Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ДЕЧАК НА ВЕЧНОЈ СТРАЖИ: Споменко Гостић - најмлађи херој отаџбинског рата страдао делећи војницима храну по рововима

15.08.2021. 08:25
Пише:
Србија Данас
Spomenko Gostić
Споменко Гостић / Извор: Фото: Youtube/Printscreen/Ujka Коста

Године 1992, почетком рата, живео је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја

На данашњи дан 15. августа 1978. године, рођен је најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату.

БЕЗБЕДНОСНЕ СЛУЖБЕ "НА НОГАМА" ЗБОГ УСТОЛИЧЕЊА ЈОАНИКИЈА: Мило опет хушка народ Црне Горе против Срба

БЕЗБЕДНОСНЕ СЛУЖБЕ "НА НОГАМА" ЗБОГ УСТОЛИЧЕЊА ЈОАНИКИЈА: Мило опет хушка народ Црне Горе против Срба

КОРОНА СЕ СВЕ ВИШЕ ЗАХУКТАВА У ЦРНОЈ ГОРИ: Заражено 394, преминуло двоје људи

КОРОНА СЕ СВЕ ВИШЕ ЗАХУКТАВА У ЦРНОЈ ГОРИ: Заражено 394, преминуло двоје људи

КРВАВИ ОБРАЧУН У МОСТАРУ: У пуцњави повређене две особе

КРВАВИ ОБРАЧУН У МОСТАРУ: У пуцњави повређене две особе

Рођен је 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио.

Године 1992, почетком рата, живео је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку рата, тачније у месецу априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране тзв. Армије БиХ.

- Док моја нога не крочи на Маглај, ја не идем одавде - говорио је када је добио могућност да изађе из ратног ужаса и свој дечачки живот настави у Паризу. Није дочекао да се врати у свој Маглај…

У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Споменко Гостић је са неколико војника остао да брани село. У марту 1993. године, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Споменко је тешко рањен. Преминуо је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу у Горњем Улишњаку.

Одликован је Медаљом заслуга за народ.

"Нон стоп нападају, ал неће дуго…"