АНА (30) ЈЕ ОГОРЧЕНА НА ЗДРАВСТВО! "Погледајте шта ми је направио крпељ, а у болници су ми говорили да сам луда!"
Њено стање у овом тренутку је сваким даном све горе, али не одустаје и жели да информише јавност о овој болести
Почетком јуна Слободна Далмација писала је о младићу из Немачке који је због убода крпеља добио 26 различитих дијагноза, а лекари су га чак послали и на психијатрију. Сплићанка Ана Цвјетковић (30) по струци је контролор лета и већ годинама муку мучи с истим проблемом, али и бирократијом као и здравственим системом који у Хрватској не признаје хроничну лајмску болест. Бројни оболели широм света попут Ане не могу да дођу до дијагнозе, лекари их уверавају да су хипохондари, "умишљени болесници" или чак психички болесници.
ХИТНО ЕВАКУИСАНА ЗГРАДА ОПШТИНЕ БУДВА: Стигла дојава о постављеној бомби
ЗАПАЛИО СЕБЕ И ПОЛИЦАЈЦА! Човек покушао да га спаси, па завршио са опекотинама (ВИДЕО)
УМРО ЈЕДАН ОД НАЈБОГАТИЈИХ ЉУДИ СА БАЛКАНА: Током ратова деведесетих његов БИЗНИС је ЦВЕТАО!
- Због чега младим људима уништавају животе и не допуштају им лечење? Због својих личних ставова? Крше сва права пацијената по хрватском и европском закону пацијената не плашећи се последица. Откуд та храброст? Ко то подржава - пита се Ана.
- Пре месец дана нашла сам крпеља у коси иако нисам била у природи, већ сам прошла испод дрвећа путем до аутомобила. Стрепим и бојим се угриза, иако знам да није сваки заражен, али исто ми је јер и да јесте, у овој држави очито не бих добила терапију за акутно лечење. Кад ћемо ми добити право на живот и лечење? Гомиле људи с погрешним дијагнозама, неадекватним тестирањима и наводно лажно позитивним налазима живе у боловима и немогућношћу нормалног живота…
Лајмска болест је заразна и преноси се од зараженог крпеља на људе, што може довести до озбиљних здравствених компликација, па чак и смрти. Ана, иначе мајка двоје деце, први је угриз крпеља имала 2007. године, али прави проблеми појавили су се 2017. кад је била трудна с другим дететом.
- Иако сам имала, како лекари зову "школски порођај", прелеп и брз, проблеми након њега само су почели да се гомилају, а узрок нико није видео. Била сам врло некоординисана, слабо сам детектовала звукове околине па и саме бебе. Била сам јако уморна, иако сам по природи врло живахна и особа без мировања, али ти симптоми потпуно су ме узнемирили. Придавала сам све порођају који је врло стресан и тежак за сваку жену, рачунала сам да ће проћи кад дођем кући и одморим се. Међутим, симптоми се нису смањивали, напротив, били су све опсежнији и интензивнији (повраћање, мучнине, вртоглавице…) Кренула је и хиперлактација млека као и константно крварење које је трајало 40 дана за шта сам, нећете веровати, добила контрацепцијске пилуле - присећа се Ана.
Одлучује потом да оде код своје докторке опште праксе која јој предлаже да направи додатне налазе. Но ниједна од њих није дала тачну дијагнозу, док су се Ани симптоми само погоршавали, а сваки додатни преглед завршио би речима: "Вама није ништа".
- И тако од 2017. до 2020. нисам имала ни дијагнозу ни лечење. Пре три године једно поподне схватим да видим дупло. Након три дана супруг ми говори да одем у Хитну где сам дотад одбијала да идем јер су ме током сваког претходног доласка уверавали како сам луда и да измишљам симптоме. На неурологији је један млади лекар успео да се избори да ми треба хитна хоспитализација и хитан МР главе. Након снимања, неурологиња ми каже да имам потпуно прогресивно оштећење мозга, кичмене мождине и пршљенова и да хитно морам на терапију. Рекли су да имам аутоимуну мултиплу склерозу и дали су ми пулсну терапију - говори Ана.
