ОЗЛОГЛАШЕНА "БРАДАВИЧАСТА СВИЊА" ШИРОКИХ ВАЗДУШНИХ МОГУЋНОСТИ: Јуришни авион коришћен у бомбардовању 1999. године
Јесте ли чули за моћни авион који је познат под надимком "Vorthog" (брадавичаста свиња) или "летећи тенк"?
А-10 тандерболт II је амерички борбени авион, специјално пројектован за блиску подршку копненим снагама, из ваздушног простора. Једноставан, ефикасан и "жилав" двомоторни авион, који може да се користи против свих циљева на копну, укључујући тенкове и друга оклопна возила.
Једносед је са двопроточним турбомлазним моторима и класичним крилом. Развио га је Ферчилд-Репаблик, у раним седамдесетим годинама двадесетог века. Концепиран је око тешког аутоматског топа ГАУ-8 авенџер, што му је основно и веома убојито наоружање. Труп авиона је ојачан са оклопом, допунске масе од 544 кг, што штити пилота и виталне делове авиона. Повећава му "борбену жилавост" (преживљавање и способност летења и после значајних оштећења у борби).
ДОМИНАЦИЈА ИЛИ СТРАХ? Одржане здружене поморске вежбе ТРИ МОЋНЕ НАТО ДРЖАВЕ
МОСКВА И ТЕХЕРАН ИМАЈУ НОВИ ДОГОВОР: Руси ће бити од велике помоћи Ирану по овом питању!
НАТО СПРЕМА НОВИ ЕКСПЕРИМЕНТ! База ће бити смештена у Немачкој: Биће коришћен у случају ратног стања
Име му је повезано са прослављеним авионом из Другог светског рата П-47 тандерболт. При концепирању и одређивању намене и начина употребе, имао је велики утицај познати немачки авион Ју 87 Г. Другоразредна намена А-10 је контрола ваздушног простора непосредно пред дејства ваздух-земља, у тим задацима наводи друге авионе на циљеве, које у тој функцији и обележава.
Има борбену историју на више ратишта Блиског истока и бивше Југославије, при НАТО агресији.
Америчко ратно ваздухопловство је било под великом критиком због мале ефикасности у блиској подршци копнених снага. У Вијетнамском рату, велики број јуришних бомбардера су оборени од стране лаког противавионског оружја, са земље, ракетама земља-ваздух и противавионском топовском ватром. То је довело до нужности развоја авиона већих могућности за преживљавање последица дејства тог оружја.
Поред тога, јуришни хеликоптери нису имали наоружање за јаче оклопе, а Ф-4 фантом и остали амерички авиони, били су неефикасни у дејству ваздух-земља. Од Америчког ратног ваздухопловства, тражена је летелица за ефикасну блиску подршку копнених снага. Захтеви су фокусирани на против-оклопну борбу. Решење је направљено неугледним авионом А-10, који се показао као врхунски, у локалним ратовима у свету.
У 1966. години, званично је покренут експериментални програм A-X, са циљем да се истраже решења и основа за ефикасан авион за блиску подршку. Америчко ваздухопловство је расписало конкурс, 6. марта 1967. године, за предлог решења. Циљ је био да се направи студија развоја јефтиног и ефикасног авиона за подршку. Пројекат је водио пуковник Евери Кеј.
У 1969. години су тражени детаљни тактичко-технички захтеви (TTZ) за предложени пројекат A-X. Оптималан авион, за ову намену, би требало да поседује дуго време остајања у ваздуху, покретљивост на малим брзинама (добре маневарске особине), велику ватрену моћ са масивним топом и способност екстремног преживљавања. За овакав пројекат, могли су начелно бити узори стари авиони Иљушин Ил-2 и Хајнкел Хс 129. Захтеви су лимитирали јединичну цену авиона, до 3 милиона долара. Обавезна литература конструктора је била књига "Пилот Штуке", немачког пилота Ханс Улрих Рудела.
