НЕМАШ ДЕТЕ, БРАТЕ, ЕВО ТИ МОЈЕ: У ОВОМ месту још живи обичај да се поклони беба рођаку, то је "ОБАВЕЗА И ЧАСТ", а постоји један услов
Обичај о којем се углавном ћути
Давање деце рођацима који их немају био је обичај у Црној Гори о којем се углавном не говори. Породица Бибић из Рожаја неговала је овај обичај, па је Зекрија Бибић који је као беба поклоњен ујаку и сам свог сина по рођењу дао брату.
ХАПШЕЊЕ У БЈЕЉИНИ: Пронађена ПЛАНТАЖА марихуане у ПОРОДИЧНОМ ДОМУ
Е НЕЋЕМО ТАКО, МАРФИ! Додик одговорио на ОПТУЖБЕ америчког амбасадора: "Не водите ратове преко наших леђа!"
УЖАС КОД ВЕЛИКЕ ГОРИЦЕ: Дете у вртићу прогутало средство за чишћење
У Рожајском селу Паучина Зекрија Бибић растао је одвојен од браће и сестара.
- Моја мајка на порођају се разболела, имала ме је и видела је да не може да претекне. Аманет је учинила мом оцу и браћи и рекла - "ово дете ако остане живо да га поклоните" и ја га поклањам брату - прича Зекрија за емисију ТВЦГ "Гледајмо се".
Зекрија поклонио сина брату
У другом дому који је био километрима далеко, каже да му није недостајало пажње. Када је напунио 11 година Зекрија се враћа у родно место и упознаје биолошку породицу. Каже да тај тренутак сусрета са породицом никада неће заборавити. Зекрија се оженио и добио деветоро деце, али један од његове браће био је без порода. Решио је да понови историју, сина старог 20 дана предаје брату.
- Већина каже то може само јунак да учини, неко ко има снажно срце, други кажу то може само будала да уради – ја сам храбар и на једно и на друго - истиче Зекрија.
Да је реч о друштвеном феномену, који је кроз историју био одомаћен у рожајском крају, сведоче и други случајеви. Познаваоци друштвене збиље тврде да је он узрокован различитим околностима.
- Ја у свему томе видим једну традицију, затим економску сферу односа, и на крају крајева ону емотивну сферу – високи степен поверења односа да дете одмах по рођењу уступе другој, блиској особи, често у истој породичној заједници, тако да у свему томе, у крајњем нема лоших ствари - сматра адвокат Велија Мурић.
Помоћи најближем - обавеза и част
- То је помало и обавеза – ја имам децу, моја сестра нема децу, ја сам обавезан да им помогнем, ја знам да ће њима бити, под знацима навода, боље код нових родитеља, јер ја имам десеторо деце, што је случај у већини породица у тадашњем времену. То је та дубоко усађена хуманост коју ми вучемо са исламским васпитањем и схватањем значаја породице - истиче новинар Златко Тутић.
Србија Данас/РТЦГ