СРБИЈА МОЖЕ МИРНО ДА СПАВА, КАДА ОВИ СОКОЛОВИ ЧУВАЈУ СРПСКО НЕБО! Упознајте летелице које сахрањују сваку наду непријатеља (ФОТО)

Нове методе ратовања на истоку Европе и рекордна улагања државе у своју наменску индустрију, довеле су до тога да Војска Србије у свом наоружању поседује десет типова беспосадних платформи, укључујући и борбене беспилотне летелице.

Србија никада није имала већа улагања у војску, а према последњим објављеним подацима, наша војска је неупоредиво снажнија него што је била.

Наиме, десетогодишња власт Српске напредне странке (СНС) и далековида и визионарска политика председника Александра Вучића створила је економске услове да Србија може себи да приушти осетна улагања у материјалне, људске и инфраструктурне капацитете своје војске.

Вест коју је недавно саопштио министар одбране Милош Вучевић да ће ново наоружање и војна опрема у вредности од 6,2 милијарде динара бити испоручени Војсци Србије, наишла је на велико одобравање у домаћој јавности.

-Више предузећа је са Министарством одбране, али и међусобно, потписало уговор у вредности од 9,7 милијарди динара. То је фантастичан резултат, до пре неколико година готово незамислив - саопштио је својевремено министар Вучевић.

О успесима српске војске сведоче и подаци специјализованог портала Глобал Firepower (ГФП), од 145 рангираних држава у свету, Србија заузима 58. место по војној снази, што је чини најјачом војном силом од земаља бивше Југославије. Србија је четврта војна сила на Балкану и осамнаеста у Европи.

У фокусу одговорне власти какву имамо данас у Србији, подједнако је заступљена и Војска као колектив али и обичан појединац односно припадник Војске Србије на начин да су му обезбеђени високо стандардизовани услови за рад и привређивање, достојна плата и адекватна опрема.

У таквој констелацији позитивних фактора не треба чуди амбициозан задатак челних људи српске војске да пред домаћу одбрамбену индустрију ставе задатак да за најкраће време, не само развије нове типове копнених и ваздухопловних дронова, већ и да број примерака овог наоружања у Војсци Србије драстично повећа.

Најава да ће наша наменска индустрија под предузећем "Yugoimport СДПР" припремити наоружања и војну опрему за извоз у вредности од 3,5 милијарде динара, показује своју конкурентност и добар тренд на трећим тржиштима, односно на међународном тржишту.

Србија производи убитачни дрон "Гавран" 

Нови производ компаније "Yugoimport", дрон "Гавран", представља извиђачко-ударну платформу намењену за извиђање у реалном времену и ударе на широки спектар циљева иза фронта у дубини непријатељске позадине.

Важно је истаћи да "Гавран" обезбеђује осматрање у реалном времену, одређивање и препознавање циљева по принципу свој–туђ и дејство на уочене циљеве. Дужина дрона је четири и по метра, размак крила 3,2 метра, а висина са точковима 0,7 метара.

Борбени радијус домаћег дрона-убице износи од 50 до 100 километара, зависно од рељефа и дужине линије извиђања. Овај дрон-убица ради са неколико дронова којима се управља са истог командног места преко заштићеног радио-линка.

Уништава све врсте циљева на земљи – тенкове и оклопна возила, крупна ПВО средстава, радаре, артиљерију и ракетна артиљеријска средства, пешадију на отвореном и у заклонима и друге мобилне и стационарне циљеве на земљи, борбене чамце и дронове.

Максимални домет "Гаврана" је 150 километара при крстарећој брзини од 120 километара на час.

Примарна употреба овог дрона-убице представља кружење изнад бојног поља у року од 30 минута и на даљини од 50 километара од командног центра. Максимална висина лета је 1.500 метара. Маса самог дрона је 35 килограма, а полетна маса дрона са корисним теретом 50 килограма.

