СВЕ ВИШЕ ЖЕНА У ОРУЖАНИМ СНАГАМА: Због једне ствари постоји велика потреба за тим, а ево каква је ситуација у Војсци Србије

Широко распротстрањен савремени концепт да смо сви једнаких могућности, отворио је простор за учешће жена у многим сферама живота, па тако и у сектору безбедности.

Све већа потреба за учешћем жена у оружаним снагама и стварање повољног положаја да у готово свим делатностима буду једнако третиране као мушкарци је слика која у потпуности одговора друштвеној стварности модерног живота, јер како и не би, када жене чине једну половину друштва.

Човечанство је данас у таквом статусу да жене једноставно морају представљати потребан ресурс за одбрану.

И баш због тога, примећује се да многе земље широм света све озбиљније разматрају ово питање и све више улажу напоре како би у свој активни одбрамбени ангажман укључиле женски део популације. Многе су уочиле да је неопходно не само подићи свест друштва о овој потреби, него и отићи корак даље - дозволити женама да под једнаким условима обављају послове као њихове мушке колеге. Тако је у неким државама баш на кључним функцијама у оквиру одбрамбеног система постављено неколико жена, које на једнако пожртвован начин обављају свој посао.

САД - Америчка војска предузела је значајне кораке током протекле деценије да изгради разноврснију и свеобухватнију силу која привлачи врхунске таленте земље. Овакав потез нарочито је отворио врата женама, укидајући ограничења у борбеним улогама. Међутим, жене, али и етничке мањине и даље су недовољно заступљене у деловима војске, посебно на највишим нивоима руководства. 

Сједињене Америчке Државе прешле су на концепт добровољног служења војног рока 1973. године. У то време жене су представљале само два посто ангажованих снага. Према подацима из 2020. године, у редовима америчких оружаних снага учествује 16 посто жена, што је велики напредак, али недовољан за земљу која не само да истиче, него и намеће другима идеологију о родној, полној и било којој другој равноправности.

РУСИЈА - Иако су жене већ дуго служиле као добровољци у руској (и раније совјетској) војсци, председничким декретом женама је службено дозвољено да се пријаве на уговор у новембру 1992. године. 

У мају 2020. године министар одбране Сергеј Шојгу изјавио је да је око 41.000 жена пријављених у руске оружане снаге, што према званичним подацима чини отприлике 4,26 одсто укупних активних снага. 

УЈЕДИЊЕНО КРАЉЕВСТВО - Према подацима из 2020. године број женског персонела порастао је за 0,3 процента у односу на 2019. годину.

Како се наводи на званичном сајту владе,  број жена у саставу британске војске чини 10,9 одсто од укупног броја снага. 

КИНА - Национални савет за друштвене студије известио је 1994. године да жене чине 4,5% Народноослободилачке армије (ПЛА).

То је потврдио "China Military Online", који је за 2015. годину дао процену на "приближно 5% посто или мање", сугеришући да око 53.000 жена служи у кинеској војсци. Претпоставља се да оваква статистика важи данас, са реално мањим одступањима.

СЕВЕРНА КОРЕЈА - Почетком 2015. године, влада Северне Кореје одлучила је да војну службу учини обавезном и за све жене. Намера је била да се унапреде све слабије војне снаге у земљи. За жене старости од 17 до 20 година које су завршиле школу, служење војног рока је сада обавезно. 

Служење војног рока траје до 23 године живота, што се разликује у доносу на мушакрце, који служе чак 10 година.Ова иницијатива предложена је за надокнађивање губитака деведесетих током севернокорејске глади, када је земља доживела широко распрострањену смрт, низак наталитет и високу стопу смртности деце. 

ИЗРАЕЛ - Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) почеле су 1985. године распоређивати жене на борбене положаје, а до 2009. године жене су служиле у артиљеријским јединицама, спасилачким снагама и противавионским снагама. Иако жене морају да учествују у обавезном служењу војног рока, оне се регрутују само две године, наспрам три за мушкарце.

