"Обећао је тати да ће чувати њихове цуре": Дарко (6) брине о свему и он је ГЛАВА ПОРОДИЦЕ
Дарко је у јулу остао без оца, који је настрадао на градилишту. Сада се радује доласку сестре. Са мајком живи од социјалне помоћи и великодушности добрих људи.
У Станчићима поред Бјеловара нема пуно деце. Дарко је једини у селу, па понекад, како каже, буде помало и досадно. Ипак, Дарко ће ускоро постати велики брат.
- Желим највише у животу да прође Божић и да се сека роди - каже овај дечак за Провјерено.
Како објашњава његова мајка Мартина Цигровски (35), овој улози се много радује.
ТРЕСЕ СЕ ХРВАТСКА: Два опасна земљотреса регистрована код Глине
ИЗ АМЕРИКЕ УДАРИЛИ НА ДФ: "Они нису наши партнери" Габријел Ескобар открио ко у Црној Гори ЈЕДИНО има подршку САД
"УШЛА ЈЕ НА НОГИЦАМА, САДА ЈЕ У КОМИ" Девојчицу (2) одвели на рутинску операцију, родитељи ОЧАЈНИ (ВИДЕО)
- Сав је у томе како ће да буде кад се сека роди, како ће он њу хранити, како ће је пресвлачити - признаје она.
Ипак, Дарко ће морати да се стрпи још два месеца. Ако све буде у реду, теши се мама Мартина, будући да је у петом месецу трудноће морала на хитну операцију херније због које су њој и беби претиле компликације и сепса. Мора да се чува, и то строго, рекли су лекари. Међутим, Дарко не сумња да ће све бити у реду.
- Учићу је свашта и мењаћу јој пелене - радује се он.
Већ јој је одабрао име. Зваће се Томислава, по тати. Згодан је јако, тврди. Да је његов херој, у то уопште нема сумње, каже Мартина.
Сећања су жива, а успомене једино што је остало. Једино за шта се држе. Нове ће нажалост морати стварати сами, без тате. И то је оно што највише боли.
- Тата ми је раније умро јер је пао са зграде и сто пута смо код њега на гробљу били. То ти је тако - рекао Дарко.
Никада, каже Мартина, нису живели никако другачије него скромно. Она је бринула о кући и држала животиње. Томислав је имао своју фирму, радио од бауштеле до бауштеле. Ретко је био код куће.
- Отишли су на градилиште 2. јула у Велику Горицу. Шта се догодило у том тренутку можемо само да претпостављамо. Оно што је моја претпоставка, јер су тад биле оне велике врућине, он је био психички и физички исцрпљен од тога свега. Мислим да му је позлило на крову и пропао је - сумња Мартина.
С висине од шест и по метара пропали су и сви њихови снови. Све што су планирали, чему су се радовали, за што су живели.
- Видела сам га два пута. Нису ми дали зато што је био почетак трудноће и скоро сам изгубила бебу кад сам чула за то - каже.
Од Дарка није ништа крила. Два дана после несреће Томислав се пробудио из коме.
- Ваљда само да се поздрави и други дан је умро. Кажу емболија плућа и да нису могли ништа учинити - испричала је.
Оставио јој је најбоље од себе
Живети даље, дан по дан, једино је што је она могла учинити након што је њен Томо отишао заувек.
- Али ми је оставио најбоље од себе. Дарка и ово мало чудо на путу, да се имам за кога борити у животу. Да не потонем јер сам остала сама - говори Мартина.
Пре пар месеци све је било другачије. Поред породице имала је и животиње које је обожавала. Двадесетак коза, јарићи, педесетак оваца. Животиње су на чувању. Можда их, каже, једном и врати, кад дође беба, а она се мало опорави. Продавала је млеко, правила сиреве. Радила пуно и тешко, али дало се.
- Сви они који ме познају, знају да сам била та која је увек давала и помагала. И кад су тражили и кад нису тражили, кад сам видела да им је потребно. Постоји та једна реченица коју ми је мама рекла кад сам била мала. Каже: "Буди срећна док можеш дати, да не мораш примити и да не мораш никога ништа молити''- присећа се Мартина.
Живе од социјалне помоћи и дечијег додатка, тек нешто више од хиљаду и по куна месечно (око 24.000 динара). Како се због трудноће и операције не сме напрезати, социјална служба им је осигурала кувани оброк. Ипак, неизвесност је последњих месеци у овој кући стални гост.
- Кад се све то догодило, људи од којих сам требала да добијем некакву и подршку и потпору и све, нисам их добила. Добила сам их од непознатих - каже.
Нису могли да их гледају скршетних руку
Да је Мартина могла да се пита, до свега овога не би ни дошло, каже Михаела Матулић, из удуружења Изнајмљивачи са срцем. Ипак, они једноставно нису могли стајати скрштених руку. Због Дарка.
- То је једно дете са срцем за целу Хрватску. Он је толико диван, толико скроман, насмејан, вредан, купи жиреве около по шуми са комшијама. Он ће помоћи својој мами, он је обећао тати да ће чувати њихове цуре. Није фер. То је дете од шест година које се мора смејати. Једноставно није фер - каже Михаела.
- Скупили су новац, платили су дугове за вртић. Платили су дуг за струју. Били су ту, изненадили су нас пријатно, дошли су и купили нам ствари за фрижидер, за кућу - говори Мартина шта су све учинили добри људи.
Брига и пажња на коју Мартина једноставно није навикла. У фамилији нажалост не рачуна ни на кога. Она и Томислав све су увек сами радили, па и планирали проширење скромне кућице.
- Запели смо на градњи, значи не можемо напред. Сами ти дугови кад збројите, већ је то 20.000 куна који су потрошени, а заправо се не види ништа да је направљено. Кућа није за живот, није поготово сад кад та беба дође - признаје Михаела.
А за бебу су, каже, већ све припремили и барем ту бригу скинули с Мартининих леђа. На њима је ионако сва брига овога света.
- Кад ми је најгоре, стиснем зубе и немам право да одустанем, немам право да се предам зато што имам њих, а то како је мени, то само ја знам кад се светла погасе - каже Мартина.
Зна и Дарко. Види сузе које мама настоји да сакрије. Уместо весеља у ишчекивању секе, чује бригу и тугу у њеном гласу.
- Па загрлим је и кажем да престане плакати. Јер ако она плаче онда сам и ја тужан. Да, јесам. Па је зато морам утешити понекад - говори. Јер тако ти је то у животу, рекао би Дарко.