"ТО ЈЕ КАО ШТАЛА, МИЛИЈАРДЕ МУВА УЛАЗЕ У НОС И ОЧИ" Брачни пар усвојио дете, а након тога је доживео незамислив пакао (ВИДЕО)
Зоран Субошић усвојитељ детета из Конга, говорио је о вишемесечном принудном боравку у Замбији.
Зоран Субошић и његова супурга Азра усвојили су дете из Конга, а онда су завршили у вишемесечном затвору у Замбији.
"КРАЉ КРИПТОВАЛУТА" ОСУЂЕН У ЦРНОЈ ГОРИ: Чекају га четири месеца затвора због фалсификовања пасоша
КАКАВ НЕНАДОКНАДИВ ГУБИТАК: Пивопије очајне, из камиона излетеле десетине гајби с пивом (ВИДЕО)
ДОШАО У КАФИЋ ПА ИСПАЛИО РАФАЛ: Испливали детаљи пуцњаве у Новом Граду, мотив убиства освета?!
Зоран Субошић, гостујући на ХРТ, усвојитељ детета из Конга, говорио је о вишемесечном принудном боравку у Замбији, затвору, хаотичном суђењу и неизвесности која је пратила четири хрватска пара у покушају да постану родитељи. Пре интервјуа говорила је његова супруга Азра Имамовић Субошић:
- Годинама смо покушавали да добијемо дете, ишли у Петрову и приватно, постало је исцрпљујуће за мене и Зокија, који се осећао кривим што сам то морала да прођем, а није могао да помогне. Седели смо поред мора, када је он предложио да бисмо можда усвојили дете - рекла је она.
Затим је говорила о деци коју су усвојили хрватски парови.
- Сва деца су се брзо опустила, Мариела је сутрадан почела да ме зове мама, спремали су је за то, имала је нашу фотографију. Објаснили смо деци куда идемо. Међутим, заустављени смо на аеродрому, скинули су нам пртљаг из авиона и одвели нас у канцеларију на испитивање, затим смо отишли у полицијску станицу. Најгоре место на свету је тај притворски центар, прљав без прозора, огромних бубашваба, паукова, без воде, без светла, покрили смо се шаловима да нас не уједу комарци због маларије. Нисам знао где су Зоки или Мариела, то је било најгоре - наставља Азра причу.
Она наводи да су имали само воде и хлеба да једу, те да су се договорили да не причају, јер би одмах заплакали, а ту не треба.
- Било нас је 50 у једном малом простору. Плачеш ноћу кад не можеш да заспиш, само чујеш плач жена. То је као штала, нема текуће воде, сипаш из канте, мало двориште је ограђено зидом, а у њему се кољу кокоши, док нам милијарде мува улазе у нос и очи - описује ужас Азра.
На крају је рекла:
- Сада нам је дивно, са пријатељима смо и породицом, оно што смо чезнули шест месеци је сада реалност, дивно је бити код куће.