ХРВАТСКИ МЕДИЈИ: Праљак своје самоубиство претворио у РИЈАЛИТИ ШОУ
Слободан Праљак попио отров у хашком суду
Поступак Слободана Праљка у судници Хашког трибунала био је очигледно унапред смишљен и прорачунат циљ, пише загребачки “Индекс” у својој анализи. Како наводе, осуђени ратни злочинац изабрао је слободну смрт како би у свом племену остао запамћен као мученик за нашу ствар.
Прочитајте и:
- Да му је то у доброј мери успело, показују и прве реакције хрватске политичке класе, као и у већини хрватских и херцеговачких медија у којима се пише о ‘часном генералу’, ‘хероју’ и ‘антологијском чину’, док се у коментарима чланака масовно оплакује Праљкова самоизабрана смрт, те бесни због светске завере против Хрватске и, наравно, домаћих велеиздајника - пишу хрватски медији.
Они истичу да је Праљак себе одувек сматрао фигуром већом од живота: “То је доказао и својим последњим речима – у којима је о себи говорио у трећем лицу – и одлуком да театрално у судници и уживо у телевизијском преносу попије дозу отрова из, како се чини, мале ампуле. Исколачио је очи, нагнуо главу уназад и енергично струсио отров у широм отворена уста, као дипломирани редитељ који је иза себе имао и успешних представа и филмова, свестан и способан да инсценира драматичан тренутак”.
ОНО ШТО МОЖДА НИСТЕ ЗНАЛИ О СЛОБОДАНУ ПРАЉКУ: Најбољем пријатељу Србину је преотео жену
“Индекс” наводи да је Праљак “своје самоубиство заправо претворио у ријалити шоу”.
- У њему је скривена бочица отрова била стандардни сценски реквизит којим се код несофистициране публике навикле на поетику Томпсона и драматичне преокрете из сапуница - а то је била Праљкова циљна група - може лако изазвати шок и пробудити емоције - наводи се.
- Укратко, Праљак је помно и успешно изрежирао своју јавну смрт, како би у други план или, још боље потпуни заборав, гурнуо свој живот. Јер након што је осуђени ратни злочинац попио отров, одједном су многи одмах заборавили да је он - осуђени ратни злочинац. Нема смисла бити ситничав и порицати да је све то замислио и извео доиста маестрално - пише овај медиј.
У анализи загребачког портала се даље истиче да је Праљак хтео да заборавимо логоре у којима су људе премлаћивали, секли им уши и ломили руке и ноге, како је свакодневно гранатирао Мостар и није хтео да пропусти хуманитарну помоћ, убијање цивила међу којима је било и деце, силовања, етничко чишћење…
Дневници Ратка Младића били ДОКАЗ против хрватске шесторке
Они наводе да је Праљак кроз своју театралну смрт желео да избрише злочине и од ратног злочинца постане “митски национални мученик”.
- Нарочито перфидно у том плану јесте што се тиме хипотека Праљкових бројних ратних злочина преноси на леђа свих оних који ће га убудуће славити. Његову индивидуалну кривицу испијање отрова требало је да претвори у колективну кривицу свих Хрвата. Баш то је директан резултат ако се као нова неупитна истина узме предзадња Праљкова реченица ("Слободан Праљак није ратни злочинац!"), ако се пристане на имплицитну емоционалну уцену. Његови ратни злочини и бескрупулозност треба да постану наши. На то не да не треба пристати, него се треба одлучно супротставити таквом наративу и уздизању једног ратног злочинца у статус националног хероја и мученика - наводи се.
ОДБАЧЕНЕ ЖАЛБЕ ОКО ЗЛОЧИНАЧКОГ ПОДУХВАТА! Прлићу потврђено 25 година затвора, Стојићу 20 година
Ипак, како истичу, већ се сада могу чути “фантазије” о невиности генерала и томе ко га је натерао на тај чин.
- Али зашто Праљку одузети слободну вољу? Као што је одлучио да почини ратне злочине за које је осуђен, тако се одлучио и на драматично и јавно окончање властитог живота. Одлучио је и да не може да преузме одговорност за своје злочине и пресуду која је из њих произашла. То је било његово право. С обзиром на то колико је већ провео у притвору, Праљак би и с потврђеном казном био на слободи за две-три године. Изабрао је да покуша да постане симбол или куриозитетна фуснота како не би морао да живи као човјек осуђен за ратне злочине. Прилично је јефтина манипулација, у какву се упустио и премијер Андреј Пленковић, Праљков потез проглашавати моралним чином, јер то је суштински био један кукавички чин. Праљкове жртве нису имале тај луксуз да слободно бирају хоће ли живети или одузети себи живот, то су за њих учиниле војне снаге под Праљковим заповедништом - наводи се.