Шест ЧИЊЕНИЦА о сукобу у Сирији које морате да знате (ФОТО)

Рат у Сирији је катастрофа која је захватила скоро читав свет.

Сиријска влада ратује са побуњеницима. Израел је у рату са силама под контролом Ирана. А САД покушавају да убију Исламску државу. Од почетка рата настрадало је више од 465.000 Сиријаца. Око 12 милиона грађана – малтене половина предратне популације – напустила је своје домове. Више од пет и по милиона се преселило у иностранство и регистровало као избеглице.

Ево како је све почело, зашто је постало тако компликовано и шта би могло да се деси следеће.

Марта 2011. године избили су протести на таласу арапског пролећа.

Организатори протеста су председнику Башару ел Асаду изнели читав низ захтева на које он није пристао. Затим се неколико група демонстраната удружило са војним факторима и тако је формирана побуњеничка групу која је хтела срушити владу. Већ 2012. године оружана борба прешла је у потпуни грађански рат.

Русија је дуго подржавала Асадову владу.

Током последњих деценија Русија је помогла изградњу модерне сиријске војске, а Асад је један од најјачих савезника председника Владимира Путина на Блиском истоку. Русија је често блокирала значајне међународне акције према Сирији ветом у Савету безбедности УН. Москва је 2015. године интервенцијом у Сирији преокренула ток рата у корист Асада.

САД су на почетку биле невољне да уђу у сукоб у Сирији.

Њихова интервенција је уследила након формирања Исламске државе 2013. години. Већ следеће године САД су покренуле ваздушне нападе против те озлоглашене групе, а на крају је послала и копнене трупе у борбу. Тамо се сад налази око 2.000 америчких снага. САД су међутим напале и положаје Асадових снага како би га казниле за наводно коришћење хемијског оружја попут сарина и гаса хлора против цивила.

Председник Барак Обама је 2012. године назвао употребу хемијског оружја "црвеном линијом" која би подстакла војну интервенцију. Наводни напад гасом на северу Источне Готе убио је око 1.400 људи 2013. године. Обама је тада испланирао ваздушне нападе на Сирију, али није добио одобрење Конгреса. Уместо тога дошло је до дипломатског решења. Савет безбедности УН наложио је Асаду да уништи залихе хемијског оружја и потпише конвенцију која забрањује земљама да производе, складиште или користе хемијско оружје.

Од тада је било неколико извештаја о наводним нападима хемијским оружјем.

Један се наводно догодио 4. априла 2017. кад је око 100 људи убијено сарином у северном сиријском граду Кан Шејкуну. Само неколико дана касније Трамп је одобрио напад на Сирију. То је био први директни ваздушни напад САД на сиријски режим.

Један од кључних савезника Асада је Иран.

Кад год је Асад био угрожен, Иран је ишао да га подржи. Тамо је присутан и Хезболах - либанска политичка партија и милиција која је блиски савезник Техерана. То је узнемирило ирачке ривале у региону - попут Саудијске Арабије и Турске – који су аутоматски почели да шаљу оружје и новац антиасадовим побуњеницима. Израелци су такође почели са нападима на Асадове базе.

Све вести из Сирије читајте кликом ОВДЕ!