ГАДАФИ ЈЕ СВЕ ПРЕДВИДЕО: Како је разорена Либија и који су потези довели земљу до "игралишта" СТРАНИХ СЛУЖБИ

У августу 2011. кад су либијски побуњеници и НАТО авиони почели напад на Триполи, пуковник Моамер ел Гадафи обратио се својим присталицама и позвао их да одбране земљу од страних окупатора.

- Постоји завера да се контролишу либијска нафта и земља, да се Либија поново колонизује. То је немогуће. Немогуће. Борићемо се до последњег човека и жене да одбранимо Либију од истока до запада, од севера до југа - рекао је он у поруци коју је пренела прорежимска телевизијска станица.

Два месеца касније, 20. октобра, диктатор је извучен из одвода у који се склонио са најближим кругом сарадника у Сирту и убијен. Гадафи је повређен услед НАТО бомбардовања, а побуњеничка милиција из Мисрате га је заробила и мучила, снимајући све на мобилни телефон.

Његово полунаго тело су ставили на предњи део камиона, одакле је пало током пута. Амбулантна кола су га превезла у Мисрату, где је констатована смрт. Неки сведоци су рекли да је убијен метком у стомак, а главни патолог Либије Отман ал Зинтани је рекао да је погођен у главу, иако тај извештај није објављен у јавности.

Девет година касније, након избијања другог грађанског рата, показало се да Гадафијеве речи нису биле далеко од истине. Али, док су се Сједињене Америчке Државе повукле из своје улоге у свргавању диктатора, регионалне силе су се обрушиле на Либију, пише "Гардијан".

Док се борбе померају ка Сирту, капији такозваног "либијског нафтног полумесеца" – региона који се протеже дуж обале од Сирта до Рас Лануфа и ниже до дистрикта Џуфра – надвија се потенцијална борба око контроле над либијским црним златом.

Слика богатог Сирта се увелико изменила након Гадафијеве смрти – некад сјајни пример његове визије за Африку са авенијама уовиченим еукалиптусима и вилама у власништву припадника режима уништене су у револуцији а Исламска држава завела је терор у граду пре него што су џихадисти истерани 2016.

Кршећи међународни ембарго на оружје, град и околна пустиња последњих недеља су пуни оружја и бораца док се снаге лојалне влади у Триполију мобилизују на једној страни фронта, а они одани генералу Калифи Хафтару, иза којих стоји ривалски парламент у Тобруку, на другој.

А улог је благо Либије – највеће нафтне резерве на читавом афричком континенту.

Већина нафтних поља земље, вредних милијарди долара годишње, налазе се у басену Сирта. Хафтарове снаге, које контролишу Сирт, наметнуле су блокаду на извоз нафте у јануару што је довело до пада прихода, док се дневна производња смањила са око милион барела на свега 100.000. Приморан да смањи плате државним службеницима и троше резерве наслеђене из Гадафијеве ере, Триполи у очају покушава да истера Хафтарове снаге.

Уједињене нације званично признају западну либијску Владу националног јединства (ГНА), али је она у сукобу са управом из Тобрука од 2014, кад су се посланици пребацили у тај источни град након спорних избора. Годину дана касније Тобрук је поставио Хафтара, бившег Гадафијевог команданта који је учествовао у свргавању диктатора током рата 2011. – и како наводи "Гардијан" једнократног шпијуна ЦИА – да води њихову Либијску националну армију (ЛНА).

За Хафтарове снаге, ГНА воде исламисти и терористи, док одметници из његових редова кажу да је он мало више од будућег војног диктатора у стилу Гадафија а борбе постепено увлаче стране присталице са различитим идеолошким, политичким и економским интересима за будућност Либије.

Главни савезници ГНА су Турска и Катар које пријатељски гледају на Муслиманско братство – а унешто и Италија која се ослања на њих да зауставе приток миграната. Хафтара подржавају лидери Уједињених Арапских Емирата, Египта, Саудијске Арабије и Јордана, који политички ислам сматрају претњом по сопствену власт, те Русија која накох успеха у Сирији намерава да шири свој пут у арапском свету.

Британска влада у време Дејвида Камерона и Француска Николе Саркозија биле су кључне у свргавању Гадафија. Али, док је Лондон изгубио интерес за хаос у чијем је стварању учествовао и сада се дипломатски склонио у страну, Париз је остао ногом у Либији.

