ХАОС У СЕВЕРНОЈ МАКЕДОНИЈИ Албанци траже "етничке личне карте", ево шта се крије иза тога и зашто је то опасан потез
У Северној Македонији живе бројне етничке мањине, од којих је највећа албанска која чини најмање 25 процената од два милиона становника у земљи
Предлог мале, али кључне странке у владајућој коалицији Северне Македоније за увођење етничке припадности у личне карте грађана, добио је готово једногласно политичко одобравање у земљи. Са друге, све гласнија су упозорења да тај потез, којим би држава постала јединствен случај у Европи, може довести до продубљивања етничких подела и подстицања дискриминације.
ДОДИК ЗАПРЕТИО КОВАКСУ: "Тужићемо вас ако пробијете рок за испоруку вакцина!"
ДРУГИ КОНТИГЕНТ СПУТЊИКА В СТИЖЕ У РЕПУБЛИКУ СРПСКУ: Цепиво стиже преко београдског аеродрома!
ПРИХВАТИЛИ ВУЧИЋЕВУ ПОНУДУ: ФБиХ од Србије добија велику дозу вакцина
У Северној Македонији живе бројне етничке мањине, од којих је највећа албанска која чини најмање 25 процената од два милиона становника у земљи. Бивша југословенска република Северна Македонија налазила се на ивици грађанског рата 2001. године током сукоба између владиних снага безбедности и албанске гериле. Борбе су се завршиле споразумом којим су Албанцима додељена већа права, али етничке поделе у земљи и даље су дубоке.
Да се грађанима да право да укључе своју националност у личне карте предложила је у фебруару албанска странка БЕСА, део коалиционе владе социјалдемократа, као део измена Закона за личне карте који је ушао у парламенетарну процедуру.
Промене у закону, односно увођење етничке припадности у личне карте, објашњавају се, између осталог, злоупотребом одређене националности од стране припадника друге, јер се у протеклих годину дана догодило да су се Македонци изјашњавали као Албанци или Турци, користећи етничку припадност као предност на конкурсима за запошљавање, у складу са Охридским оквирним споразумом.
Предлог за укључивање етничке припадности у личне карте изазвао је бурне реакције политичара, стручњака, аналитичара и грађана.
Политичари скоро једногласни
Посланци албанске БЕСА-е тврде да је њихов предлог, који је део предизборног договора са СДСМ и има подршку других албанских партија, у духу мултиетничког концепта државе.
Премијер Северне Македоније и лидер СДСМ Зоран Заев не види ништа спорно у стављању етничке припадности у личне карте и подсећа да је могућност да се етничка припадност упише у личне карте дата још законом који је усвојен са уставним изменама.
- Ми са законом који смо прихватили још са уставним изменама, а и сада стојимо иза њега, дајемо опцију да се упише и етничка припадност. Опција да се упишемо као етнички припадници, значи да, поред тога што смо Македонци, грађани Републике Северне Македоније, можемо да се упишемо етнички као Македонци, Албанци, Турци, Срби, Роми, Власи и слично - рекао је Заев.
Да би волео да му у личној карти поред држављанства пише и да је етнички Македонац потврдио је и потпредседник највеће македонске опзиционе партије ВМРО ДПМНЕ Александар Николовски у једној телевизијској емисији.
Лидер ВМРО ДПМНЕ Христо Мицкоски, као велики противник промене имена државе, своју подршку иницијативи условљава тиме да у личним картама испред Македонија не сме да стоји придев "Северна", али нема ништа против поља о етничкој припадности.
- Не видим проблем у томе да у мојој личној карти пише да сам Македонац. Апсолутно не видим разлог зашто моје национално, етничко опредељење да сам Македонац не би било у мојој личној карти, нити зашто би то неко спречавао - казао је Мицкоски.
Македонски председник Стево Пендаровски рекао је да се он лично не слаже са увођењем етничке припадности у личне карте, јер не постоји ниједна демократска држава на свету која је то учинила, али да ће без противљења потписати уредбу уколико закон прође у скупштинској процедури.