Жалба високог суда 1994. године приморала је Ваздухопловство да прихвати жене кадете. 2001. године, прва израелска борбена пилоткиња добила је своја крила. 

Године 1999. основана је пешадијска чета "Царацал", састављена од жена. Годину дана касније проширен је у батаљон (назван 33. за 33 жене погинуле у борбама током рата за независност). Од тада су женама отворени и други борбени положаји, укључујући артиљерију, теренску обавештајну службу, потрагу и спасавање, службу на караулама, учешће у јединици К-9 и противавионско ратовање.

Тадашњи начелник генералштаба и данашњи министар одбране, Бени Ганц, најавио је 2011. године да ће за бригадног генерала бити изабрана Орне Барбиваиа. Барбиваи је унапређена у генерал-мајора, чиме је постала највиша жена официр у историји ИДФ-а.

Према подацима из Извештаја о спровођењу националног акционог плана за примену резолуције 1325 СБ УН - жене, мир и безбедност у Министарству одбране и војсци Србије за 2020 годину, од укупног броја запослених у Министарству одбране и Војсци Србије на дан 22,94% чине жене, што је за 1,01% више него у 2019. години.

Међу официрима жене су заступљене са 7,91% (повећање за 0,92%), међу подофицирима са 2,40% (повећање за 0,44%), међу професионалним војницима са 15,89% (повећање за 0,48%) и међу цивилним лицима са 52,99% (повећање за 1,02%). 

Заступљеност жена на командним и руководећим дужностима у односу на укупан број командних и руководећих дужности у Министарству одбране и Војсци Србије, износи 8,96%, што је за 0,47% више него у 2019. години.

За време примене НАП (2017-2020) повећана је заступљеност жена у Војнообавештајној агенцији са око 19,5% на 24%, односно за око 4,5%, чему је допринела измена формације Војнообавештајне агенције којом је повећан број формацијских места цивилних лица на која жене могу равноправно да аплицирају у складу са потребним квалификацијама. Такође, Војнообавештајна агенција је, водећи рачуна о родној равноправности, уподобила прописе, тако да на конкурсе за изасланике одбране равноправно могу да конкуришу професионално припадници Војске Србије оба пола.

Ситуација боља него у државама које су увеле обавезан војни рок и за жене

Када упоредимо званичне податке, наша земља ни у ком смислу не заостаје у односу на друге државе, када је у питању укљученост жена у оружаним снагама. Може се рећи да Србија предњачи, а ако се узме у обзир да многе економске и војне силе константно снимају пропагандне спотове, промовишући идеалну слику жена у војсци, наша земља је забележила огроман успех и на овом пољу.

У Европи то је омогућено у Данској, Естонији, Финској, Француској, Немачкој, Литванији, Холандији, Норвешкој, Пољској, Румунији и Шведској. Поред њих Аустралија, Канада и Нови Зеланд, Еритреја, Израел и Северна Кореја донеле су одлуку о учешћу жена на првим линијама фронта.

Наша земља може се похвалити чињеницом да спада у ред ретких земаља које дозвољавају жени да управља борбеним авионима.

То је велики искорак, а поред Србије, жене пилоти борбених авиона могу се видети само још у Пакистану, Јужноафричкој Републици, Јужној Кореји, Уједињеном Краљевству и САД-у.

Свет је рапидно напредовао у односу на времена када су улоге у војсци биле уско повезане са појмом пола. Данас се жене официри широм света боре са својим мушким колегама. У ратним зонама жене су често те које обављају најоперативније задатке, попут скривања арсенала, сакупљања података о терористима и других безбедносних података. Жене су кључне за одржавање мира. Време је да више земаља подигне свест о овом питању и уведе родну равнотежу у своје оружане снаге.

Вести о домаћем и страном наоружању можете прочитати ОВДЕ.