КОМЕ СЕ ТРЕПЧА СЕРВИРА НА ТАЦНИ? Ако пратите новац, знате ко повлачи конце

Прво (ако не и једино) правило англосаксонског истраживачког новинарства гласи: следи траг новца.

Срећом, у 21. веку не мора човек бити финансијски форензичар да би схватио "ко добија, шта и колико". Чак и просечном лаику, ако сабере два и два, биће јасно ко и колико добија.

Пре нешто мање од месец дана, медији из јужне српске покрајине јавили су да је тзв. Влада Косова дала дозволу компанији Веслија Кларка "Енвидит" за лиценцу за ископавање лигнита (слабокалоричног угља) за производњу течног горива и гаса на целом Косову и Метохији.

У најкраћем, бивши командант НАТО-а, који је 1999. године бомбардовао Србију због "хуманитарне катастрофе" на Косову, од владе Косова добио је на тацни монопол за експлоатацију главног ресурса, али је "запело" зато што комисија за економски развој у скупштини Косова није одобрила тај колонијални поклон заслужном колонизатору.

Ако оставимо по страни игранке на самом Косову и чињеницу да је Кларкова фирма годинама чекала и још увек није дочекала дозволу за ископавање лигнита, па чак и ако претпоставимо да "Енвидити" никад неће добити ту дозволу, поставља се питање компензације.

Оно што је општепознато јесте да неки од главних креатора НАТО иживљавања над Србијом и Црном Гором по повлачењу из политике, посветили су се бизнису и то управо на Косову. Државна секретарка САД из 1999. године Медлин Олбрајт преко своје компаније АЦМ била је заинтересована за куповину Поште и телекомуникација (ПТК), које у свом систему "баштине" инфраструктуру "Телекома Србије", али је због притиска јавности одустала од куповине. Олбрајтова је, међутим, нашла начин како да заради на Косову.

Њене послове, то јест, послове њене фирме на Косову води брат Хашима Тачија - Гануп Тачи. Он са капиталом Олбрајтове под капом "турско-америчког" конзорцијума улаже у инфраструктуру, а највише у изградњу путева. На челу тог конзорцијума се налази Американац Џон Кови, бивши заменик шефа Унмика на Косову. Тај конзорцијум, делом преко фирме Тачијевог брата, обрће средства и у енергетици, односно, продаји струје.

Као што се iz prethodnog види, тандем Медлин Олбрајт–Весли Кларк заинтересован је за енергетику и телекомуникације, управо две области у којима је "запело" у преговорима Београда и Приштине. У конкретном случају, проблем тандема није у томе што је "запело" на релацији Београд–Приштина, већ што су њихови послови "запели" у институцијама тзв. државе Косово.

Оно што је сад важно, то је правило да се, када у било којем бизнис односу једна страна не испуни своје обавезе, поставља питање компензације. А "Трепча" изгледа као идеална компензација за пропале послове наведеног тандема.