Са друге стране, Демократски савез, једна од мањих партија из владајуће коалиције, сматра да је такав предлог у супротности са грађанским концептом државе, да може да изазове дискриминацију грађана и доведе до повреде њихових индувидуалних и грађанских права.
Са тиме се слаже и опозициона партија Левица која је у покушају да онемогући усвајање закона поднела више од 1.200 амандмана. Због тога је 13. фебруара одложена седница одбора Собрања на којој је требало да почне разматрање преглога измена Закона за личне карте. Као разлог за одлагање наедена је потреба да се амадмани Левице преведу на албански језик.
"Уместо да решавате стварне проблеме..."
Председник Демократског савеза Павле Трајанов, који је садашњи посланик и бивши министар унутрашњих послова, каже да нема потребе да се грађани деле на националној основи.
- Који је разлог за навођење у личној карти да сте Турчин, Ром, Србин, Македонац, Албанац? Мора постојати нека идеја да би се неко право искористило. Да ли неко мисли да ће данас бити укључена етничка припадност, сутра верска, прекосутра нешто друго? Крајње је ирационално водити овакву политику и прикупљати политичке поене. Поларизација је неодговоран потез - сматра Трајанов.
Новинар и аналитичар Сашо Орданоски пише за "ЦИВИЛ Медиа" да пројекат "Једно друштво за све“ СДСМ-а, који је требало да буде конструкција за јачање уставно дефинисаног грађанског карактера државе, полако постаје уточиште за све националистичке фрустрације у владајућој коалицији Заева.
Политички аналитичар и новинар Кшелал Незири каже да чак и предложене промене неће спречити манипулацију етничком припадношћу да би се добио посао.
- Зато што ће неко моћи у личној карти да се изјасни као припадник националне мањине за коју сматра да ће му донетио предност при запошљавању - објашњава.
"ЦИВИЛ Медиа" је анкетирала Македонце на друштвеним мрежама који су о "етничким личним картама" имали да кажу следеће:
- Лоше! Шта је са људима који су из мешовитих бракова?!?
- А зашто не бисмо створили цивилно друштво, односно једно друштво за све?
- Лична карта је идентификациони документ. Ово је непотребно и може да нанесе штету.
- Фашистичка иницијатива! Свако има право да има личну карту земље у којој је рођен и живи, а не да буде обележен. То је основа грађанске државе у којој су загарантована права и свих група без изузетка.
- Можда би било паметније да стоји крвна група.
- Наведите пример чланице ЕУ или било које западне демократије, јер их стално држите као цивилизацијске вредности, у којој лични документи наводе етничку припадност. Уместо да се посветите решавању стварних проблема грађана, бавите се глупостима, идиотским питањима и стварате непотребне проблеме.
Са овим последњим ставом слаже се и већина критичара који су приметили да је предлог о "етничким личним картама" одједном засенио друга питања у земљи, попут споре вакцинације против ковида-19, реформе правосуђа и образовања, па чак и бугарске блокаде отварања преговора о чланству у ЕУ. Створио је и до сада невиђени концензус међу политичким ривалима у Сверној Македонији, због чега многи сматрају да иза свега стоји хладна политичка калкулација.
Шта се налази у личним картама?
Тренутно личне карте у Северној Македонији укључују име и презиме особе, држављанство, датум рођења и датум важења документа, пол, број социјалног осигурања, као и место рођења и адресу. Осим за идентификацију, лична карта се може користити за прелазак границе са оним земљама са којима је Македонија склопила такав споразум - Србијом, Албанијом, Црном Гором и Босном и Херцеговином.
Личне карте суседних земаља углавном садрже и податке о крвној групи, висини и боји очију. Ниједна земља ЕУ нема податке о етничкој или верској припадности, а неке земље чланице немају ни обавезну личну карту. Етничка припадност налази се на кинеским личним картама и то је један од ретких примера у свету да се спроводи таква праксаи. Већина земаља у 21. веку напустила је праксу навођења етничке или верске припадности, јер се показало да је дискриминаторна.