ЖИВОТ ПОСЛЕ ИСЛАМСКЕ ДРЖАВЕ: Да ли Ирак чека мир или успон нових непријатеља?

Битка за Мосул се полако, али сигурно приводи крајуИрачке војне снаге су уз подршку америчких саветника и авијације, као и шиитских паравојних формација, успеле да потисну милитанте Исламске државе у густо изграђени стари град и неколико четврти централног Мосула.

Иако би било неозбиљно и преурањено већ сада проглашавати потпуну победу, очигледно је да је готово пола године дуга битка за Мосул близу свог коначног краја. Губитак главног града калифата врло вероватно неће значити и нестанак Исламске државе, али ће неизбежно довести до огромног симболичког ударца и слабљења организације на политичком и моралном плану.

Асад ОПТУЖУЈЕ: Нусра Фронт стоји иза БОМБАШКОГ НАПАДА на ЦИВИЛЕ!

Победоносни улазак војника (тада још увек) ИСИЛ-а у Мосул 10. јуна 2014. године трансформирсао је једну до тада обичну терористичку групу у прву терористичку организацију са властитом државом. Пад главног и највећег града северног Ирака је у потпуности уништио политички ауторитет ирачке владе у северним провинцијама државе. 

Неизбежно ослобађање Мосула данас намеће питање како ће се овај догађај одразити на остатак Ирака? Ако је ИС престала бити обична терористичка група и постала "држава" терора након освајања Мосула, хоће ли губитак овог града неизоставно довести и до краја самопрокламираног калифата? И што је много битније, хоће ли коначна победа у Мосулу бити крај дуготрајног и крвавог рата кроз који Ирак пролази још од 2003. године? Иако површан поглед на ситуацију у Ираку говори у прилог тези да ће пад Мосула довести до урушавања пројекта Исламске државе и до успостављања одређене стабилности у Ираку, дугорочни политички, економски и социјални фактори погодују одржавању или чак и продубљивању тренутног кризног стања.

Руски мајор Олег Бордов погинуо у Сирији!

Пад Мосула сигурно неће уништити Исламску државу. Док би се могло тврдити да би за конвенционалну државу губитак главног и највећег града био смртоносан ударац од којег се она не би могла опоравити, за ИС ово правило не вреди. Ова организација никада није била пример класичне државе или терористичке групе, већ је представљала јединствен хибрид тероризма, верског фундаментализма и квази-државе. Нити губитак великих градова, нити ликвидација велике већине врховног вођства, нити дословно десетковање њених војних снага није успело да уништи Исламску државу. Организација је опстала првенствено због перманентне политичке нестабилности у Ираку, верских и етничких тензија, огромне корупције и дисфункционалне државе.

Не само да због ових фактора Исламска држава неће бити у потпуности уништена у скоријој будућности, већ дубоки структурални проблеми ирачког друштва пружају простор другим радикалним организацијама да једноставно попуне политички вакуум који ће настати након њеног слабљења. 

Асадови Тигрови ЗАУЗЕЛИ Талбат Ал-Имам

Влада премијера Хајдера ел-Абадија је током последње две и по године спровела читав низ значајних реформи, али дугорочни успех ових реформи зависи од целог низа унутрашњих и међународних фактора. Стабилност у Ираку у наредном периоду ће значајним делом бити обликована регионалним конфликтом између Саудијске Арабије и Ирана, у којем ће ирачка влада бити суочена с порастом утицаја милитантних група које су контролисане од стране ове две регионалне супер-силе.

Главни проблем Ирака у наредном периоду, поред деловања милитантних организација, биће изграђивање политичког легитимитета у доминантно сунитским провинцијама државе. Ово се не односи искључиво на арапске суните, већ ће морати обухватити и постизање ефикасног споразума с аутономном курдском владом у Ербилу чије војне јединице још увек окупирају низ арапских области и градова које су заузеле у борби против Исламске државе.

Остале вести из Сирије и Ирака погледајте ОВДЕ.