаку.
Веће питање је то што је погрешно претпоставити да стереотипи о руским и совјетским војсци из светских ратова, хладног рата или Јељцинових година нужно остају тачни и данас.
То би било слично претпоставци да су специфични проблеми америчке војске базиране на регрутацији током Вијетнамског рата, као што је пракса "флаговања" непопуларних официра гранатама, исти као и проблеми америчке добровољачке војске данас.
Није да никада не постоји континуитет или да се сви проблеми исправљају, али се војска заиста мења на боље и горе као одговор на историјско искуство и промену материјалних околности. Имајући то на уму, погледајмо неколико кестена о руској војсци којој је потребно пензионисање.
Мит број 1: Руски рат у Чеченији 1994-1995. показује колико је руска војска неспособна и застарела четврт века касније.
Катастрофалан Први чеченски рат у Русији открио је шокантно пропадање руске војске са њеног врхунца из совјетске ере.
Економски колапс и корупција довели су до дисфункција у распону од официра који су покушавали да продају подморнице тркачима дроге, до алкохолизма на терену и борбених пилота који су летели само 10 до 20 сати годишње што је кулминирало понижавајућим уништавањем руских оклопних колона у Грозном. Реалност: Руска војска се значајно променила као одговор на искуства у Чеченији, Грузији, Сирији и Украјини.
Путин је 1999. послао руску војску да поново окупира Чеченију. Користећи ревидирану тактику градског ратовања, методично је сравнио Грозни са земљом, а затим је издржала скоро деценију насилне побуне да би сломила преживеле побуњенике.
Поред десетина хиљада смртних случајева цивила, руска војска, министарство унутрашњих послова и полицијске снаге претрпеле су 7.000 мртвих, што тешко подржава идеју да Русија није у стању да толерише жртве. У скорије време, после неодољивог учинка у рату са Грузијом 2008. године, Москва је 2009. започела нови напор да реорганизује, професионализује, модернизује и селективно докапитализује своју војску.
До 2014. и 2015. године, ратови у Украјини и Сирији открили су руску интеграцију надзора дронова, способности прецизних удара и негираних приватних војних компанија као оруђа за вођење рата са мањим бројем жртава редовним руским снагама.
Мит број 2: Русија се увек ослања на огроман број војника да би победила противнике
Војно-историјска карикатура је да се Москва ослањала на голему масу људии тешког наоружања да би победила квалитативно супериорније непријатеље. У стварности, иако су постојале праве доктринарне и техничке иновације у совјетској војсци пре и током Другог светског рата, руски војни лидери су били спутани политичким чисткама, образовним дефицитима и језичким баријерама међу совјетским војницима.
Као резултат тога, током Другог светског рата и Зимског рата, руска пешадија је понекад била упућивана на скупе нападе људских таласа да би прегазила укопане браниоце. Чак иу победничким кампањама 1943-1945, за Црвену армију је било типично да трпи веће жртве од својих поражених непријатеља. Током Хладног рата, Варшавски пакт је располагао више него двоструко више дивизија и три пута више тенкова него НАТО.
Совјетска стратегија се сводила на притисак целе војске на НАТО-ову бројчано надмашујућу одбрану у секторима као што је Фулда Гап, са дивизијама другог и трећег таласа које су чекале у ешалону да се продру у области у којима је пробој изгледао обећавајући. Реалност: Савремена руска тактика наглашава "бесконтактно" ратовање
Русија и даље располаже далеко бројнијим снагама него европске војске са еквивалентним издацима за одбрану, али не у размерама Совјетског Савеза. У 21. веку Москва мора да се задовољи малиом професионалнијом војском, она за којуј се тражи високообразовано особље.
Недавни ратови у Украјини и Сирији показују како руске копнене снаге практикују "бесконтактно ратовање", у којем водећу улогу преузимају прецизне ватре великог домета, а не механизовани напади. Ово се огледа у преферираној ад-хоц борбеној формацији Копнене војске, Батаљонској тактичкој групи, која комбинује пешадијске и тенковске чете са необично великом количином артиљерије.
