ПОТПУНА ЕУФОРИЈА У ХРВАТСКОЈ: С нестрпљењем чекају ОВАЈ ДАН и два ВЕЛИКА догађаја, ништа неће бити исто!
Очекује се да ће Француска на крају председавања ЕУ предложит још једну формалну одлуку
Лидери Европске уније су са јуче завршеног самита у Бриселу подржали улазак Хрватске у еврозону од 1. јануара 2023. и позвали тела Савета на усвајање законских аката који ће то омогућити. Хрватска је испунила услове, а сада се наставља формални поступак. На крају самита председник Европског савета Шарл Мишел честитао је Хрватској на овом успеху.
"МЕРИДИАН ИМА СЛУХА ЗА РЕАЛНЕ ПРОБЛЕМЕ": Председница општине Грачаница о значају донација домаће компаније
ХРВАТИ НЕ ЗНАЈУ НИ КОЈЕ АВИОНЕ ИМАЈУ! Скандалозни испад у њиховим медијима - уместо својих ставили наше летелице, па уследила бурна реакција
КОЛИНДУ САДА ВИШЕ НИКО НЕ ПРЕПОЗНАЈЕ! Бивша хрватска председница променила ЛИЧНИ ОПИС, грађани шокирани (ФОТО)
Председник хрватске Владе Андреј Пленковић изразио је задовољство одлуком Европског савета.
- Подршка за улазак Хрватске у еврозону изврстан је знак за њено високоеврозонирану економију и ојачавање њене отпорности на кризе - рекао је шеф хрватске Владе.
Додао је да је хрватска економија високоеврозонирана, да је 50-60 одсто зајмова и штедње у еврима, да 70 одсто туриста у Хрватску долази из земаља еврозоне те да се две трећине трговинске размене обавља са еврозоном.
Одговор на кризу
- Данашњи дан самита врло је важан за Хрватску која ће постати 20. чланица еврозоне, што је стратешки циљ моје Владе - рекао је Пленковић. Нагласио је како ће чланством у еврозони Хрватска бити припремљенија за одговоре на разне кризе попут енергетске, кризе хране, инфлаторних притисака итд., на једнак начин на који јој је чланство у ЕУ пружило бољу заштиту у пандемији ковида-19.
Подршка препоруке о уласку Хрватске у еврозону је претпоследњи корак у процесу одлучивања у органима ЕУ. Задњи корак биће усвајање три законодавних предлога о уласку Хрватске, што ће се догодити на састанку Савета за економију и финансије 12. јула, а од 1. јануара следеће године евро ће бити службена валута у Хрватској.
Иако то није била формална тема, премијер Пленковић се током учествовања на самиту у Бриселу ангажовао и за учвршћивање подршке за улазак Хрватске у Шенген. Изгледи су велики да се и тај циљ испуни у исто време када и улазак у еврозону. То би значило да ће се од почетка следеће године укинути и граничне контроле према Словенији и Мађарској, као и контрола пасоша онима који буду из Хрватске путовали у државе Шенгена.
И Европска комисија и Европски парламент одавно су дали подршку за улазак Хрватске у Шенген. Међутим, то је питање чекало на ред у Европском савету. Једна од препрека била је и чињеница да су Бугарска и Румунија давно пре Хрватске испуниле услове, али још нису ушле у Шенген.
Но, према дипломатским изворима, ти случајеви се више не повезују па се очекује да ће Француска ускоро, на самом крају свог председавања Европском унијом, предложити и формалну одлуку за улазак Хрватске у Шенген. После тога би брзо могла и да се спроведе и процедура давања мишљења Европског парламента. Хрватска би тако истовремено могла да испуни оба главна стратешка циља постављена када је постала чланица Европске уније.
Главне теме другог дана самита у Бриселу биле су и висока инфлација, као последица пораста цена енергената, као и мере које се предузимају да би се она сузбила. О томе је пред лидерима земаља чланица говорила Кристин Лагард, председница Европске централне банке.
Европска комисија истовремено ради на усклађивању мера како би се ублажила и енергетска криза, поготово након шестог пакета санкција против Русије који укључује и ембарго на увоз руске нафте.
Због енергетске кризе Европска комисија је припремила нови план REPowerEU за смањење зависности ЕУ о руским фосилним горивима.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је да се убрзава спровођење плана за смањење зависности од Русије, да се пуне складишта гаса по Европи као и да се све државе заједно припремају за било који могући сценарио. Изнела је податке према којима је увоз гаса у ЕУ из Сједињених Америчких Држава повећан за више од 70 одсто током ове године, за 17 одсто из Норвешке, готово 90 одсто из Азербејџана, да ће се повећати и увоз из Египта и Израела као и других извора. Тиме се, сматра шефица Европске комисије, већ значајно смањила зависност од руског гаса.
И председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Шарл Мишел честитали су Француској на успешном председавању Европском унијом у изазовним временима. Ово је био задњи самит за време француског председавања, а од 1. јануара ту улогу ће преузети Чешка.
Француски председник Емануел Макрон је на задњој конференцији за штампу као шеф државе која председава Унијом као успех навео реакције на изазове који су се појавили. Није пропустио прилику да говори и о свом новом плану о стварању Европске политичке заједнице, при чему је још једном нагласио како та идеја нема за циљ да замени постојећи процес проширења Европске уније, већ да створи нови оквир за сарадњу и заједничко деловање на европском континенту.
Макрон се захвалио за сарадњу и председнику Европског савета Мишелу и председници Европске комисије фон дер Лајен нагласивши да "без њихове помоћи успеси постигнути током француског председавања не би били могући".
БОНУС ВИДЕО: Украјински дронови "лове" руске војнике ноћу