ОВО ЈЕ ЗНАК ДА СЕ НАСТАВЉА СУРОВИ РАТ КЛАНОВА: Покушај атентата у Кијеву и масакр у Атини су ПОЧЕТАК НОВЕ РУНДЕ

Фото: YoutubePrintscreen/ Національна поліція України/Т.МЕ/МОСИИЦХУК72 / Извор: Фото: YoutubePrintscreen/ Національна поліція України/Т.МЕ/МОСИИЦХУК72

У овом сукобу је страдало више од 40 особа.

Рафали који су у уторак поподне одјекнули у центру Кијева, када је тешко рањен шеф кавачког клана Радоје Звицер, јасан су знак да се рату између кавачког и шкаљарског клана, у ком је до сада страдало више од 40 људи, крај не назире.

Због пуцњаве у елитном делу Кијева за мање од 24 сата ухапшене су особе осумњичене да су учествовале у ватреном обрачуну, а које се повезују са супарничким, шкаљарским кланом. Лисице на руке стављене су српским држављанима Петру Јовановићу и Милану Бранковићу, али и Баранину Стефану (Мандић) Ђукићу. На листи ухапшених нашао се и Подгоричанин Емил Тузовић.

ДАЛИБОР ПРИЗНАО УБИСТВО БЕСКУЋНИКА: Никад то себи нећу опростити, убо сам га ножем у врат, али не знам зашто

ПУЦЊАВА У БЕРАНАМА: Рањена млађа жена покрај супруга и БЕБЕ у колицима

СПЕЦИЈАЛЦИ НА ЦЕТИЊУ! Велика акција ХАПШЕЊА "ШКАЉАРАЦА", иза решетака због ВИШЕ УБИСТАВА

Ђукић и Тузовић наводно припадају барском криминалном клану, којим руководи Алан Кожар, а који су према свом пословању и деловању уско везани за шкаљарски клан, тако да је ово хапшење била само потврда онога што се од самог почетка наслућивало - кавчани и шкаљарци се не смирују.

Томе у прилог можда најбоље говори турбулентни почетак године, када су у Атини убијени Стеван Стаматовић (43) и Игор Дедовић (45). Док су са супругама и децом седели у једном ресторану у Атини, четворица маскираних пуцача су се ноншалантно ушетала у ресторан и изрештела шкаљарце наочиглед породице.

Пуцњава је трајала свега неколико секунди и одмах након тога маскирану младићи су побегли са лица места. До данас ово двоструко убиство није расветљено, али је отворило низ питања која се највише тичу тога да су шкаљарци дуже време уточиште пронашли у Грчкој, одакле су руководили пошиљкама кокаина шверцованог из Латинске Америке у Европу.

Готов паралелно са тим ликвидацијама, у Србији је шеф шкаљараца Јован Вукотић у београдском Централном затвору, након што је одлежао петнаестомесечну казну затвора због фалсификованих докумената, чекао екстрадицију у Црну Гору која је уз максималне мере обезбеђења и реализована.

Више државно тужилаштво Црне Горе сумњичи Вукотића да је са убијеним Дедовићем и Милићем Мињом Шаковићем, покушао да убије двојицу Милоша Радоњића и Војина Ступара. Одмах по изручењу, Вукотић је понудио доказе у тамошњим правосудним органима који, према речима његовог адвоката, несумњиво доказују да у време те пуцњаве уопште није био у Котору нити у Црној Гори.

Непосредно пред његово изручење, у Београду је наводно покушано његово убиство, пошто су због четворице младића покренуте предистражне радње јер се сумња да су пресрели Вукотићеву посету представљајући се као полицајци, наводно с намером да му подметну цијанид у храну.

Фото: Facebook / Извор: Фото: Facebook

Крајем фебруара, у Херцег Новом је ликвидиран Шћепан Рогановић, још један проблематични члан озлоглашене породице Рогановић, блиске кавачкој криминалној групи. За његово убиство осумњичен је Новљанин Крсто Вујовић који је тренутно недоступан полицији. Да ли је ова ликвидације директно повезана са ратом шкаљарског и кавачког клана није званично потврђено, међутим повезаност ове породице са тако јаком, организованом криминалном групом свакако не треба сметнути с ума.

Мало пре тога, у насељу Балијаче у Подгорици, на стотинак метара од своје куће, рањен је Игор Крстовић (35), док је возио свој аутомобил марке "мерцедес". На њега је тада испаљено више од 20 метака, а познати нападачи погодили су га у груди, стомак и натколеницу.

Крстовић се доводи у везу са шкаљарским кланом, а лечење је наставио у Хановеру што је и у тамошњим и овдашњим медијима изазвало велику пажњу, пошто га је у болници чувао незапамћени број полицајаца.

Током ове године, црногорска полиција је расписала потерницу и за једним од сада ухапшених у Одеси, Стефаном Ђукићем (раније се презивао Мандић), пошто се сумња да је он испалио 15 хитаца у Јована Клисића у Бару прошле године, приликом чега је рањен и Велизар Гардашевић.

Оптужница обухвата још још седам особа, али је Ђукић означен као директни извршилац атентата. Управо је Ђукић један од ухапшених због покушаја убиства Звицера у Кијеву.

Кокаин због ког је почео рат кланова припадао рањеном Звицеру

Рат који букти међу њима започет је након што је у Валенсији крајем 2014. године, из стана Горана Радомана, нестао товар кокаина тежак 200 килограма. Ни годину дана није прошло, а Радомана је стигла освета - убијен је у Београду.