Нови руски приручник држи тенкове и пешадију ван домета директне ватре све док велики топови и ракете не изврше већину убијања. Ово је могуће захваљујући новим способностима дронова за надгледање и јединица за електронско ратовање да пронађу непријатељске положаје без потребе да гурну што више људи извиђача у опасност.
У теорији, тенкови и пешадијске чете у БТГ-у штите артиљерију од контранапада и чисте преживеле након бомбардовања. У међувремену, у ратовима у Сирији и Украјини, руска војска је више волела да "оутсорсује" локалним помоћним снагама, плаћеницима и заступницима попуну одбрамбених позиција и ближих борбених мисија са већим бројем жртава.
Мит број 3: Руска армија је првенствено састављена од лоше обучених регрута.
Истина је да значајан део руске војске чине регрути који су плаћени багателу (2.000 рубаља, тј. 25 долара месечно) и служе само једну годину, од чега се половина троши само на учење неопходних вештина и подвргавање посебно бруталним обредима иницијације. Још један нуспојава ове политике је недостатак искусних подофицира (тј. наредника), што доводи до веће зависности од руководства нижих официра.
Истина: Већина руског војног особља данас су војници по уговору. Иако су недостаци једногодишњих регрута у Русији стварни, они сада чине велику мањину, а не већину руске војске. Чланак ЦСИС-а из 2020., на пример, броји 260.000 војних обвезника и 410.000 војника по уговору, који имају плату у просеку 62.000 рубаља месечно.
Што се тиче тврдњи, Русији недостаје људство због све мањег становништва, у ствари је само 5% сваке мушке кохорте годишње регрутовано, а очекује се да ће се број расположиве радне снаге повећати за најмање једну деценију.
Мит #4: Русија троши мали део америчке војне потрошње мерено међународним стандардима, тако да су њене војне способности пропорционално слабије.
Недавно се руска војна потрошња кретала између 50 и 60 милијарди долара годишње – мање од 10% годишњег буџета за одбрану САД. Скептици воле да истичу да је бруто домаћи производ Русије на истом нивоу као и италијански.
Свакако је тачно да им финансијска средства САД омогућавају да распореде глобалне могућности пројекције моћи, укључујући суперносаче на нуклеарни погон и стотине стелт борбених авиона који далеко превазилазе све што руска војска може да уради.
Штавише, неадекватно финансирање и војно-индустријски недостаци довели су до година кашњења чак и за истакнуте пројекте као што су стелт ловац Су-57, тенк Т-14 Армата и систем противваздушне одбране С-500. Реалност: руска војска добија више за свој новац.
Али било који економиста може да вам каже да долар потрошен у Кини или Русији може купити више од долара у, рецимо, Швајцарској или Сједињеним Државама, што значи да руски војни системи коштају много мање од западних, а плате које се исплаћују чак и војницима по уговору су много мање него у САД или Европи.
Штавише, пад курса рубље према долару не утиче директно на цену војне опреме коју Русија купује од руских фирми, тј. већи део. Приликом прилагођавања куповне моћи, ово може помножити ефективну потрошњу на одбрану најмање за три пута.
И иако Русији још увек недостаје еквивалент многим америчким системима, она заузврат има копнену артиљерију, противваздушну одбрану и тактичке балистичке ракете које САД још увек не користе због већег ослањања Вашингтона на ваздушну моћ, и она се креће напред са интеграцијом разних наоружаних дронова у службу 2020-их.
Ови фактори и даље остављају Русију у дефициту у поређењу са потрошњом САД, али много мањим него што имплицирају деконтекстуализоване буџетске бројке. И запамтите, Пентагон такође покушава да посвети већину својих војних напора супротстављању Кини на Пацифику.
Указивање на застареле стереотипе у вези са руском војском нема за циљ да увећа њену моћ, велича њене кампање или брани кршење људских права и инвазије. Нити треба вршити прекомерну компензацију одбацивањем трајних квалитативних и економских ограничења која руска војска мора надокнадити.
Уместо тога, треба да се померимо са стереотипа чак и оних са неком историјском основом који погрешно карактеришу шта руска војска данас може, а шта не може.
Вести о домаћем и страном наоружању можете прочитати ОВДЕ.