Ново величање злочиначке НДХ: Духовни вођа УСТАША добио споменик и у Сиску
Оспорена пожртвованост Дијане Будисављевић која је из логора спасила више од 12.000 српске деце
Испред сисачке катедрале јуче је откривен још један споменик кардиналу Католичке цркве у Хрватској, Алојзију Степинцу, којег Србија сматра одговорним за многе ратне злочине које је режим НДХ починио током Другог светског рата над припадницима нехрватске заједнице и лојалним Хрватима, а пре свега над Србима, Јеврејима и Ромима.
Прочитајте и:
Након откривања споменика Степинцу, који је рођен на јучерашњи дан пре 120 година, уследило је славље у катедрали које је предводио сисачки бискуп Владо Кошић. Он је рекао да је постављање споменика било пропраћено неразумевањем и подметањима и навео да су многе папе цениле Степинца, због чега се од актуелног папе очекује да прихвати његову канонизацију.
Иначе, иницијатор проглашења Степинца свецем, монсињор Јурај Батеља, каже да су се приговори на кардинала појавили тек након што је предложен за свеца и тврди да није тачно да Степинац није ништа учинио да спасе макар децу из усташких логора смрти у Хрватској током Другог светског рата.
Батеља наиме, тврди да логори у Сиску и Јастребарском нису били логори, већ прихватилишта, где су усташе, које назива установама НДХ, организовале боравак деце.
Батеља је покушао да умањи улогу и пожртвованост Дијане Будисављевић, која је заслужна за спашавање више од 12.000 деце, рекавши да је у томе "пресудна била улога Степинца".
Он чак тврди да да је и сам Степинац осудио постојање логора Јасеновац.
Пре 20 година, бивши папа Јован Павле Други прогласио је Степинца блаженим у Марији Бистрици.
Ово је други споменик Степинцу подигнут у Хрватској у последње две године, претходни је постављен у Осијеку, а католичка црква раније је најавила да ће споменик Степинцу подићи и у насељу Зрин, које су, како тврде, током Другог светског рата спалили партизани.
Степинац, који се током рата тек спорадично и млако супротстављао усташком поглавнику Анти Павелићу, једна је од главних тачака спора између Католичке и Српске православне цркве.
Док Католичка црква у Хрватској чека да Ватикан канонизује Степинца, СПЦ се томе жестоко противи, а до сагласја није дошло ни након више заседања мешовите комисије двеју цркава која је формирана на иницијативу папе Фрање.
Иако је Католичка црква уверена и очекује да ће папа Фрања сам одлучити о канонизацији Степинца, то се до данас није догодило.
Хрватски сабор је 14. фебруара 1992. донео декларацију о осуди политичког процеса и пресуде Степинцу, према којој је он наводно био неправедно осуђен на монтираном процесу, а оптужбе да је трован никад нису доказане.