Он је тада изашао из кубанског затвора у ком је робијао због једне саобраћајке, враћен је у Србију али је одмах отишао у Валенсију. У стану, који је по тврдњама из безбедносног сектора плаћао и из затвора, нашао је товар од 200 килограма кокаина.

Поуздани извори на које се позивају "Вијести" тврде да га је узео, иако то није била његова дрога, како би "наплатио" коришћење својих ресурса за време које је провео иза решетака. Наводно, сазнао је и ко је сакрио милионски вредан товар у стану. Према подацима из безбедносног сектора, то су учинили његови дотадашњи партнери у послу - Звицер и которска криминална група. Тиме је "коцка бачена" и започет је крвави рат који безмало траје шест година.

У самом почетку сукоба који ће умногоме диктирати дешавања у српском, црногорском али и подземљима других земаља, убиства су се махом сводила на осветничке походе. Међутим, како су године пролазиле, прерастао је у рат до истребљења.

У међувремену, и једном и другом клану придружиле су се друге криминалне групе, не само из црногорских градова, већ и из Србије.

- Тај рат више и нема везе са нестанком дроге, прерастао је у борбу до истребљења. Циљ је елиминација свих људи за које вође кланова сматрају да су блиски њиховим супарницима. То више није класична борба за тржиште наркотика, већ освета, где су жртве чланови фамилије, пријатељи, припадници криминалних група који су савезници ривалског клана. У стилу "пријатељ мог непријатеља је мој непријатељ" - казао раније извор близак безбедносним службама.

Безобзирност овог рата потврђује и то да егзекутори нису бирали ни време ни место да убију жртву, па су упадали у кафиће, ресторане, пуцали насред улице, дизали у ваздух аутомобиле у саобраћају, а осим мете убијали су и потпуно недужне људе, госте, пролазнике, који су се сплетом околности задесили ту.

Такав је случај био са Драганом Зечевићем, пензионисаним доктором из Ниша. Которанин Марко Вуковић, иначе индиректно довођен у везу са клановима, ликвидиран у близини основне школе на Новом Београду док је чекао да се заврши настава његове деце.

И сам начин ликвидација мењао се с годинама, а кланови су технике убијања и опомињања временом све више усавршавали. Тако су рецимо постали пионири у ношењу силиконских маски приликом извршења ликвидација, какве раније нису коришћење у оружаним сукобима на улицама.

Постављање бомби под аутомобиле такође је постао њихов препознатљиви потпис, а стручњаци су раније за наш лист објаснили да су бомбашки напади тог типа криминалцима интересанти јер експлозив увек може бити активиран даљински, бомбу није тешко направити, а јака разорна моћ експлозива готово да гарантује смрт.

Још једна препознатљива ствар искристалисала се временом код кавачких и шкаљарских криминалаца - готово увек, након извршења ликвидације, аутомобил коришћен у "акцији" одвезу на забачено место, полију га бензином и запале како би уништили трагове.

Разбуктали пожар тако прогута и оружје које су користили, гардеробу и све оно што их може довести у везу са кричним делом. Исто то учињено је у Кијеву, након рањавања Звицера, а неспретни пуцачи су запаливши "смарт" и себе повредили, пошто је ватра захватила гардеробу једног од њих.

Шефови без потерница

Оно што је и у овим клановима карактеристично јесте чињеница да готово ниједна особа која се налази на руководећој позицији клана никада не заврши иза решетака, или макар успе да затвор на овај или онај начин избегне, најчешће тако што други преузму кривицу на себе.

Додуше, Јован Вукотић, означен као шеф шкаљараца, тренутно се налази у црногорском притвору, због сумње да је покушао да убије двојицу кавчанина, а претходно је у београдском Централном затвору одслужио казну због фалсификованих докумената. Иако га безбедносне службе означавају вођом, шефом једне од најјачих криминалних организација у овом делу Европе, конкретни докази за то, по свему судећи, не постоје.

Иста је ситуцација и са рањеним Звицером - црногорској и српској полицији интересантан је јер се сматра да би могао да одгонетне нека од никада решених мистерија повезаних са низом ликвидација широм Балкана, међутим за њим званично није расписана потерница. Његов колега Слободан Кашћелан, са којим раме уз раме предводи кавчане, пуштен је у Црној Гори уз јемство да се брани са слободе, а кривична дела која му се стављају на терет односе се на зеленашење.

Сукоб две которске групе, које су раније фукционисале као јединствени которски клан, поларизовао је и криминалне групе у Србији. Чак су се и поједине навијачке фракције приклониле једној од страна.

У Црној Годи целе породице су стале на једну од две стране, па су тако Радуловићи и Вилотијевићи, чији чланови су убијени у вишедеценијском рату међу овим фамилијама. Радуловићи су блиски са Вукотићима, док су Вилотијевићи у добрим односима са Рогановићима, па самим тим и са кавчанима.

Највеће губитке током овог рата претрпела је највероватније породица Рогановић, блиска кавчанима, пошто су три њена члана - Владимир, његов стриц Нико и брат од стрица Шћепан - убијени у мафијашким обрачунима, док је Душко, други Владимиров брат, у подметнутој експлозији остао без обе ноге.

Хронологија убистава

2015.