Пре 23 године Србима су спалили огњиште и веру: Како су Хрвати и Албанци постали БРАЋА ПО ЗЛОЧИНИМА? (ФОТО/ВИДЕО)

Председник Хрватске Колинда Грабар Китаровић је у недавној посети Тирани изјавила да су Албанци Хрватима "браћа по оружју", а око 2.900 Албанаца је учествовало у хрватској војсци за време њиховог напада на Југославију и рату 1991-1995 године.

Од тих 2.900 Албанаца, 2.579 је добровољаца, према хрватским подацима. Од тог броја, погинуло је 86, 37 се сматра несталима, а више од 500 их је рањено. Око 300 Албанаца ратних инвалида остварују права у Хрватској. 

Унија и удружења Албанаца у "домовинском рату" и њихов председник Есад Чолаку је прошле године позвао усташког певача Марка Перковића Томпсона да посети тзв. Косово. 

Беким Бериша, рођен у Пећи 1966. године, а ратовао је у РСК, БиХ и на Косову и Метохији. У Метохији је погинуо 1998. године код Јуника, а био је и генерал терористичке ОВК.

Рахим Адеми, рођен 1954. године у општини Вучитрн на Косову и Метохију. Године 1976. је завршио Војну академију у Београду, а 1986. је био затворен у Сарајеву и осуђен због шпијунаже. У хрватској војсци је био генерал. Илегално је радио 1990. године на организацији "Зенги" под шифрованим именом Иво Микуландра. 

Године 1991. је прешао у хрватску војску, учествовао је у операцији Масленица, а и у злочиначкој операцији Медачки џеп. Српска села Медак, Почитељ, Читулук и Дивосело опљачкана су и срављена под земљом, иако су била под заштитом УНПРОФОР-а. Учествовао је и у "Олуји", а и у акцијама "Маестрал" и "Јужни потез". Због злочина у Медачком џепу, Хашки трибунал је 2001. године против њега подигао оптужницу. Предао се Хашком суду, а већ 2002. године пуштен је на привремену слободу. Године 2005. Хаг је, први пут у својој неславној историји, његов предмет уступио хрватском правосођу. Поред њега су оптужени били Мирко Норац и Јанко Бобетко. 

Бобетко је умро, а није потписао оптужницу, јер су усташе из ХДЗ-а чувале његову кућу како му не би била уручена. 

Норац је због страшних злочина над Србима осуђен на 7 година затвора, а у затвору се оженио, добио је сина и завршио је факултет. Из затвора је отишао на свадбу, а на свадби злочинца су биле присутне познате хрватске политичке и медијске личности. 

Рахим Адеми је ослобођен 2008. године уз образложење суда да је "био само формални заменик команданта на том подручју, а да је Туђман имао другу линију командовања преко Давора Лоше Комазеца", али ни њему после није суђено. 

Агим Чеку, рођен 1960. у месту Ћушка код Пећи, завршио је Војну гимназију у Београду, а и Војну академију. Дезертирао је1991. из ЈНА у хрватску војску и ратовао је у Госпићу, исто умешан у злочине у Медачком џепу. Године 1995. је био шеф штаба војне области Госпић, командовао је разним јединицама и у "Олуји" и у БиХ. После "Олује" је добио чин "стожерног бригадира", а 1998. се вратио на Косово и Метохију у терористичку ОВК. Био је самозвани премијер лажне државе Косово, а Србија је за њим расписала потерницу. Био је више пута хапшен у страним државама, али никад није био испоручен Србији. Ожењен је Драгицом Пунош, из српског села код Бенковца. 

Божо Бачелић (изворно име Ређо Ђинђић), толико је волео све што је хрватско да је променио име. Бачелић је 11.8.1995. лично убио у Прукљану код Шибеника, српске старце Николу и Милицу Дамјанић, а није им помогло ни то што им је унук био официр у хрватској војсци. Изрешетао их је, а после је својим војницима наредио да их спале. Убио је и једног заробљеног српског војника Вука Мандића.

Осуђен је на 7 година затвора. Он, Албанац, је једини припадник хрватске војске који је осуђен за злочине у току "Олује", а и дан данас истиче своје усташтво у први план.