Зашто Дураковић не воли Грујичића и кад ће доћи на помен српским жртвама
Након пребројавања гласова после избора за начелника у Сребреници показало се да је српски кандидат Младен Грујичић однео убедљиву победу коју не може поништити ни бивши начелник Ћамил Дураковић, упркос бројним жалбама и спекулацијама. Поставља се питање: откуд толики анимозитет према Грујичићу и да ли ће револт бившег начелника нарасти толико да заиста оде из Сребренице уколико победи српски кандидат, како је раније и сам рекао?
Ћамил Дураковић је изјавио да нема „ништа против тога да Србин буде на челу Сребренице, али има против Грујичића“. На захтев да објасни ту реченицу, Дураковић наводи да му на првом смета политичка опција са којом наводно Грујичић има везе.
- Ја сам говорио индивидуално, да не помињем сад његове референце и његову способност да води једну овакву сензибилну општину, али сам начин на који је он водио своју кампању и његова блискост са Српском радикалном странком из Србије и са Војиславом Шешељем с којим је он провео већину своје кампање говори о томе да овај град, не може водити особа која се дружи са људима који су злочинци. Грујичић је највише времена проводио са Војиславом Шешељем. Постоји доста Срба који су спремни и способни да воде сваку локалну заједницу, не само Сребреницу. Нисам пристао на чињеницу да неко од Младена прави перјаницу српског народа генерално, јер он није персонификација српског народа - сматра Дураковић.
МАЛИ ЗЕЛЕНИ ЋАМИЛ
Ћамил Дураковић, бивши градоначелник Сребренице непризнавањем избора постаје претња миру и стабилности у Српској али и за опстанак БиХ.
Изгледало је да је градоначелник Сребренице био спреман да окрене нови лист у односима између Бошњака и Срба у једној од најнеуралгичнијих тачака у овом делу света – Сребреници. Међутим испружена рука, посета председника Владе Србије Александра Вучића као и посета председника Републике Српске Милорада Додика меморијалном центру у Поточарима као и улагања обе Владе (Републике Србије и Републике Српске) у инфраструктурне пројекте у циљу развоја општине Сребреница а за добробит свих њених грађана остала су у сенци континуираних провокација са којима је Ћамил почео и пре предизборне кампање.
И ако је неко и био спреман да опрости Ћамилу изјаве из кампању онда је након најновијег оспоравања изборне победе Младена Грујичића јасно је да се ради о човеку који сматра да је процес помирења једносмерна улица. А после свега рећи да и даље неће да ода помен жртвама рата само зато што су српске националности и то само дан након што је бивши председник СО Сребреница Ибран Мустафић на суђењу Насеру Орићу до детаља објаснио начин на који је Орић ликвидирао судију Илића у најмању руку је увреда за све оне који су изгубили своје сроднике у Орићевом пиру у и око Сребренице. И то је доказ да другарство Насера и Ћазима има дубоке корене.
Јасно је да је Ћамил Дураковић постао мали зелени пион СДА и Бакира Изетбеговића баш као што је то био Насер Орић Баакировом оцу, Алији Изетбеговићу Изетбеговића. Овај нови бесни зелени пион бошњачке династије задужен ја да увредама и провокацијама покуша да испровоцира инцидент који ће бити повод за изузимање Сребренице из састава Републике Српске. Јасно је и да неће успети у томе. Али то није крај, Ћазим и Алија у пакету не престаје да прете жалбама и пријавама у оквиру правосудног система Босне и Херцеговине који је у служби само једног народа и који је предмет међуентитетског дијалога без краја и почетка. У таквим околностима Тужилаштво Босне и Херцеговине је у праксу вратило принцип прегласавања који је и довео до рата у БиХ. Дејтонски Уговор је базиран на негацији тог принципа и потреби константног дијалога и компромиса између три народа и два ентитета. Тај принцип Тужилаштво упорно занемарује и тако практично поништава и Дејтонски Уговор и суштински угрожава опстанак БиХ.
