Из најстаријег цетињског затвора притвореник је могао да изађе КАД ХОЋЕ, али се НИЈЕ УСУЂИВАО - Шта мислите зашто?
Губернадурица, коју често погрешно називају Гувернадурица, је пећина у Цетињском манастиру у којој су први заточеници били посљедњи црногорски гувернадур Вуколај Радоњић и његов брат Марко Радоњић.
По њима је тај затвор - пећина прозвана губернадурица (негђе гувернатуровица).
НОВИ ЦРНОГОРСКИ ЗАКОН: Ко са државном заставом уради ОВО, платиће КАЗНУ до 20.000 евра!
Од последица тамновања у губернадурици у којој је током целе године температура 0°Ц је умро и губернадур. Касније су у пећини били затварани најтежи политички преступници чак до краја Другог светског рата.
Међутим, оно што је потпуно нетипично за један затвор, а што је главна одлика Гувернадурице је следеће.
На пећини уопште није било врата. Затвореници су могли да изађу кад год хоће, али само под једним условом. Нису смели да носе никакво оружје.
И управо због тога нико се није усуђивао да изађе.
Наиме, била је велика срамота ићи ненаоружан, у Црној Гори, дивљој земљи са горштацима којима је чојство, јунаштво, и одбрана огњишта од турске напасти било све. Људи су се подсмевали свима који не носе оружје.
Затварање је управо и било само то, одузимање оружја, које би по истеку казне осуђеноме враћао перјаник.
Одговорност за исхрану затвореника на себе је преузимала родбина.