ЦРНОЈ ГОРИ ПРЕТИ НЕВИЂЕНА РЕЦЕСИЈА: За борбу против вируса потребно око 600 милиона евра, а новца ни на видику!

Црна Гора за сада може да рачуна на 60 милиона повољног кредита из пакета подршке Европске комисије и потенцијалну позајмицу до 95 милиона од Међународног монетарног фонда (MMF), али то је и даље далеко од 550 до 600 милиона еура, колико је потребно као задужење за превазилажење последица кризе изазване пандемијом корона вируса проценио је декан Економског факултета Никола Миловић.

Овај новац од ММФ-а је такозвано право вучења на основу квоте коју има Црна Гора и није подложно посебним условима. Преостали део новца Влада ће морати обезбедити кроз комерцијалне кредите или директна задужења од ММФ-а, које је до сада избегавала јер уз такав повољни кредит долазе и обавезе попут смањења јавних расхода, броја запослених у јавном сектору, замрзавања плата и слично.

Из Министарства финансија није одговорено на питање да ли је и где тражен новац за смањивање последица економске кризе. Миловић је недавно казао да тај новац треба тражити кроз аранжмане код Светске банке, ММФ-а и директна задужења, као и да никада није постојало веће оправдање за задуживањем него сада.

Ресор министра финансија Дарка Радуновића припрема ребаланс буџета за који је наговештено да ће бити у мају и покушава обезбедити додатну позајмицу.

И Лукшић сад за фонд

Иако је Светска банка почетком марта одобрила Црној Гори другу гаранцију вредну 80 милиона еура, која би послужила за задужење од 250 милиона еура, она још није постала оперативна.

Бивши премијер и министар финансија, Игор Лукшић, пре два дана је препоручио кредит од ММФ-а, наводећи да то више није иста институција као пре десет година када се такође разматрала та опција.

- Сећам се да би прихватање тада предложених мера сасвим сигурно продубило пад црногорске економије, на шта нисмо могли пристати. У условима дужег опоравка и велике зависности од једног сектора, услови финансирања би могли да се погоршају, што би водило убрзаном расту јавног дуга у наредним годинама. Аранжман са ММФ-ом уз подршку ЕК би могао позитивно да делује. Наравно, ниједан аранжман са том организацијом није безуслован па би на економско-социјалним актерима у Црној Гори, уколико је то пут којим се иде, било да раде на унутрашњем консензусу - навео је Лукшић.

"Економист" упозорава на дуг ЦГ

ММФ је прошле седмице проценио да ће црногорски БДП у 2020. години пасти за девет одсто, што уз потребно задужење за финансирање јавних потреба и помоћ привреди може повећати јавни дуг и на 90 одсто БДП-а. Јавни дуг је сада 3,7 милијарди или око 73 одсто процењеног БДП-а у 2020.

Британски магазин "Економист" у својој анализи је прогнозирао рецесију црногорске економије.

- Земља би лако могла наићи на проблеме са финансирањем дуга, имајући у виду велике дефиците, који ће се проширити под утицајем пораста фискалне потрошње за подршку потрошачима и предузећима и лоше туристичке сезоне - оцена је тог часописа.

Босна и Херцеговина је прошле седмице добила сагласност од ММФ-а за позајмицу од 330 милиона еура. Међутим, није реч о класичном аранжману већ о праву вучења новца на основу квоте коју свака дражава има у овој институцији.

Економска аналитичарка Мила Касалица објашњава да је аранжман ММФ-а са БиХ посебан и односи се на раније блокирана средства.

- Квота Црне Горе код ММФ-а је на нивоу од 95 милиона еура и није у евентуалној подршци довољна за средства која су потребна нашем економском систему. И то за двије кључне фазе, да се ублаже ефекти у управљању кризом јавног здравља настале пандемијом и да се обезбеди постепени опоравак економије - казала је Касалица.

Касалица: ММФ и СБ морају да олабаве

Она очекује да ће ММФ и СБ усљед садашње ситуације олабавити своје устаљене строге рецепте макро-економске равнотеже и фискалне дисциплине које су наметали већ три деценије.

- Свет неолибералног предаторства се мора оставити историји, а свет сарадње и одрживог развоја треба да очува ресурсе за будуће генерације. Да ли ће ММФ и СБ препознати шта је потребно, и прихватити да њихова улога није да буде "полицајац-новца-по-наредби-некога-из-сенке", кључна су питања њиховог суочавања са тиме шта је суштина конструктивне улоге у будућем економском развоју света - истакла је Касалица.

Она каже да новца за задуживање има довољно на тржишту.

- Штампа се немилосрдно, пошто је ова криза искочила из уврежених модела, устаљених ММФ "лекова", као и свих уџбеника економије. Сада је одговорност политичких лидера наших институција да нађу средства, што пре за озбиљну финансијску подршку нашем економском систему, бар наредних шест мјесеци -  казала је Касалица.

Независни посланик Александар Дамјановић недавно је казао да је сигуран да ће бити на располагању довољно могућности за санирање последица пандемије ако се осујете покушаји политичко-финансијских предатора да злоупотребе новац.

- Аранжман са ММФ-ом је свакако опција. Виђећемо брзо да ли у ММФ-у раде на редизајнирању постојећих опција за финансијску подршку, што сматрам да је нужно - казао је посланик.

Европска комисија је јуче усвојила предлог за повољне зајмове од три милијарде еура за десет држава у процесу проширења, од чега се на Црну Гору односи 60 милиона еура. Предлог треба да усвоје Европски парламент и Савет ЕУ.

Централна банка јуче је најавила да разматра могућност обезбеђивања новца којим би банкарски сектор повећао кредитирање, а покушаће да га обезбеде из Европског пакета солидарности (где је већ одређена квота Црној Гори од 60 милиона) као и код Међународне финансијске корпорације (ИФЦ), дела Светске банке, који има пакет помоћи од 160 милијарди долара.

Хоће ли смањити плате функционерима?

Чекају се одговори Министарства финансија на питања да ли су због економске кризе изазване епидемијом tražilli кредиторима одлагање плаћања државних дугова, односно рефинансирање кредита, колико је у овој години подмирено, а колико још доспева за враћање.

Према незваничним подацима које је министар Радуновић саопштио на једном од Колегијума Скупштине, почетком марта је враћено око 360 милиона еура дуга. Држава се у септембру прошле године задужила за око 500 милиона еура преко емисије обвезница за враћање страих дугова који доспијевају у овој години. Позајмица је узета раније јер је тада процијењено да је тако јефтинија.

Питања за владин ресор су и када се може очекивати да Министарство финансија предложи ребаланс буџета, које ће кокреције бити на приходној, а које на расходној страни, као и да ли се у јавном сектору код неких може очекивати смањење зарада и у којим процентима, укључујући посебно зараде функционера.

- Ми смо у претходне три и по године имали консолидовање јавних финансија. Министар Радуновић је требало да убере плодове свог напорног рада за претходне три године. Смањен је буџетски дефицит, и у овој ситуацији је требало да дође до постепеног пада јавног дуга, али глобална пандемија ће произвести ситуацију да ће Црна Гора морати додатно да се задужи - истакао је недавно декан државног Економског факултета.