Тајанствени свет сакривен од светлости: Ово је пећина у којој се налазе створења из ноћних мора (ФОТО)

Становници Мовилске пећине су слепи, безбојни и живе у условима у којима би човек једва могао да дише. Случајно откриће овог "заборављеног света" старог више стотина хиљада година пружило је научницима прилику да проуче у каквим је све условима живот на нашој планети могућ.

До данас, мање од стотинак људи је крочило у ову пећину. Откривена је сасвим случајно, 1986. године када су власти социјалистичке Румуније у близини границе са Бугарском код Црног мора проучавали погодно тло за изградњу нуклеарне електране. Данас, румунксе власти су забраниле приступ пећини, мада је улазак у њу немогућ без посебне спелеолошке опреме.

Румунски спелеолог Кристијан Ласку испитао је Мовилску пећину након њеног открића. Како би дошао до ње, заронио је у језерце сумпорне воде, прошао кроз подводни отвор и изронио у напознатој тамној пећини. Ваздух је био засићен сумпором и скоро без кисеоника, а пред Ласкуом се указао свет који је до тада науци био сасвим непознат.

Вест о открићу пећине пуног "ванземаљског живота" убрзо се прочула широм света и биолози су ускоро почели детаљно да је проучавају. Испитивања су показала да се пећина налази на дубини од 25 метара испод површине земље и да је обложена дебелим слојем глине, због чега је најмање 500.000 година била одсечена од утицаја спољашњег света.

Сматра се да је пећина почела да настаје када је земљиште почело да се урушава пре пет милиона година. Животиње које су је настањивале у то време, остале су њени заточеници, а њихови потомци су постали створења из ноћних мора!

Посебан екосистем који се развио у овој пећини је заиста зачуђујућ. Многе животиње су беле или веома бледе јер им је кожа изгубила способност производње пигмента. Пошто није било простора за летење инсекти су временом изгубили способност за летење, а у потпуном мраку бубе и пауци су ослепели.

Овај јединствени екосистем одликује и начин исхране њених становника. Храну обезбеђује сумпорна бактерија која на површини воде у пећини прави пихтијаст слој који представља органску подлогу за гљивице. Њима се хране мањи инсекти који на крају постају плен већих месоједа.