ЈАДРАНСКОМ ПРИМОРЈУ ПРЕТИ УНИШТЕЊЕ? Појавило се опасно створење у мору које разара све пред собом (ВИДЕО)

Реч је о врсти Мнемиопсис leidyi која је осамдесетих уништила бројне рибље врсте у Црном мору, а због недавне појаве у Јадранскоме ову појаву ће с посебном пажњом пратити стручњаци, потврђује Оља Виђак из сплитскога Института за океанографију и рибарство.

– Мнемиопсис leidyi није аутохтона врста у Јадранскоме мору, али је у северном Јадрану, тачније у Тршћанском заливу,забележен већ 2005. године, заједно с другом врстом Берое овата.

Будући да је Мнемиопсис познат као врста с високим инвазивним потенцијалом, која је осамдесетих година прошлог столећа, након ненамерног уношења баластним водама бродова у Црно море,изазвала драматичне промене на свим разинама хранидбене мреже, а тиме и у рибарству, разумљиво је да појава ове врсте изазива забринутост – каже Оља Виђак.

Мнемиопсис се храни једино зоопланктонским организмима, укључујући и планктонске стадијуме риба (јаја и личинке), те је његов утицај на рибљи фонд могућ ако се јако размножи.

То значи да овај предатор не угрожава рибе, шкољке и друге морске организме, већ, што је још погубније, уништава њихова јаја и личинке.

Свакако је потребно најпре проценити бројност успостављене популације и пратити њено стање у Јадрану, каже Оља Виђак, да би се уопште могло говорити о евентуалним утицајима на екосистем и рибарство.

– У аутохтоним подручјима у којима Мнемиопсис живи (источна обала Северне и Јужне Америке), његову популацију успешно контролишу друге врсте ребраша, као на пример Берое овата који спречава експлозиван раст Мнемиопсиса.

Не смемо заборавити да је разоран утицај Мнемиопсиса на црноморски екосистем наступио најпре због већ постојећег лошег стања околине, оптерећене еутрофикацијом (прекомерним уносом храњивих материја), загађењем и преловом комерцијално важних врста риба, чиме су већ били нарушени односи у хранидбеној мрежи и створени предуслови за опортунистичку експлозију популације Мнемиопсиса. У Јадрану, на срећу, такве изражене проблеме околине немамо – каже Оља Виђак.

Будући да медузе знају бити неугодне за људе, све ће занимати хоће ли и ова врста имати исте или сличне последице у контакту с људима.– Нема директног утицаја на људе, само индиректног кроз наведене утицаје на морски екосистем у смислу мењања односа у хранидбеној мрежи, те последично на привредно важне активности као што је рибарство. Сами организми су величине неколико центиметара, а показују и занимљиву појаву биолуминисценције, односно сами стварају светло процесом оксидације.

Појава већег броја желатинозних организама (медузе, ребраши) на подручју северног Јадранауобичајена је у касно лето, те је могуће да је опажен део њиховог животног циклуса карактеристичан за ово доба године. У сваком случају, каже сплитска стручњакиња, стање популације Мнемиопсиса ће се и даље пратити.

За разлику од медуза које имају жарне станице, ребраши имају лепљиве ћелије или колобласте којима хватају плен, па додир не угрожава човека.