ДЕЦЕНИЈА ОД ПОЧЕТКА АГРЕСИЈЕ НА ЛИБИЈУ: Дан када је операција "Одисејева зора" започела крвопролиће и уништење

На данашњи дан 19. марта 2011. године, пре тачно једну деценију под вођством САД, Француске, Италије и Велике Британије почела је ваздушна операција над Либијом под кодним именом "Одисејева зора", која је трајала до 31 марта 2011. године.

Званично, наводни циљ операције био је спречавање ваздушних напада владиних снага на побуњеничка упоришта и наводно страдање цивила.

Напад је почео лансирањем 112 крстарећих ракета "Томахавк" са америчких бродова у Средоземљу и нападом британских и француских борбених авиона из база у Италији, Француској и Британији на положаје система ПВО и радарских станица либијске армије.

Британски кодни назив за операцију је био "Операција Елами", за Французе она се звала "Операција Хартман", а за Канађане "Операција Мобајл".

Заједно са појединачним војним операцијама других земаља, операција Одисејева зора завршена је 31. Марта 2011. године, када је НАТО преузео команду над свим војним операцијама у Либији у оквиру операције кодног имена "Уједињени заштитик".

Операција се водила из регионалног центра у Напуљу где се налази и Јужна команда НАТО, а операцијам се као и над простором Балкана руководи из комбинованог центра Савезничких тактичких снага (Цомбинед Аир Оператионс Центер- ЦАОЦ) 5. који се налази у Вићенци.

Међународна активност против Либије покренута је званично 28 фебруара 2011. године, када је Британски премијер Дејвид Камерон предложио увођење зоне забрањеног лета над Либијом, под изговором да се спречи Гадафи у коришћењу борбених авиона и борбених хеликоптера против "либијских ненаоружаних цивила". Италија се прва јавила и подржала ову иницијативу, ако иза ње стане и Организација уједињених нација (ОУН).

Дана 12. марта 2011. године, министри спољних послова Арапске лиге сложили су се да ОУН затражи увођене Зоне забрањеног лета над Либијом. Дана 17. марта Савет Безбедности ОУН одобрио је "Резолуцију 1973", дозвољавајући Зону забрањеног лета, као једну од мера, са десет гласова ЗА, нула ПРОТИВ и пет УЗДРЖАНИХ.

"Резолуција 1973" била је сигнал да 19. марта под вођством САД, Фртанцуске, Италије и Велике Британије почне ваздушна операција над Либијом под кодним именом "Одисејева зора" , која је трајала до 31. марта 2011. године.

Оружје које је обележило агресију на Либију

Осим примене и контроле Зоне забрањеног лета, задатак операције Уједињени заштитник била је и контрола спровођења ембарга на увоз оружја у Либију. Међутим операција се претворила у нешто друго сурово убијање недужних либијских цивила у свакодневним бомбардовањима градова који су били под контролом Гадафијевих снага.

Вишенаменски борбени авион Торнадо

У нападу на Либију, Велика Британија ангажовала је 12 лњтелица типа "Торнадо ГР4", радило се о модернизованој верзији овог авиона, која је покренута тек 1994. године после проучавања искустава заливског рата, када је у току операције "Пустињска олуја" 1991. године Торнадо деловао са ласерским вођеним бомбама у продору у ирачку територију изгубњено шест летелица одобрена су средства за модернизацију на стандард ГР4.

Модернизација верзија ГР 1 отпочела је тек 1998. године и завршена је 2003. године, када су на 142 авиона изведена побољшања нових оружја, која су омогућила деловање са средњих висина. Летелица је добила савремену авионику, нове приказиваче ХУД и HDD, систем ФЛИР, наочаре за ноћно летење, ласерски инерцијални систем Х764Г, нови дигитални систем за мапирање терена, ГПС, инсталацију за подвешавање контејнера ТИАЛД за ласерско означавање циљева. Корак напред учињен је у интеграцији противоклопних ракета "Бримстоун" и крстарећих ракета "Стром шедоу- олуја из сенке".

Комбинација Торнада и "Сторм шедоу" после успешне примене у операцији "Телик" напад на Ирак 2003. године када је лансирано 27 ових крстарећих пројектила, који су употребљени против добро брањених цињева, командних бункера, у Либији кориуштени су већ у првим данима ваздушних удара, када су са њима гађане авио базе, радари и положаји ПВО Либијске армије.

