ХРВАТСКА УШЛА У "СУПЕРИЗБОРНУ" ГОДИНУ! Тесну трку обележило ПРЕПУЦАВАЊЕ Милановића и Пленковића: "Један неспособан, други корумпиран"

Европски избори биће одржани од 6. до 9. јуна ове године, председнички у Хрватској крајем децембра, док су парламентарни заказани за 17. април. Изборна тишина у Хрватској почела је у понедељак у поноћ и трајаће до среде до 19 сати, односно до затварања око 6.500 бирачких места.

Парламентарни избори врте се око ривалства премијера Андреја Пленковића и председника Зорана Милановића, које се разбуктало у тренутку када се земља бори са раширеном корупцијом, хроничним недостатком радне снаге, највишом стопом инфлације у еврозони и проблемом илегалних миграната дуж границе, пише Радио Слободна Европа (РСЕ).

На изборима ће се суочити владајућа ХДЗ предвођена Пленковићем и савез странака центра и левице које незванично предводе Милановић и његова СДП.

Тесна трка

Хрвати ће на парламентарним изборима одлучити да ли желе да земља остане на страни Украјине и Запада или да на власт постави странку левог центра председника Зорана Милановића, познатог по његовим везама са Русијом, пише “Јуроњуз”.

Према последњим анкетама ХДЗ са партнерима је и даље у предности у односу на најутицајнију опозициону СДП, који на изборе излази у коалицији са још неколико странака.

Део аналитичара и медија сагласан је да ниједна од политичких опција неће моћи самостално да формира власт, а ако не дође до договора о постизборним коалицијама не искључује се могућности понављања парламентарних избора.

Оптужбе за корупцију

Хрватски сабор распуштен је у марту, чиме је отворен пут за предстојеће парламентарне изборе. Одлука је уследила након што су се премијер Андреј Пленковић и ХДЗ суочили с оптужбама опозиције за корупцију.

Последњи скандал односи се на именовање блиског ХДЗ-овог савезника Ивана Турудића на место главног државног тужиоца због ранијих оптужби за његове везе са особама умешаним у корупцију, што он негира. Противници су изразили забринутост да је то начин да влада заштити саму себе, пише РСЕ. Милановић је позвао да се "лопови и насилници збаце с власти и да се дуготрајно спречи њихов повратак на положаје".

- Хрватска никада није имала овако покварену владу. У Хрватској се никада није крало као у ових осам година Пленковићеве и ХДЗ-ове власти. Краду и смеју нам се у лице – рекао је он у понедељак у видео-поруци.

Пленковић, који је у влади од 2016, одбацио је оптужбе за корупцију и рекао да је његова странка спремна да настави са обављањем дужности. Он је у понедељак рекао да је уверен у победу ХДЗ-а и свој трећи мандат на месту премијера.

- Наша кампања је највидљивија, Милановићев прасак је нестао, издувао се као балон - рекао је Пленковић.

Он је раније овог месеца оптужио Милановића за “штеточинско понашање, кршење свих етичких и правних начела и диктаторске манире.

Шта кажу анкете?

Према недавној анкети Ипсоса, ХДЗ има 27,3 одсто подршке грађана Хрватске, а СДП 22,6%.

Анкета за изборе 17. априла објављена на државној телевизији 10. априла показала је да би ХДЗ могао да добије 60 места, што би био пад са садашњих 66 у Сабору који има 151 места. СДП би добио 44 мандата, три више него 2020.

Аналитичари сумњају да ће било ХДЗ било СДП сами моћи да оствари већину за формирање владе, а централно-десна коалиција Мост-Суверенисти могла би да учествује у томе. Лидер Суверениста Маријан Павличек рекао је да очекује “јако натегнуте” изборе и да га “не би зачудило да премијер дође из неке треће опције”, пренео је Б92. Он је раније ове године рекао да ће Мост и Суверенисти бити “велико изненађење избора”, нагласивши да ће њихов кандидат за премијера бити најквалитетнији, како је пренео ХРТ, а касније је рекао да му је жао што се све врти око сукоба премијера и председника.

- Сматрам да имамо лице и наличје исте политике, са једне стране Зоран Милановић упамћен као премијер најнеспособније хрватске владе, а са друге стране Андреј Пленковић упамћен као премијер најкоруптивније хрватске владе... Они су у идеолошком смислу једнаки и сматрам да је Никола Грмоја најквалитетнији кандидат за премијера – рекао је у марту Павличек, пренео је Н1инфо.хр.

Између председника и премијера

Док је до сада углавном побеђивао ХДЗ, чини се да би ови избори могли да буду другачији захваљујући присутности Милановића. Откако је постао председник пре четири године, константно је оцењиван као најпопуларнији политичар у земљи, иако као шеф државе има углавном церемонијалне моћи.

Стога је најава да би он могао да буде кандидат за премијера - највишу политичку позицију у земљи - значила да је ситуација крајње непредвидљива.

Промовисање популарног председника као потенцијалног премијера имало је директни утицај на анкете, ранији велики јаз између СДП-а и ХДЗ-а се значајно смањио.

Али, Уставни суд је у марту пресудио да Милановић не може да буде кандидат на парламентарним изборима док врши функцију председника. Милановић је оптужио судије да раде за ХДЗ, за високе правосудне званичнике у земљи је рекао да су "сељачине" и означио њихову пресуду "неписменом". Он званично више није кандидат на изборима, наводи РСЕ. Министар Олег Бутковић послао је рано ујутру 11. априла поруку Милановићу и хрватској јавности преко “Фејсбука”, у којој тврди да председник намерава да поднесе оставку у петак, што је прогласио "очајничким потезом" (то се није догодило).

Велики улог на изборима

Парламентарне изборе у среду пратила је усијана кампања са премијером и председником у главним улогама што је, како пише АП, продубило политичку кризу у балканској земљи чланици ЕУ и НАТО савеза.

Велики су улози у трци за хрватски Сабор, не само у Хрватској него и у Европи, у позадини руске инвазије на Украјину.

Ако ХДЗ остане на власти, Хрватска би задржала релативну политичку стабилност и наставила прозападним курсом подршке Украјини у борби против Русије. Успех СДП-а могао би да води ка победи на изборима за ЕП у јуну и председничким у децембру. Уздрмао би дугогодишњу доминацију ХДЗ-а у политици и потенцијално отворио простор за јачи проруски утицај у земљи, слично Мађарској и Словачкој, наводи РСЕ.

Ако резултати избора 17. априла на власт доведу коалицију коју предводе социјалдемократе, то би могло да промени став најмлађе чланице ЕУ у великим питањима као што је подршка Украјини у рату са Русијом, пише Ројтерс. Милановић се противи помоћи Украјини за разлику од већине чланица ЕУ.

За многе Хрвате, међутим, домаћи проблеми су важнији.

ХДЗ је већином био на власти, подсећа АП, откако је Хрватска добила независност од бивше Југославије 1991. Најмлађа је чланица ЕУ од 2013, која се Шенген зони придружила 2023. Али противљење ономе што многи критичари виде као образац корупције и непотизма током Пленковићевог мандата је порасло, његов углед је укаљан и очекује се да ће изборни резултат то и показати.

Прелиминарни резултати избора биће познати већ током изборне ноћи.

Извор: Србија Данас/Блиц