Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

РАТНИ ЗЛОЧИНАЦ СЕДИ У ВЛАДИ ХРВАТСКЕ! Министар одбране убијао српску децу и жене у БиХ?!

23.11.2016. 08:38
Пише:
Србија Данас/Српски телеграф
Damir Krstičević
Дамир Крстичевић / Извор: Фото: Twitter/HDZ001

Дамир Крстичевић терети се за злочин почињен 13.септембра 1995. године, у Јајцу, где је у акцији "Маестрал" убијена најмање 41 особа.

Хрватска никако да престане са скандалима, па је тако за министра одбране именована особа Дамира Крстичевића, који се терети за свирепо убиство најмање 32 цивила, међу којима су жене и деца који су живи запаљени, пише хрватски Национал позивајући се на информације из Републичког центра за истраживање ратних злочина из Бањалуке.

СКАНДАЛ У ХРВАТСКОЈ: Бранитељи ПРЕТЕ РАДЕТУ ШЕРБЕЏИЈИ

Командовао акцијом

Према сазнањима којима центар располаже, Крстичевић је осумњичен као командант Четврте гардијске бригаде војске Хрватске из Сплита, познате под именом Паук, која је у време извршења ратног злочина борбено деловала на подручју општине Јајце. Рече је о ратном злочину почињеном током акције „Маестрал“ 13. септембра 1995. године у селу Бравнице негалеко од Јајца.

Национал наводи да се предмет против Кртичевића у Тужилаштву БиХ води под бројем КТ-РЗ-192/05, а у којем су осумњичени и Тихоми Блашкић, бивши начелник штаба ХВО у Мостару, генерал ХВ и ХВО Станко Сопта и Марио Петровић.

У Републичком центру за истраживање ратних злочина у Бањалуци потврђују за Српски Телеграф да је Дамир Крстичевић био комадант Четврте гардијске бригаде хрватске војске из Сплита, која је у време извршења кривичног дела дејствовала на подручју општине Јајце, и да је тада страдала најмање 41 особа.

ТЕЖАК ЖИВОТ СРБА У ВУКОВАРУ: Млади или мењају имена и презимена или срећу траже у Ирској

-Тачан број погинулих у овом нападу до данас није утврђен, с обзиром на то да се одређени број особа и даље води као нестао. Оперативни подаци говоре да су том приликом страдали и људи чија смрт и нестанак до данас нису пријављени. Неоспорно је утврђено да је страдало девет припадника Војске РС и најмање 32 цивила, кажу у центру.

Мора да одговара

Додају да је МУП РС поднео Тужилаштву у БиХ извештај о откривању кривичног дела и извршиоца 2005. и допуну извештаја 2007. године, али да оптужница до данас није подигнута.

Миодраг Линта, председник Савеза Срба из региона, сматра да је његово постављање поново гурање прста у око Србима.

Напомиње и да је крајње време да се стане на пут хрватском величању злочинаца, која их, уместо да их процесуира, поставља на функције.

И да их није лично убијао или наредио њихово убијање, морао би да одговара по командној одговорности јер није ништа учинио да те злочине спречи, каже Линта.

Miodrag Linta
Миодраг Линта / Извор: Медиа Центар

Иначе, случај „Крстичевић“ покренут је после хапшења 10 хрватских држављана у Орашју у БиХ, због ратних злочина над српским цивилима. Кртичевић је после отказао прву службену посету БиХ јер се, како је рекао, уплашио да није на некој потерници, што ће се испоставити као тачно.

Оптужбе за ратни злочин хрватски министар је негирао образлажући да их пласира неко ко жели да дестабилизује новоизабрану владу. Правдао се тиме да је Четврта гардијска бригада13. септембра 1995. године када се према тврдњама догодио злочин уопште није била у БиХ него у седишту у Сплиту.

Savo Štrbac
Саво Штрбац / Извор: Медиа Центар

Председник документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац тврди да злочин у Јајцу није једини који је починила јединица на чијем је челу био Крстичевић. Они су одговори и за убиство више од 300 људи на подручју Мркоњић Града, те је његова одговорност за злочине неспорна.

- Догађај се десио у јесен 1995. године за време окупације Мркоњић Града у операцији "Јужни потез" који су извели припадници ХВ и ХВО. Жртве су углавном Срби који су ту живели или бранили подручје. Крстичевић је све време командовао, прича Штрбац.

Документација о страдању Срба са тог подручја достављена је Хагу 2002. године, али је тужилаштво тог суда предмет вратило домаћем правосуђу.