Француска је препознала потребу да помогне бившим колонијама у зони Сахел да се изборе са растућим покретом џихадиста у региону након либијске револуције 2011, те сада подржава Хафтара и секуларну Либију како би осигурала безбедност својих трупа на југу.

Борбе додатно компликују племенска динамика, ратовање беспилотним летелицама и стално шируће присуство страних плаћеника – група Вагнер повезана са Русијом обезбеђује, указује "Гардијан", кључну тактичку подршку ЛНА од прошле године. Такође, око 10.000 Сиријаца сада се такође боре на обе стране рата, привучени зарадама које не могу другачије остварити.

Присталице и ГНА и ЛНА суочене су са оптужбама да регрутују људе из Чада, Сомалије и Судана да раде као обезбеђење а уместо тога их разместе на фронту као "топовско месо".

- Ратови у Сирији, Украјини и сада Либији могу се на много начина гледати као еквиваленти Шпанског грађанског рата тридесетих година. Не само што разне силе тамо воде посредничке ратове, уз помоћ икс званичних и унајмљених снага, већ користе конфликте као својеврсно пробно тле да испитају шта функционише и са чим могу да се извуку – каже Питер Сингер, стручњак за ратове 21. века из Фондације Нова Америка.

- Као и тридесетих, видећемо последице тога у годинама које долазе – додао је он.

Ова година већ је видела ескалацију либијског конфликта, а Сирт под контролом ЛНА – заједно са другим нафтним пољима јужно од града – могао би бити узрок сукоба без преседана између страних сила на либијском тлу.

Крајем прошле године Хафтар је био близу да окупира Триполи након вишемесечних борби у којима је погинуло више од 3.000 а расељено 500.000 цивила. У јануару је Турска предузела драматичну акцију да спречи пад престонице, након декларације о отвореној војној подршци ГНА слањем својих трупа, дронова, система за противваздушну одбрану и сиријских бораца како би побуњеничке снаге генерала натерала на повлачење.

Овај смео потез се исплатио – за неколико месеци Турска је преокренула смер рата а Хафтар је био присиљен да се повуче из већег дела западне Либије. ГНА од тада постепено маршира на исток у нади да ће притиснути Хафтара да се одрекне контроле над нафтним басеном Сирта, али са ЛНА за вратом присталице владе у Тобруку устају како би повратиле равнотежу.

Како би се супротставио Турској, египатски парламент је прошлог месеца објавио отворену војну интервенцију у Либији, упозоравајући да ће Каиро одговорити "директном акцијом" уколико про-ГНА снаге буду напредовале ка Сирту.

Вагнерови плаћеници консолидују своје присуство у ваздушној бази Ал Џуфра јужно од Сирта, где су разместиле најмање 14 борбених авиона МиГ-29 и Су-24 из Сирије, а наводи се да су такође преузели контролу над највећим нафтним пољем Либије Ел Шарара и извозном луком Ес Сидер.

- Иако се милитаризација у Сирту наставља, ситуација је суштински у ћорсокаку и једини излаз који не укључује сукоб био би споразум о подели нафтних прихода – каже за "Гардијан" Клаудија Гацини, аналитичарка Међународне кризне групе за Либију.

- Нажалост, ниједна страна није вољна да се одрекне тако важне имовине. Фигуре из Триполија не желе да марширају на град а за Турску би било опасно да ризикује отворени сукоб са Русима или Египћанима, али статус кво није одржив. Док год Хафтар лежи на нафти а приходи не иду у Триполи, он и даље држи контролу – додаје она.

Дуго очекивана екстерна ревизија Либијске централне банке требало би да почне ове недеље, а тај развој догађаја могао би утрти пут до окончања шестомесечне нафтне блокаде. Ипак, многи посматрачи су забринути јер сада има толико ривалских интересних снага у овом вишеслојном конфликту да ће бити тешко доћи до компромиса.

УН су увелико искључене, а ризик од замрзнутог конфликта – или чак поделе земље – само расте.

Можда се није све одиграло како је Гадафи предвидео 2011, али он данас сигурно не би препознао Либију, која је постала "игралиште" за стране силе. Судбина либијског народа све више је у њиховим рукама, закључује "Гардијан".

Више о ситуацији у Сирији можете прочитати ОВДЕ.