У таквој стмосфери константне негације права и континуираних покушаја смањења овлаштења РС политичким представницима Српског народа се не даје много простора већ се они и буквално терају да свим расположивим средствима бране у рату стечена а Дејтоном потврђена права. А једно од тих политичких средстава јесте и референдум о независности који се одавно како у Европи тако и под Бриселским сводовима.
АИ то нема везе ни са Додиком, ни са политиком већ са правом једног народа да креира политичку реалност у којој може да живи и да се развија без да му се то право оспотава. То право је инкорпорирано у све међународна документа од повеље о независности до документа о правима човека УН.
Сматрајући Дураковића "политичким пројектом из Сарајева и неких делова међународне заједнице", Милорад Додик је пре пар дана изјавио како Ћамил најављује одлазак из Сребренице, али да је то само "део фарсе која се око Сребренице прави", јер од тог града хоће да направе "случај". Поводом тога Дураковић се, изгледа, ипак предомислио.
- У периоду пре саме изборне кампање, при одабиру кандидата и поводом Додикове најаве српског кандидата, сазнавши да српски кандидат треба да победи у Сребреници, како би се прича о Сребреници релативизовала, ја сам рекао да, уколико се та историја буде занемарила, онда Бошњаци немају никакву шансу ту да живе. Свакако, нећу отићи из Сребренице након избора - казао је Дураковић за портал SrbijaDanas.com.
Ћамилово одсуство српским жртвама у Сребреници
Поводом Дураковићевог одсуства у одавању поште српским жртвама у Сребреници, бивши начелник Сребренице се правдао како дуго времена није смео да иде, чак му је био и забрањен предлог да се организује заједничка посета:
- Ја ниједан званичан позив никад нисам добио на таква места. Својевремено, кад сам био заменик начелника општине, председник Скупштине био је Момчило Цвијетиновић којег сам замолио да направимо заједничку посету укључујући и 11. јул - он је тад одбио и рекао ми да не смем. Срби на овом подручју углавном обележавају страдања Срба у Подрињу, а онда сва активност поводом тога своди се на служење парастоса и цивилима - рекао је Дураковић и додао:
- Не могу да одем на то место где се заједно обележавају страдања војних и цивилних жртава. Оног момента кад се раздвоји да то буду два посебна обележавања, ја сам спреман као човек да обележим помен жртвама које су страдале у рату - казао је Дураковић.
Вучићева посета Поточарима 2015
Подсетивши Дураковића на Вучићеву посету Поточарима јула 2015. године, када је одао пошту жртвама рата у БиХ, пружио руку помирења мајкама Сребренице и поручио да је "време да почне да се гради другачија будућност српског и бошњачког народа" након чега је био брутално нападнут - уследило је питање за Ћамила - зашто не би учинио сличан гест пред српским жртвама, по узору на српског премијера?
- У периоду кад је премијер Србије легитиман представник земље из које је дошао, било је тешко за њега политички одлучити да дође у меморијални центар. Ми смо тада позвали њега да дође овде, али, нажалост, десило се то што се десило. Он је направио један добар и позитиван искорак када је у питању Србија и наш процес помирења и оно што нас чека у будућности – а то је мир без алтернативе - рекао је Дураковић, правдајући се како "политичке снаге са свих страна урушиле овај концепт".
- Након тога укључиле су се политичке снаге над свим странама да на неки начин оборе тај концепт, па у јулу ове године је одлуком организационог одбора речено да свако ко негира злочин у Сребреници не треба да долази у Поточаре из разлога што уноси нервозу међу грађане и не дај Боже - могло би да се деси нешто слично као премијеру Србије. Ипак, мир је нешто свето, и то морамо имати. Време је да се у наредних 100 година гради у неким озбиљнијим стварима, типа како су „мој и твој дјед градили заједничку компанију а не како су ратовали“ - поручио је Дураковић.