ХРВАТИ БИРАЈУ ПРЕМИЈЕРА ЗА СЕДАМ ДАНА: Кампању обележило ПРЕПУЦАВАЊЕ Пленковића и Милановића, али и Милановића и Бутковића
Парламентарни избори у Хрватској биће одржани у среду, 17. априла, а странке ће своје програме моћи да представљају још шест дана, када ће бити проглашена изборна тишина.
У 11 изборних јединица учествоваће 165 листа и 17 кандидата, а у 12. изборној јединици осам посланика бирају мањинске странке.
Бирачко право на априлским изборима у Хрватској има 3.733.283 бирача, што је за 127.000 бирача мање у односу на изборе из јула 2020.
Према последњем истраживању ХРејтинга, ХДЗ са партнерима има осетну предност испред најутицајније опозицоне СДП, око које је окупљено више странака под слоганом "Река правде".
Куриозитет предстојећих избора и кампање је то што у њој учествује и председник Хрватске Зоран Милановић као кандидат за премијера, уз подршку коалиције окупљене око СДП.
У фокусу кампање су препуцавања председника и премијера, Зорана Милановића и Андреја Пленковића, а последњих неколико дана и Милановића и министра мора, саобраћаја и инфраструктуре у актуелној Влади Олега Бутковића.
Милановић Владу премијера Пленковића оптужује за, како каже, лоповлук и корупцију, покушај увлачења Хрватске у рат у Украјини, али и за полтронство према Европској унији, а премијер и министри шефа државе да крши Устав и да својим изјавама наноси немерљиву штету држави.
Након што је председник Зоран Милановић поручио министру Олегу Бутковићу да ће му све узети и да ће после избора носити пругасту униформу,министар мора, саобраћаја и инфраструктуре каже да "још није виђено да се председник државе укључује у кампању".
И док је Пленковић уверен да ће владати хрватском у трећем мандату, Милановић је уверен да ће бити нови премијер, иако је још увек на позицији шефа државе.
Политички аналитичар и професор Жарко Пуховски је изборну кампању недавно оценио досадном, а рејтинг странака још неизвесним. Сматра да све зависи од тога ко ће са ким у постизборну коалицију.
Остале странке у својим програмима залажу се за заштиту хрватске границе и стандард грађана погођен поскупљењима, бесплатне вртиће за свако дете, решавање мигранте кризе, те забрану продаје потрошачко-кредитних дугова агенцијама за потраживање, као и начин отплате дуга у корист грађана.
Након парламентарних избора, Хрватску 9. јуна очекују избори за Европски парламент, а крајем године и избори за председника Републике.
Извор: Танјуг