СРБИ НАДМУДРИЛИ ХРВАТЕ: Да би неко постао светац, мора бити особа за пример, Степинац то НИЈЕ!
Представници СПЦ надмудрили су у Загребу представнике Католичке цркве на састанку мешовите комисије у вези с канонизацијом кардинала Алојзија Степинца.
Представници СПЦ неочекивано потегли расправу о психолошком профилу надбискупа, како би показали да кардинал није кандидат за свеца, што је потпуно збунило представнике Католичке цркве.
Владике Амфилохије, Јован, Порфирије и Иринеј бачки и професор Дарко Танасковић неочекивано су покренули питање о психолошком и духовном профилу контроверзног надбискупа, што је потпуно збунило другу страну.
- Срби су показали лукавство. Хрвати нису очекивали то у овај фази расправе. Циљ представника СПЦ био је да се истражи Степинчево понашање, не само пре, у току и после рата, већ током целог живота. Да ли је Алојзије испуњавао одређени број карактеристика, пре свега моралне природе, али и да ли је могао да се носи са свим изазовима живота - каже Драго Пилсел, хрватски теолог.
Наиме, да би неко постао светац, мора да буде модел понашања, вредност и оријентир за све људе, а не само за одређени тип личности или околности.
Папа Фрања оформио комисију
Мешовита комисија установљена је на иницијативу папе Фрање након неколико сусрета и консултација између представника Свете столице, Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције, ради разјашњења неких питања из историје, а у вези с деловањем кардинала Степинца. Спор око проглашења Степинца за свеца траје већ неколико година и, док хрватска делегација тврди да постоје сви услови за беатификацију кардинала, српска страна тврди да није све још завршено.
- Ако Католичка црква каже Степинац је светац, то значи да он у сваком погледу мора да буде особа за пример. Да поседује особине као што су љубав, кроткост... Срби као пример могу да наведу бугарског патријарха који је током рата ризиковао живот да спасе Јевреје и да питају зашто то није урадио и Степинац? Психолошки и духовни поглед на Степинца веома је мудар и лукав потез СПЦ. Иначе, свеопшти утисак је да се делегација СПЦ за расправу припремила боље него Католичка црква, па српске владике чак боље цитирају ватиканска документа од Хрвата - објашњава Пилсел.
Овом расправом је прекјуче у Загребу завршен други од предвиђених шест састанака мешовите комисије која се састаје на предлог папе Фрање.
Жучнија дискусија очекује се на пролеће у Београду, кад ће се разговарати о Степинчевој улози у Другом светском рату и његовом односу према Независној држави Хрватској.