ЈОШ ЈЕ ЗАРАЗНИЈИ СОЈ! ПОДВАРИЈАНТА КОЈА БИ МОГЛА ДА ИЗАЗОВЕ ТАЛАС "ДВОГРБЕ КАМИЛЕ"! Паника у региону, СТЕЛТ-ОМИКРОН потврђен у комшилуку
"Стелт-омикрон" на граници са Србијом, да ли нам прети опасност од новог соја?
Високо преносива омикрон варијанта корона вируса чији је најчешћи облик познат као БА.1, сада чини скоро све инфекције ковида на глобалном нивоу, а први случај је у понедељак потврђен и у Хрватској.
КОМЕ СЕ ПРЕПОРУЧУЈЕ ЧЕТВРТА ДОЗА: Директорка Батута "Очекујемо највећи удар омикрона у наредних десет дана"
ПРЕЛЕЖАЛИ СТЕ КОВИД, АЛИ ИМАТЕ ТЕСТ ИЗ ПРИВАТНЕ ЛАБОРАТОРИЈЕ? Ево како да дођете до зеленог сертификата
СИТУАЦИЈА ЈЕ ОЗБИЉНА, ДР ТИОДОРОВИЋ ЗАБРИНУТ: Компликације повећане и код деце, фебруар ће бити КРИТИЧАН
Иако су случајеви зараза већ достигли врхунац у неким земљама, научници сада прате пораст случајева узрокованих "сестром" омикрона, познатом као БА.2, која почиње да надмашује БА.1 у деловима Европе и Азије.
Ово до сада знамо о новој подваријанти.
"Стелт" подваријанта
Глобално гледано, БА.1 чини 98,8% секвенцираних случајева који су достављени јавној бази података за праћење вируса ГИСАИД од 25. јануара. Међутим, неколико земаља извештава о недавном повећању случајева БА.2, према Светској здравственој организацији (СЗО).
Поред БА.1 и БА.2, СЗО наводи још две подваријанте, блиске рођаке омикрона - БА.1.1.529 и БА.3. Сви су генетски блиско повезани, али сваки сој има мутације које би могле да промене њихово понашање, пише "Гардијан".
Тревор Бедфорд, рачунарски виролог у Центру Фред Хачинсон у САД, пратио је еволуцију Сарс-ЦоВ-2. У петак је на Твитеру написао да БА.2 представља отприлике 82% случајева у Данској, 9% у Великој Британији и 8% у Америци. Своју анализу је засновао на секвенционирању података из базе података ГИСАИД и броја случајева из пројекта Наш свет у подацима на Универзитету Оксфорд у Великој Британији.
БА.1 верзију омикрона је нешто лакше пратити него претходне варијанте. То је зато што соју БА.1 недостаје један од три циљна гена који се користе при ПЦР тестирању. Претпоставља се да су случајеви ифекција који показују овај образац узроковани БА.1.
БА.2, понекад познат као "стелт" подваријанта, нема исти недостајући ген. Уместо тога, научници га прате на исти начин на као и претходне варијанте, укључујући делту - праћењем броја генома вируса који су достављени јавним базама података као што је ГИСАИД.
Још заразнији сој
Неки рани извештаји указују да је БА.2 можда чак и заразнији од већ изузетно заразног БА.1, али за сада нема доказа да је већа вероватноћа да ће избећи заштиту коју пружа вакцина.
Дански здравствени званичници процењују да БА.2 може бити 1,5 пута преносивији од БА.1, на основу прелиминарних података, иако вероватно не изазива тежу болест.
У Енглеској, прелиминарна анализа праћења контаката од 27. децембра до 11. јануара коју је извршила национална Агенција за здравствену безбедност, сугерише да је пренос у домаћинству већи међу контактима људи заражених БА.2 (13,4%) у поређењу са другим случајевима омикрона (10,3%) . Агенција није пронашла доказе о разлици у ефикасности вакцине.
Критично питање је да ли ће људи који су били заражени у таласу БА.1 варијанте бити заштићени од БА.2, рекао је др Егон Озер, стручњак за заразне болести на Медицинском факултету Универзитета Нортвестерн Фејнберг у Чикагу. То забрињава Данце, пошто су у земљи нека места која су имала висок број случајева БА.1 пријављивала све већи број случајева БА.2, рекао је он.
Ако претходна инфекција БА.1 не штити од БА.2, то би могло да узрокује талас "двогрбе камиле“.
- Прерано је знати да ли ће се то догодити - рекао је Озер.
Добра вест је, каже, то што вакцине и бустери и даље "држе људе ван болнице и спречавају смртне случајеве“.
Где је БА.2 најзаступљенији?
Професор Сешадри Васан, истраживач вакцине против ковида из Аустралијске агенције за науку, ЦСИРО, рекао је да је анализа ГИСАИД-а показала да је од 27. јануара пријављено 10.811 секвенци БА.2 из целог света, али 90 % секвенци долази из три земље: Данске (8.357), Индије (711) и Велике Британије (607).
- До сада, докази наших колега у Данској показују да, иако би ова подваријанта могла брже да се шири, нема доказа да изазива озбиљније симптоме. Због тога је важно да останемо мирни и да наставимо са постојећим мерама као што су вакцинисање и придржавање социјалног дистанцирања, маски и локалних смерница - рекао је он.