Кући је пуштена након пет дана, но проблеми са здрављем само су се наставили. И то, нажалост, на горе.
- Било ми је све лошије. Сад већ скоро нисам могла ни да ходам, говор ми је био све слабији, а срце кренуло да спорије куца. Враћена сам поново у болницу где је установљено да имам тешку брадикардију узроковану терапијом коју су ми дали. Целу ноћ сам била хоспитализована са 30 откуцаја срца у минути, а идући дан кад су ми се откуцаји стабилизовали, пуштају ме кући с холтером. Нисам добила тачну дијагнозу ни терапију, требало би да сам боље, а не горе. Нисам могла да причам нити да ходам. Довољно је рећи да сам претворена у инвалида који захтева негу.
Ана по препоруци одлази на преглед код лекара Солтишика у Загреб који јој говори да вероватно нема мултиплу, већ борелиозу, односно лајмску болест што и показује нови преглед у Немачкој. Саговорница Слободне Далмације добија терапију антибиотицима и разним суплементима, које је, каже, морала сама да плаћа, иако има здравствено осигурање преко HZZO-a.
- Након 14 дана почела сам да устајем и говорим, а 20 дана од почетка терапије симптоми су се лагано један за другим повлачили па идуће две године нисам имала симптоме никакве болести, живела сам нормалан живот са децом и супругом. Но 2022. преминуо је лекар који ме је лечио, а ја због стреса губим бебу. Ускоро поново осетим благе симптоме. Направим МР главе и кичмене мождине па упркос позитивном налазу борелије у крви, одбијају да ми дају било какву терапију и да ме лече. Шаљу ме опет на кортикостероиде и пулсну терапију, иако ме први пут готово убила.
Ана упознаје девојку која је покренула иницијативу и петицију за све оболеле од лајмске болести у Хрватској, а њих је на хиљаде.
- Не можемо да добијемо дијагнозу нити лечење код нас. Такође нам се не финансира одлазак у иностранство на лечење као ни рефундирање приватних средстава које улажемо у опоравак. Људи који се тестирају на загребачкој клиници Фран Михаљевић добију негативне налазе, док исти дан обаве тестирање у другим установама, на пример на Ребру и тамо је позитиван налаз.
- Оне које донесу из иностранства лекари не уважавају, већ их само макну са стола. Како је могуће да се налази из Аустрије, Немачке или Пољске, које су такође чланице ЕУ, не признају, него само они направљени у Фран Михаљевићу? Како је могуће да неко ко има позитивну акутну болест, тј. активну инфекцију у крви нема право на лечење? Па ако је у крви, нисмо је ми измислили… Како је могуће да одбијају да нам дају терапију коју напишу инфектолози других држава јер, ето, њима се тај став не свиђа и не слажу се с тим мишљењем - пита се Ана.
Њено стање у овом тренутку је сваким даном све горе, али она не одустаје. Ову причу је одлучила да подели с јавношћу како би што више људи знало с каквим се све проблемима боре они који имају лајмску болест.
- Живим поново са симптомима за које сам мислила да су прошлост. Од проблема с ходом, видом до парезе коже на левој руци на којој немам осећај. Ту су и разне тегобе с координисаношћу које ми онемогућују нормалан живот. Терапију и лечење ми не нуде, већ ме још исмејавају и понижавају… Свима је јасно да код аутоимуних болести антибиотици немају учинак. А тврде да имам аутоимуно стање? Јасно ми је да упалу централног нервног система узрокују многи узрочници попут ЕБВ-а, вируса херпеса и слично. Али ни за то немају адекватна решења како би људима отклонили симптоме и омогућили им нормалан живот. Ми смо препуштени сами себи и свом буџету - закључује Ана пред којом су неизвесни дани, али она као ни хиљаде њих који у Хрватској имају лајмску болест, од борбе за боље сутра - не одустају.