ОПЕТ СВЕ ЗАВИСИ ОД МИЛА: Његов потез одлучује о будућности Црне Горе - кључан датум 18. септембар
Председник Црне Горе Мило Ђукановић мандатара за састав нове владе требало би да предложи у року од 30 дана, односно најкасније до 18. септембра, а спекулише се да би то могао да буде лидер Демократа Алекса Бечић.
Након што је Влади Дритана Абазовића у петак вече изгласано неповерење у парламенту, гласовима 50 посланика позиције и опозиције, парламентарне партије сада треба да се договоре око новог мандатара или следе ванредни избори.
С обзиром на то да су Демократе више пута саопштиле да неће правити Владу са Демократском партијом социјалиста (ДПС), већину ће морати тражити међу победницима избора 30. августа 2020. године (Демократски фронт, Социјалистичка народна партија и ГП УРА) и евентуално партијама мањинских народа.
Према незваничним информацијама, место премијера тражиће се за Бечића, а тај сценарио је могућ и уз мањинску подршку ДПС-а, што су Демократе демантовале током скупштинског заседања на којем је пала Абазовићева Влада.
"ИЗГЛАСАВАЊЕ НЕПОВЕРЕЊА ДЕМОКРАТИЈА НА ДЕЛУ" Огласили се Американци након пада Абазовићеве владе
СЦЕНАРИЈИ КОЈИ ОЧЕКУЈУ ЦРНУ ГОРУ: Након што је оборена Влада Дритана Абазовића постоје само ДВА РЕШЕЊА
КАКО ЈЕ МИЛО ОШТЕТИО ЦРНУ ГОРУ ЗА СТО МИЛИОНА ЕВРА? Огласило се и Тужилаштво
Демократе су током расправе у Скупштини, а и пре тога, тражили да Абазовић поднесе оставку, након чега би, како су истицали, разговарали о ресетовању односа између коалиција победница на изборима у августу 2020. Абазовић је, међутим, пре гласања јасно поручио да га не зову на преговоре ако оборе његову Владу.
С обзиром на то да Уставом нису дефинисани рокови за предлагање мандатара након изгласавања неповерења влади, председник државе је у случају Владе Дритана Абазовића поступио као у ситуацији након избора, кад Скупштини предлаже мандатара у року од 30 дана од њеног конституисања (члан 103 Устава). То је, међутим, један број правника оценио неуставним, а такав начин избора извршне власти критиковале су и Демократе које су често Владу Дритана Абазовића називале нелегитимном.
Декан Факултета за државне и европске студије Ђорђије Блажић упозорио је да ће неуставна бити и нова влада, на чијем челу види Бечића.
- Пала је 43. Влада која је оборила себе рушењем 42. Владе Здравка Кривокапића. Многи ће рећи "Божја правда" или "ко другоме јаму копа, сам у њу упада". Чека нас ускоро још једна неуставна влада по истој матрици, овог пута са мандатаром Бечићем - написао је Блажић на Фејсбуку.
Према Уставу Црне Горе (члан 95) председник државе предлаже Скупштини мандатара за састав владе након обављеног разговора с представницима парламентарних партија. С обзиром на већ успостављену праксу, очекује се да Ђукановић предложи будућег премијера у року од 30 дана. Пошто је Влада Дритана Абазовића срушена 19. августа, то значи да би Ђукановић требало да некоме да мандат до 18. септембра.
Након тога, према Уставу, влада треба да се формира у року од 90 дана. Ако се то не деси, Скупштина се распушта и расписују парламентарни избори.
Влада којој је престао мандат наставља рад до избора нове, односно функционисаће у техничком мандату.
Надлежности владе у техничком мандату требало би да буду ограничене, у смислу да не могу доносити важне одлуке нити запошљавати службенике. Међутим, како још није усвојен закон о Влади, досадашње владе у техничком мандату су се понашале као у пуном, што је посебно било видљиво за време мандатара Душка Марковића када је, док су трајали преговори о формирању Владе Здравка Кривокапића, запослен велики број људи у државној управи...
За мање од две године Црна Гора је имала и експертске и мањинске владе, којима су подршку давале идеолошки и политички различите странке.
Кривокапићева Влада формирана је као експертска након победе коалиција За будућност Црне Горе, Мир је наша нација и Црно на бело, 30. августа 2020. године. Тада је ДПС, након 30 година владавине, отишао у опозицију, а један од кључних разлога губитка власти је претходно изгласавање Закона о слободи вероисповијести и масовни протести (литије) у организацији Митрополије црногорско-приморске.
У Кривокапићевој Влади министри су били ванстраначке личности, осим потпредседника Абазовића.
Један од првих потеза те владе била је измена Закона о слободи вероисповести. Усвојеним изменама, између осталог, избрисани су чланови који су прописивали да ће "сви верски објекти који представљају културну баштину, а били су имовина државе Црне Горе пре губитка њене независности 1918. године и који касније нису на одговарајући правни начин прешли у својину неке верске заједнице, били препознати као државна имовина".
Убрзо након формирања Владе Здравка Кривокапића у децембру 2020. почели су проблеми у сарадњи са парламентом, због чега је његов кабинет изгубио подршку већег дела посланика из победничких коалиција. Увод у пад Владе били су протести и инциденти приликом устоличења митрополита Јоаникија у Цетињском манастиру 5. септембра 2021. године, чему се противио један број грађана, а због високог ризика и део безбедносног сектора којим је руководио Абазовић.
Након вишемесечне кризе експертске Владе, коалиција "Црно на бело" (УРА и ЦИВИС) је као могуће решење 17. јануара предложила модел мањинске владе. Након тога су са тадашњом опозицијом Скупштини поднели иницијативу за изгласавање неповерења Кривокапићевом кабинету која је изгласана 4. фебруара.
Гласовима опозиције предвођене ДПС-ом и коалиције "Црно на бело" 7. фебруара смењен је и председник Скупштине Алекса Бечић, и тако је формирана нова већина коју су чинили УРА, СНП, ДПС, СДП, Бошњачка странка и албанске партије.
Абазовић је изабран за премијера 28. априла, а у његовој Влади били су УРА, ЦИВИС, СНП, СДП, Бошњачка странка и албанске партије. Мањинску подршку дао им је ДПС.