Македонија треба да учи од Србије: Расуло македонске државе последица трулих коалиција!

Тренутна политичка ситуација у Македонији вешто осликава како изгледа нестабилна политичка држава, у којој се уз помоћ слабих коалиционих партнерстава спроводе и решавају најбитнија политичка питања једног народа, док се за Србију не може рећи ништа друго сем тога да је права слика и прилика стабилне државе.

Слика македонског парламента након избора 2016. године постала је поларизована. Тада је навећи број мандата (51) освојила коалиција Христијана Мицкоског - ВМРО-ДПМНЕ, а након ње најбољи резултат имала је странка Зорана Заева - СДСМ, са 49 мандата, а остале партије су биле мањинске. Ипак, Заев је успео да лабавим коалицијама са албанским партијама оствари већину са укупно 67 мандата од могућих 120.

Након две године од избора грађани Македоније нашли су се пред референдумом који је требало да покаже стварну вољу грађана и одреди правац наредних политичких одлука које се тичу промене Устава и до увођења новог имена држави. Референдумско питање је било "Да ли сте за ЕУ и НАТО, уз споразум са Грчком" које је било крајње сугестивно. Референдум који је одржан у 2018. години није успео, јер није изашао довољан број гласача.

- Одлука на референдуму није усвојена, јер није гласало више од половине од укупног броја бирача уписаних у бирачки списак (1.806.336) - рекао је председник ДИК Оливер Деркоски.

Оваква одлука није спречила македонског премијера Зорана Заева да спроведе своје замисли у дело и доведе државу у нестабилну коалицију са албанским странкама и тиме се оглуши о вољу народа. Како је за изгласавање о изменама Устава које, на основу Преспанског споразума с Грчком, предвиђају и промену имена земље у Република Северна Македонија потребна двотрећинска већина, то јест 80 гласова, македонски премијер је по сваку цену пристајао на „меке“ коалиције које са собом носе јак уцењивачки карактер. Тако је зарад гласања остварена сарадња са албанском странком Беса, лидера Билала Касамија, која се залаже за стриктно раздвајање Албанаца и Македонаца и брисање појма „македонски држављанин“ код Албанаца.

Политички аналитичар из Скопља Бранко Ђорђевски каже да је ово натезање показало да није било тачно оно што су говорили из СДСМ да имају већину и да је ово управо показало нестабилност државе.

- Тренутно је највећи проблем што се иза кулиса праве различити и ризични договори, од уцена, преко потплаћивања, до давања разних уступака. А све то ће се у будућности преломити преко правне државе - додаје Ђорђевски.

Македоније је званично, мимо воље народа, а преко посланика у Собрањи, постала Република Северна Македонија, изгласана на стакленим ножицама коалиција које је Зоран Заев једва успоставио. Оваква ситуација и нестабилност у Македонији искоришћена је и да председник Парламента Македоније Талат Џафери потпише Закон о језицима којим албански постаје службени језик поред македонског, без потписа председника Ђорђа Иванова.

Оно што је фасцинантно јесте то да је управо Зоран Заев био тај који је критиковао српску власт и председника Вучића како негативно говори о Македонији и спомиње „македонски сценарио“, иако се показало да је председник Србије итекако био у праву што је рекао да неће дозволити да се у Србији одиграва било шта слично томе и што је на време створио стабилну државу која поштује вољу и избор народа.

Српски парламент у потпуности је другачије структуиран од македонског и има стабилну већину на челу са Српском напредном странком, лидера Александра Вучића. Наиме, од последњих парламентарних избора 2016. године, коалиција око Српске напредне странке има 131 мандат и стабилну већину у Народној скупштини. Ова позиција и воља народа потврдила се и на свим локалним изборима који су одржавани у току ове две године. Председник Србије и његов тим који ради на дијалогу Београда и Приштине, преговорима приступају искључиво кроз вољу народа, а не као комшије Македонци који најбитније одлуке доносе кроз слабе и опасне савезе.

Једино константна политика која је подржана вољом народа, а која је добијена путем избора, може да донесе трајне и ордрживе резултате једне земље. То се види на примеру Србије. Дијалог који Београд води са Приштином представља један од најзначајнијих изазова са којима се сусрећемо као држава. Политика коју спроводимо последњих шест година показује да смо убедили свет да напокон чује глас Србије и да се уважи позиција Србије у свету. Србија је убедила чак 12 земаља да повуку једнострано признање Косова, па видимо да је и убедила Америку која нас је бомбардовала пре 20 година да стане на њену страну и запрети Приштини санкцијама.