Напад на циљ изводи под углом од 15 до 75 степени, као топ атак муниција, што повећава ефикасност дејства на циљу.

Командна станица за навођење "Гаврана" се користи за давање команди за њихово лансирање, уношење координата лета у дрон и контролу дрона у терминалној фази његовог лета преко слике ТВ и ИЦ главе за самонавођење.

Командна станица може бити смештена на контејнеру, приколици, теренском возилу, пикапу или као преносна пољска командна станица.

"Стршљен" лети 180 на сат

Србија већ дуже од деценију активно ради на беспилотном програму, који је стидљиво покренут развојем извиђачких летелица и беспосадних логистичких средстава. Домаћи инжењери, међутим, добро су проценили могућности употребе овог наоружања, па су убрзо она добила и борбена својства.

Брзина од 180 километара на сат, могућност лета до четири сата и наоружање ракетама домета до девет километара, основне су карактеристике најновијег достигнућа српске одбрамбене индустрије - беспилотног хеликоптера "Стршљен".

Хеликоптер је дугачак свега 6,75 метара, висок је 2,65 метара и широк је 1,8, а захваљујући комбинацији специјалних премаза на трупу и лопатицама хеликоптера, који су развијени у нашој земљи, знатно се смањује радарски одраз, односно његова видљивост.

- Капацитет резервоара износи 240 литара горива, и са том количином овај хеликоптер може да лети четири сата. 

Развија максималну брзину од 180 километара на сат, лети на висини до 4.000 метара, а развија брзину пењања од осам метара по секунди.

Када је реч о наоружању овог хеликоптера, користе се четири ТВ вођене ракете ваздух-земља, типа "Спајдер" домета до девет километара или невођене ракете "С8" домета до четири километра.

"Пегазов" лет за сигурну будућност

Производња домаћег дрона "Пегаз" драматично мења однос снага на Балкану. Наиме, ради се дрону-убици који ради са неколико дронова којима се управља са истог командног места преко заштићеног радио-линка.

Беспилотна летелица великог долета ПЕГАЗ намењена је за дејство против лако оклопних/неоклопних возила и живе силе ласерским и/или ИИР/ТВ вођеним ракетама. Осим тога БЛ Пегаз је намењена за дневне и ноћне задатке извиђања на оперативном тактичком нивоу, прикуплјање обавештајних података као и аквизицију цилјева и управлјање артилјеријском ватром. Вођење је потпуно аутономно (програмирана путања, вођење по азимуту камере). Поседује и командовани мод вођења (директно или преко аутопилота брзине, висине и курса), као и мод за безбедан повратак.

Карактеристике извиђачке беспилотне летелице предвиђају да у ваздуху може да остане до 12 сати, и да има оперативни радијус од 100 до 150 километара. Испод трупа летелица има простор за смештај терета у који се складишти дневна и ноћна камера, ласерски обележивач и ласерски даљиномер, а алтернативно може да носи и радар. На крилима може носити по једну противоклопну ракету.

Има распон крила од 6,34 метра, дужину од 5,4 метра и максималну брзину од 210 километра на сат. Може да лети до 3.000 метра висине, уз брзину крстарења од 150 километара на сат.

"Врабац"

Беспилотна летелица кратког долета ВРАБАЦ намењена је за извиђање и осматрање бојишта, граничну патролу и обалску стражу, правовремено откривање пожара, контролу и праћење важних саобраћајница и надзор електричних водова и нафтовода.

Вођење је потуно аутономно (праћење путање, држање и вођење камером). Поседује аутопилот за висину, брзину и курс, као и мод за безбедан повратак. Оперативни комплет за три војника чине: летелица (3 комада), земалјска станица, далјински видео терминал и транспортна опрема.

Има распон крила од 2,8 метра, дужину од 1,94 метра и максималну брзину од 120 километра на сат. Оперативна висина од 300-500 метара, уз брзину крстарења од 61 километар на сат.