Типична конфигурација Торбада ГР4 над небом Либије била је два "Сторм шедоу" пројектила под трупом, два додатна резервоара за гориво од 1.500 литара, један под сваким крилом, контејнер за електорнско ометање "Скај шедоу" на левом крилу и контејнер са радарским и ИЦ мамцима на десном спољњном носачу на крилима. Како би избегли опасност да дођу у деловање либијске ПВО посаде Торнада добиле су задатак да "Сторм шедоу" лансирају са даљине од 240 километара и то углавном на стационарне циљеве.

Пошто се либијска ПВО није оглашавала, а већина откривених лансера и радара уништена, посаде британских Торнада ГР4 добили су нов задатак уништавање тенкова, оклопних возила и артиљерије Гадафијеве војске, па су после две недење од употребе ракета Стормшедоу почеле да се употребљавају ласерски вођене бомбе Paveway ИИИ, противрадарске ракете АЛАРМ и вођени пројектили Бримстоун, који су привукли пажњу војностручне јавности. Овај пројектил иако је испитан у Авганистану 2008. године премијеру је тек добио у Либији.

Торандо је оспособљен да може носити до 12 Бримстоун пројектила, који се косристе у ништавању тенкова и оклопних возила либијске армије (већина тенкова Т-72, Т-55, као и БВП возила уништена је овим пројектилима). Са бримстоун су уништене и самноходне хаубице и вишецевни бацачи ракета дуж аутопутева и у борбама за Бенгази и Брегу.

На почетку операције "Одисејева зора" британске летелице типа Торнадо ГР4 полеатали су из авио базе Мархам у Енглеској, која је била удаљена од циљева у Либији 4.800 километара, на задатке у првим недељама операције торнадо су пратили авио танкери ВЦ10 и Тристар. Иако су торнадо летели на великим висинама како би уштедели гориво, због тежине терета који су носили на себи, због повећане потрошње морали су чак три пута да допуњавају гориво пре доласка до обала Либије.

После лансирања пројектила на утврђене циљеве авион се у повратку враћао растерећенији, тако да је имао само једно пуњење горивом.

Логистичари су израчунали да је торнадо просечно у свакој мисији у одласку и повратку трошио 60 литара керозина, у току осмочасовног лета и при брзини од 1. 200км/х. Свакодневни летови на рути од 9000 километара исцрпљивали су посаде и авионе, код којих је уочен већи број кварова и неисправност због утрошеног материјала па је Британско министарство одбране одлучило да све летелице типа Торнадо и Тајфун, које учествују у операцији "Уједиљени заштитник" пребацају у италијанску авио базу Ђоја дел Коле код Барија, како би се смањили трошкови лета и замор посада.

Шведски вишенаменски борбени авион ЈАС-39 Грипен

Светски медији мислили су да је у питању првоаприлска шала када је на тај датум, априла месеца 2011. године Шведски парламент одобрио укључивање осам ових летелица у операцију НАТО над Либијом. Већ следећег дана прва три авиона су из Шведске полетеле према авио бази Сигонела на Сардинији, а преосталих пет укључујући и транспортни авион Ц-130 "Херкулес" полетели су 3. априла 2011 године.

Први лет грипена над небом Либије обављен је 7. априла и у питању је био пробни лет без допуњавања горива у ваздуху, па је ЈАС-39 долетио до либијске обале, направио заокрет и вратио се у базу Сигонела. Следећи дан два грипена обавили су прави лет, а пре уласка у ваздушни простор Либије сусрели су се са авио танкерима који се налазе на платрформи Ц-130 Херкулес ( ТП84 Т), који су авионе над висини од 3000 метара допунили горивом, а затим лет усмерили према Триполију над којим су контролирали зону забране лета.

Наоружање Грипена над Либијом

Швеђани су као главни задатак над Либијом добили контролу ваздушног простора, па су и наоружање авиона припремили сходно тој мисији. ЈАС-39 полеће наоружан са две ракете АИМ-120 Амрам ( Рб.99) и ИРИС-Т ( Рб.98). Сваки авион због повећаног долета носи три додатна резервоара горива од 1134 литре на спољњем трупу авиона, по један испод сваког крила и један испод трупа. Шведски контингент, који учествовао у Либији бројао је 130 чланова, који су били смештен у бази Сигонела на Сицилији.

Друга два авиона, која пре ЛИБИЈЕ нису имала никакво борбено искуство, су летелице типа Тајфун и Рафал, који су такође имали премијеру над небом Либије и по први пут добили могућност да прикажу све своје оперативне способности.

Рафал

Рафал као нови вишенаменски борбени авион полупете генерације замишљен је тако и конципиран да реализује све потребе и захтеве француске војске у будућности. Прилика да се овај авион покаже у пуном светлу показала се управо на небу Либије. Висока обученост посада и особља приказана је на почетку интервенције када је осам Рафала у пратњи четири Миража М 2000-5, шест авио цистерни КЦ-135 и једним Е-3Ф аваксом подељени у три тактичке групе полетело из базе "Сент Дизер" до циљева у Бенгазију где су одбачене и прве бомбе.

