Усташизација хрватског друштва: Србе хоће да избаце из Сабора!
Екстремисти хоће етнички чисту скупштину
Хрватска десница поново демонстрира моћ и покушава да анимира целу државу да из Сабора истера Србе. Под паролом "Народ одлучује", како је названа иницијатива за расписивање референдума, десничарска и конзервативна удружења у Хрватској кренула су у опасан поход да ограниче права националних мањина и практично их спрече да учествују у одлучивању о најважнијим питањима, као што су избор владе и усвајање националног буџета.
Прочитајте и:
Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, који је и посланик са листе СНС, сматра да је ово "још један доказ усташизације хрватског друштва".
- Као и у многим другим случајевима, овде су Срби права мета напада. Проусташке снаге не могу да се помире са чињеницом да у Хрватској има још макар мало Срба и њихових политичких представника. Због тога настоје да преосталим Србима у Хрватској пошаљу јасну поруку да не могу имати иста права као већински народ и да им је најбоље да се иселе или асимилују - упозорава Линта.
Шеф посланичког клуба SDSS Борис Милошевић каже да мањине немају готови никакав маневарски простор и подсећа да је Хрватска 18. маја преузела председавање Саветом Европе, институцији пред којом би евентуално могла да се тражи заштита мањинских права. Он објашњава да би, у случају да референдум прође, Срби имали само једног заступника у Сабору, уместо три, колико им сада гарантује закон.
- Још се проверава валидност потписа, али штета је већ направљена овом назадном иницијативом. Створила се нека мучна и напета атмосфера, а ако би референдум прошао, све би се додатно усложнило. Представници свих мањинских заједница су веома забринути, а српски посебно због осетљивости односа. Нама ће бити потпуно укинуто право на одлучивање - наглашава Милошевић.
"Народ одлучује" тврди да има довољан број потписа за расписивање референдума, пошто је током двонедељне кампање прикупљено скоро пола милиона. За одржавање референдума иницијативи је било потребно да прикупи најмање 10 одсто потписа од укупног броја грађана уписаних у бирачки списак, што износи 374.749 потписа. Иницијативом се тражи промена закона, с циљем да се смањи број посланика у хрватском парламенту са 150 на максимум 120, да се смањи број посланика из редова националних мањина и да им се забрани да гласају о најважнијим питањима као што су формирање владе и национални буџет.
Реч је о члану изборног закона према ком представници мањина у Сабору имају загарантовани број места. Примену управо тог модела су тражили и хрватски званичници од Београда, јер српски закони за странке националних мањина примењују природни праг, односно принцип позитивне дискриминације.
За десетак дана би требало да се утврди валидност прикупљених потписа, а затим ће се вероватно сачекати и одлука Уставног суда. Пошто су посланици мањина део танке већине ХДЗ у парламенту, очекује се да ће Сабор референдумска питања проследити Уставном суду који, ако утврди да су она у нескладу с Уставом, може стопирати референдум. Због тога не чуди јасна инструкција премијера и лидера ХДЗ-а Андреја Пленковића упућена чланству:
- ХДЗ не стоји иза референдумске иницијативе "Народ одлучује". Реците својим локалцима на терену да не подрже активисте, да не дају штандове за потписе и да се не укључују.