САД СЕ СЕТИО И УБИЈЕНЕ БАБЕ: Милошевић се огласио након одлуке да иде на обележавање "Олује" у Книну
"Прича једног Србина из Хрватске"
Борис Милошевић, представник хрватских Срба у влади Хрватске, после најаве да ће присуствовати "прослави" акције "Олуја" у Книну и бурних реакција које је његов поступак изазвао, огласио се на свом Фејсбук профилу.
ОЗБИЉНА ДИЈАГНОЗА: Хрвати траже од Срба да кажу да "Олуја" није била ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ?!
ВЕЛИКИ САВЕЗ склопљен у Црној Гори! БРАЋА СРБИ се ујединили ПРОТИВ МИЛОВОГ ТЕРОРА
НЕВЕРОВАТАН ЛАПСУС ЦРНОГОРСКЕ ВОДИТЕЉКЕ: Да ли је Курбан бајрам назвала СРПСКИМ празником? (ВИДЕО)
Милошевић, који је функционер Самосталне српске демократске странке у Хрватској и новоизабрани потпредседник Владе Хрватске, навео је у тексту под насловом "Прича једног Србина из Хрватске" да у Книн иде као потпредседник Владе задужен за људска права.
- Као члан Владе, Србин из Хрватске, свјестан оптерећења ратног наслеђа у друштву које осећају Срби у Хрватској, али не само они, него и сви грађани Републике Хрватске, морам размишљати рационално и одговорно те покушати допринијети бољем друштву и грађењу културе мира.
Није ми било лако донети ову одлуку како због приватне породичне трагедије, тако због свих оних Срба који су у Олуји неког изгубили, оних који су у избеглиштву као и оних који су се вратили иако им је процес повратка опструиран. Судбину тих људи добро знам јер скоро цијели професионални и политички стаж, протеклих 18 година, помажем у решавању њихових проблема.
Ових дана док сам размишљао што учинити присетио сам се својег доживљаја Олује. Саму Олују сам дочекао у родном Шибенику, бринући тих дана за оца који је био мобилизиран као хрватски војник, за своје пријатеље који су били у Хрватској војсци, као и за родбину која је била на другој страни.
Захваљивао сам тих дана Богу што се отац вратио жив и здрав и што су сви које сам познавао били добро.
Након што је отац демобилизиран одлазили смо на село Брибирске Мостине где сам сведочио пљачки напуштених српских кућа. Обилазили смо бабу, очеву мајку која је остала након Олује тамо живети. Није хтела напуштати своју кућу, није хтела поћи ни к нама у Шибеник.
Почетком рујна отишао сам у Ријеку због факултетских обавеза. Седмог рујна касно поподне назвала ме сестра. Ишла је с ћаћом обићи бабу.
Нашли су је мртву, била је убијена ватреним оружјем из непосредне близине. Убица је пронађен случајно због властитог бахаћења, сматрајући да нико неће истраживати убиство "четникуше", како је сам рекао. Осуђен је на 7,5 година, да би изашао за 3,5 године, након што је добио председниково помиловање.
С теретом ове породичне трагедије, па и кроз бол мојег покојног оца, одлуку да идем на обележавање Олује у Книн ми је било још теже донети. Мени, који сам добио Домовницу тек након Олује премда сам рођен и цели живот живео у Шибенику.
У Книн идем отворена срца, искрено, с надом да ова Влада може направити тај тако важан корак, корак према будућности, бољем друштву, друштву разумевања, поштовања и толеранције и да можемо изаћи из ровова у којима смо укопани. Након 25 година потребно је престати с мржњом, престати с ратом.
А рат за многе у друштву, нажалост, није готов, и то најбоље знају деца српске националности која у својим школама морају трпети стигму због нечег с чиме ни њихови родитељи немају везе, и која морају осећати кривицу само зато што су Срби. Баш као што је то осећала моја генерација током и након рата.
Идем, јер желим олакшати њихову будућност. Идем јер мислим да је сазрео тренутак да политика разумевања и поштовања другог победи политику мржње.
Олуја није само војно-редарствена акција, она је и голема колективна траума. За Хрвате је она симбол почетка дуго жуђеног мира и престанка окупације, за Србе је она траума почетка новог егзодуса, страдања, страха, неизвесности и немогућности повратка у своје домове.
Свестан сам да мој долазак у Книн неће код већине промијенити два различита погледа на Олују, али сам вољан прихватити сваку гесту које иде ка томе да заједничком толеранцијом и уважавањем сами себе потврдимо као демократско друштво које може остварити суживот и просперитет, без обзира на сваку разлику, па тако и ону у тумачењу заједничке историје.
Од мог одласка у Книн, пуно је важније градити атмосферу помирења и дијалога у којем као друштво морамо признати и прихватити све жртве без обзира на националност.
ДИКТАТУРА МИЛА ЂУКАНОВИЋА ВИШЕ НЕ ПРЕЗА НИ ОД ЧЕГА: Ухапшен познати глумац због цртања мурала Момиру Булатовићу
МИЛО НЕ МОЖЕ ДА ПАДНЕ НИЖЕ: Хоће да сруши цркву коју је наш народ сачувао и од турског зулума
МИЛАНОВИЋ И ПЛЕНКОВИЋ РАЗМЕЊУЈУ ОТРОВНЕ СТРЕЛИЦЕ: "Ангажовали смо службе безбедности, али јазавце нисмо нашли"
МИЛАНОВИЋ И ПЛЕНКОВИЋ РАЗМЕЊУЈУ ОТРОВНЕ СТРЕЛИЦЕ: "Ангажовали смо службе безбедности, али јазавце нисмо нашли"
РЕПРЕСИЈА МИЛОВОГ РЕЖИМА СЕ НАСТАВЉА: Парох барски Јован Пламенац позван у полицију на саслушање