КОРОНА ОКИДАЧ КОЈИ ИХ ТЕРА НА ЗЛО: У болницама у Хрватској тренутно седморо деце која су покушала САМОУБИСТВО
Бројке нису лагане ни за исти период 2018. и 2019. године
У Хрватској у првих пет месеци ове године, међу децом у доби до 14 година, број покушаја самоубиства скочио је за 66 посто у односу на годину пре, а у узрасту од 15 до 18 година, 55 посто.
У БиХ СТИГЛЕ ОГРОМНЕ ПАРЕ АЛИ НЕ МОГУ ДА СЕ ДОГОВОРЕ КАКО ДА ИХ ПОДЕЛЕ: Шта ће бити са стотинама милиона евра?
МУЧКИ УБИО ЖЕНУ СЕКИРОМ, ПА ОТИШАО НА ПИЋЕ: Језиви детаљи БРУТАЛНОГ УБИСТВА у Шипову
АКО ЖЕЛИТЕ ДА ПОПИЈЕТЕ КАФУ У СПЛИТУ, ДОБРО РАЗМИСЛИТЕ: Исповест туристкиње којој нису хтели да послуже пиће због БИЗАРНОГ разлога
Лекари кажу да је у овом тренутку најмање седморо малишана у болници због покушаја суицида. Највећи пораст самоубиства у Хрватској, од 83 посто, имају Вуковарско-сријемска и Међимурска жупанија - 80 посто.
Према подацима МУП-а, ипак, на сву срећу, нема ни једног детета чији је покушај самоубиства, у првих пет месеци ове године и успео.
Прошле године било је три покушаја, ове године пет, а четворо њих су биле девојчице.
Бројке нису лагане ни за исти период 2018. и 2019. године.
2018. је осморо деце, у узрасту до 14 година покушало самоубиство, 2019. седморо, а обе године по двоје је у том покушају, нажалост и успело.
У узрасту од 15 до 18 година, 2018. године, регистровано је 28 самоубистава и покушаја, а 2019. више него дупло мање - 13.
У групи узраста од 19 до 25 година, 2018. године, било их је 52, од којих је 19 трагично завршено, а 2019. године, забележена су 42 случаја, али је њих 32 спасено.
У узрасту од 15 до 18 година прошле године се убило троје, ове године четворо.
На овај проблем у Хрватској недавно је упозорила заступница у Сабору Марија Селак Распудић, истичући да је пораст броја самоубистава и покушаја самоубистава међу младима директна цена кризе коју је изазвала пандемија која се "претворила у ментално злостављање грађана".
Она није, додуше, открила конкретне бројке и прескочила је оне охрабрујуће о групи узраста од 19 до 25 година, у којој је тај тренд у паду за чак 68,8 посто, док је прошле године, у Хрватској, забележено 16 самоубистава, у овој је тај број пао на пет, а број оних који су покушали самоубиство остао је исти - 28.
- У последњој деценији профил младих се доста променио. Окружење у којем се формирају више није ни хумано ни емпатично - каже директор Завода за дечју и адолесцентску психијатрију КБЦ Осијек, Катарина Додиг Ћурковић.
Она додаје да су класне разлике јаке, дигитално доба повећало је отуђење, децу смо научили правима, али не и одговорности, а родитељима одузели право на њихову улогу. Све је то оставило трага, а сада је још више наглашено социјалном изолацијом.
- Највећи ризик је међу децом узраста од 13 до 17 година која улазе у интензивну развојну фазу, која је ризик сама по себи - рекла је Катарина и додала да су то групе младих које имају највећу тенденцију отуђења од родитеља.
- Не знам како се било ко могао надати да ће млади остати код куће затворени и испасти "нормални". Шеснаестогодишње дете без друштва, без спорта, без активности - то је опасно плодно тло, додаје докторка.
Одступање
МУП-ова статистика, међутим, показује да је 2019. године од 690 покушаја самоубиства 36 било млађе од 18 година, а 2020. године 52 од 762.
Од 566, колико је укупно износио број самоубојстава 2019, шест особа је било млађе од 18 година, а од такође 566 у 2020. десеторо.
У МУП-у тврде да би било погрешно закључити да је знчајно повећан број покушаја самоубиства зато што је, како кажу 2019. године евидентиран је изразито мали број покушаја и самоубистава, заједно.
Та година представља одступање па можемо закључити да је петогодишњи просек евидентираних самоубиства у Хрватској 632, а 2020. година је испод просека.
Петогодишњи просек покушаја самоубиства, с изузетком 2019. године, зауставља се на 755, "у односу на шта је 2020. благо изнад просека", кажу у МУП-у.
Обрнути тренд
Директор Катарина Додиг Ћурковић тврди да подаци МУП-а уопште не приказују реално стање.
- Пет покушаја?! Сигурно их је било више! Само сада у Заводу имамо троје хоспитализоване деце која су покушала самоубиство. У тих пет месеци имали смо око 60 покушаја тровања, посекотина, дављења. Остаје отворено питање јесу ли стварно намеравали да окончају свој живот или су само скретали пажњу на себе - каже др Додиг Ћурковић.
Она додаје да су методе биле такве да су могле довести до трагичног краја.
- Покушаја суицида има јако пуно и они расту, не знам како МУП прикупља податке, али сад је сигурно у Хрватској на педијатријама бар седморо, осморо деце која су се нечим отровала - опомиње др Додиг Ћурковић.
Селак Распудић, упозорила је да се у односу на претходне године, када су у статистици предњачили дечаци и мушкарци, сада бележи обрнут тренд, па су девојчице и жене угроженије.
Тај заокрет Додиг Ћурковић приписује управо корони.
- Сви стручњаци суочавају се с порастом агресивности и аутоагресије код девојака у доби од 14 до 17 година, која најчешће значи самоповређивање, конзумирање психоактивних супстанци, као и тешко супарништво са вршњакињама који поприма облике психичког злостављања. Имамо раст поремећаја у исхрани, изгладњивања до смрти, императив савршенства букти у корони кад дјевојке имају пуно времена за "савете" инфлуенсерки - каже Додиг Ћурковић.