У мају 1970. године, ратно ваздухопловство је саопштило много детаљније захтеве за понуде за развој авиона A-X. Прецизирана је потенцијална опасност од совјетских оклопних снага, у отежаним временским условима. У захтевима је прецизирана одлука о избору топа, калибра од 30 mm.
Такође је захтевана максимална брзина авиона од 740 км/х, дужина стазе полетања до 1.200 м, спољна носивост терета до 7.300 кг, борбени радијус до 460 км, и јединична цена до 1,4 милиона долара. Током овог периода, одвојено је дат и захтев и за понуду за топ калибра од 30 mm, са каденцом од 4.000 граната у минути и са високом почетном брзином.
Конкурисало је шест фирми, а изабране су Нортроп и Фирџилд-Репаблик за развој упоредних прототипова YA-9A и YA-10A. За испоруку топа ГАУ-8 изабран је Џенерал електрик.
Прототип YA-10A фирме Фирџилд-Репаблик, направио је први лет 10. маја 1972. године, а YA-9A фирме Нортроп 20 дана касније. Њихова испитивања у лету су почела 21. јуна и 23. августа исте године. На основу добијених резултата донета је одлуку о избору варијанте решења и фирме испоручиоца авиона, која је званично саопштена 18. јануара 1973. године. Америчко ратно ваздухопловство се одлучило за стандард авиона који је понудила фирма Фирџилд-Репаблик, то јест за YA-10A.
Први серијски А-10, полетео је у октобру 1975. године, а испоруке ваздухопловству почеле су у марту 1976. Укупно, 715 примерака авиона је произведено, последњи је испоручен 1984. године.
Авиони А-10 су коришћени у борби, током рата у Заливу 1991. године. Тада је са њима уништено више од 900 ирачких тенкова, 2.000 војних возила и 1.200 артиљеријског оруђа. Оборили су два хеликоптера са топом ГАУ-8.
Амерички А-10 су испалили око 10.000 граната од 30 mm на територију Босне и Херцеговине 1994-1995. године, из њиховог ваздушног простора. Већина тих граната је са осиромашеним уранијумом. Два авиона А-10, 5. августа 1994. године, открили су противтенковска возила. После тога су Срби морали пристати да предају преостало тешко наоружање. У августу 1995. године, покренуто је НАТО бомбардовање Републике Српске, а авиони А-10 су имали централну улогу у томе, уништавајући српске положаје, живу силу и опрему.
Авиони А-10, вратили су се у подручје бивше Југославије, као део операције савезничких снага на Савезну Републику Југославију почетком марта 1999. године. До краја трајања бомбардовања, учествовало их је укупно 44 примерка. Тада је један пратио и штитио хеликоптер, који је спашавао пилота, обореног авиона Ф-117, у Срему.
Посебно су били активни на подручју Косова и Метохије, где су испалили највећи број граната са осиромашеним уранијумом. Сматра се да је прва локација подручје Призрена, на којој су А-10 дејствовали са топом, испаљујући гранате са осиромашеним уранијумом. Према подацима Војске Југославије и НАТО (НАТО приказује и већи број) било је 112 дејстава, у периоду од 6. априла до 28. маја 1999. године, авионима А-10, који су дејством топова испаљивали гранате са осиромашеним уранијумом.
Пошто му је борбени комплет 1.174 граната и ако је сваки пут просечно испаљено приближно 500, произилази да је у целом периоду испаљено, на подручје СРЈ, око 50.000 граната са осиромашеним уранијумом. То је изузетно велика концетрација тога материјала, што представља веома високу контаминацију земљишта и простора некадашње СРЈ. То су и сва каснија званична мерења и извештаји и потврдили. При томе треба имати у виду да су и бојеве главе многих ракета за против оклопну борбу израђене од осиромашеног уранијума, што још више погоршава последице.