У зависности од конкретних задатака рафали су различито наоружавани, тако су на ваздушним патролама носили шест ракета ваздух-ваздух Матра МИЦА и три додатна резервоара за гориво, што је омогућавало тросатну патролу на даљинама од 278 км од аеродрома на којима су били смештени. Рафали који су за полетање корситли базе на Малти, носачу авиона Шарл де Гол и на југу италије правило је било да се пре уласка у либијски ваздушни простор око Малте допуне горивом.

Група Рафала која се корситила у нападу на миноловце, рактне фрегате либијске морнарице, су биле летелице типа рафал-М, које су полетале са носача авиона и опремане су протвибродским вођеним пројектилима АМ39 Егзосе, четри пројектила МИЦА и два додатна резервоара за гориво.

У Либији се  највише употребљавала јуришна верзија Рафала са крстарећим пројектилима СЦАЛП НАВАЛ, француска верзија ракете "Сторм шедоу", четири ракете вв и резервоари за гориво.

Искуство из либијског рата и провера рафала у пракси показала је и неке мане овог супермодерног авиона. Пре свега се мисли на недостатак средства ваздух земља са којим би било омогућено гађање тачкастих циљева. Велики број убијених цивила настао је управо недостатком таквог пројектила, јер на подвесним тачкама рафали су корсити авио бомбе од 250 килограма.

Ефиксна употреба противоклопних пројектила типа бримстоун, који су лансирани са летелица типа торнадо, тајфун и херијер на тенкове и оклопна возила натерало је Французе да и они крену у интеграцију ове ракет на авион. Авиони су осим ракета ваздух-ваздух и ваздух –земља корситили и аерофотокамеру, којом је пре напада осматран циљ, а затим извршено дејство на њега.

Све верзије како је дошло до превирања у Либији

Прва каже да иако се Либија представљала под Гадафијем као савршена земља из раја у њој су испод те маске цветала корупција и непотизам, за многобројне младе рођене после либијске револуције образоване уз интернет и сателитске програме. За њих није било посла као пре санкција које су опасно нагризле либијски извоз нафте и гаса у Европу тако и за време.

После укидања санкција стање се почело мало поправљати, али режање на систем је и даље остао. Оно што се потихо говорило било је "више демократије, пара, слободе". Сви они су тврдили да би било без Гадафија боље, али нико није знао ко би преузео кормило управљања државом кад он оде.. Та бојазан неких Либијаца касније се показала оправданом јер после убиства Гадафија настао је хаос.

С друге стране постојали су разлози, који спадају у домен теорија завера а допринели су да почне рушење Гадафија.

Наиме, по тим тврдњама основ за рушење пуковника Гадафија био захтев, Либијске Џамахирије да Европа плати дугове од чак 20 милијарди долара, које су дуговале, италијанске, француске и британске нафтне компаније за преузету нафту. Одустајање Либије од куповине 15 борбених вишенаменских ловаца "рафал" по цени од две милијарде долара, трећи мотив је окретање руском тржишту у набавци војне опреме и обнови Либијске армије и инфраструктуре као стратешком партнеру и четврти велике стратешке резерве питке воде, нафте и гаса на северу афричког континента, које су Либији омогућавале просперитетну будућност.

Операција од намене заштите становништва се претворила у нешто друго сурово убијање либијских цивила, током свакодневног бомбардовања градова под контролом Гадафијевих снага.

Живот после Гадафија

После смрти Гадафија стање у данашњој Либији се може описати само једном речју "Хаос". Земљом и даље влада безакоње, насиље, трговина робљем, пребацивање миграната у Европу. У земљи законе доносе два парламента, две владе, гомила милиција које се повремено за превласт боре међусобно, али и са властима у Триполију и Бенгазију.

Земљом царује осам најважнијих група које контролишу власт, а то су Регуларна либијска армија која припада влади у Торбуку, Либијска национална армија основана 2014. година, паравојна специјална једница Ал Саика, Револуционарна биргада Ал Синтанија, Бригада Мисрата, Либијски одбрамбени штит, Ансар ал Шарија- Либијски огранак Ал Каиде који су 2012. године брутално убили америчког амбасадора у Бенгазију, Мученици 17. фебруара и Исламска држава. А у целу причу умешале су се и неке државе попут Труске, Русије, Катара, Египта...

Аутор текста: А. Млакар

Више вести о Сирији, Либији, Јемену и Ираку, прочитајте ОВДЕ.