Осванули стравични подаци: Украдено 10.000 беба у БиХ, а неутешни родитељи још увек трагају за својим малишанима!
Према наводима странци су куповали децу за баснословне износе
Закон о несталим бебама, који би на основу препоруке Савета Европе требало ускоро да усвоји и Народна скупштина Србије, нестрпљиво се чека и међу најмање стотину породица у Босни и Херцеговини.
Прочитајте и:
Стравични подаци о судбини нестале деце, углавном беба, исповести мајки, породица, скоро свакодневно се објављују на веб-страници Kradjabeba.org. Међу причама с несрећним крајем су и оне из БиХ.
Европски суд у Стразбуру навео је 2014. године да имају забележено тек 600 случајева несталих беба, али Удружење родитеља истиче да је украдено око 10.000 деце која су продавана по цени од 15.000 до 45.000 евра.
Када је реч о БиХ, сваке године забележено је по неколико сведочанстава родитеља и родбине који су пријавили нестанак беба. Занимљиво је да је углавном реч о бебама које су рођене у Тузли и Зеници.
О томе већ годинама сведочи брачни пар Драгица и Горан Плауц, који тврде да су њихови близанци, рођени 5. августа 1993. године на Гинеколошко-акушерској клиници тузланског УКЦ, вероватно украдени.
У УКЦ-у Тузла својевремено су анализирали документацију те саопштили да су бебе умрле због незрелости плућа код превремено рођених новорођенчади, а мајка отпуштена из болнице након нормално обављеног порођаја.
Зеница се, такође, често спомиње, а медији су 1972. године објавили занимљиву причу.
- Адаптациони центар из Данске обратио се Центру за социјални рад и Скупштини града Зенице за усвајање 150 југословенске деце - наведено је у једној причи.
Објављен је и вапај Невенке Марушић, која живи у војвођанском месту Ириг, а која трага за сином. Она је оптужила болницу у Зеници да су јој пре 31 годину, након порођаја, украли сина, близанца њеног другог детета.
- Породила сам се 29. јула 1983. године у зеничкој болници. На свет сам донела близанце, Дејана и Предрага. Била сам подвргнута царском резу, па сам након операције лежала у шок-соби и била у доста тешком стању. Једва сам преживела када су ми рекли да је једна беба умрла - испричала је Марушићева.
Каже да у болници нису хтели да услише њену и молбу супруга да виде тело детета.
- Мужу су рекли да уплати на шалтеру за трошкове сахране, али тело детета нико му није показао, иако је инсистирао - рекла је Марушићева и додала да никада није сазнала где је беба сахрањена.
Управо се Зеница и Тузла спомињу као центри босанскохерцеговачке "беба мафије“, али нико се од надлежних тиме није бавио.
Откако зна за себе, за братом близанцем трага и млади инжењер рударства из Бановића Мурис Демировић. Њих двојица су 22. маја 1991. рођени пре времена на тузланској клиници те хитно пребачени у Београд, на Институт за заштиту мајке и детета. Мурис је након извесног времена враћен родитељима, а брат наводно није преживео.
Родитељи и породице из Удружења уверени су да су њихова деца жива те да су данас у Шведској, Данској, Норвешкој, Француској.
О несталим бебама у БиХ скоро да се и не говори, без обзира на бројне тврдње родитеља да је њихова беба "украдена“ и касније препродана. Босна и Херцеговина нема јединствену базу података те ни европски телефонски број за несталу децу - 116000.